Утицај бројалица на развој ритмичности код предшколаца

Бројалице представљају увод у игру. По неким ауторима бројалица је ритмички говор, односно ритмички чврсто казивање текста, а по другим, популарни облик пребројавања у дечијим играма, које има задатак да на најуспешнији начин одреди оног учесника у игри који ће имати одређено задужење у наставку.
Прва дефиниција истиче музички елемент- ритам, док у другој доминира васпитна страна бројалице

Улога бројалице

Бројалице се могу свеобухватније дефинисарти као омиљене дечије игре које се организују као увод у остале игре, а користе се за развијање ритма и неговање васпитних особина.
Пракса је показала да деца највише воле разне игре бројалица и их са истим интересовањем примењују сва деца света. То се посебно односи на узраст од три до пет година, а радо их користе и старији па и школарци. С обзиром на то да их деца радо певају, а и због наглашене ритмтчности бројалице припадају области музичких игара. Њихови текстови говоре баш о ономе што деца највише воле: животињама, цвећу, Сунцу и звездама и о свему оном што је деци блиско.

Деца се радују бројалицама које садрже текстове- речи без одређеног смисла и садржаја, али се римују и утичу на развијање говора и ритма. На пример: 

Елен, белен. Домине меси баба лепиње 

Једну мени дала, велико јој хвала; 

Eники, беники, сика ли са 

Еники, беники, ба; 

Еци, пеци, пец, ти си мали зец, 

а ја мала препелица, еци, пеци пец. 

 

Бројалице омогућавају да се остваре:
1. васпитни,
2. образовни и
3. практични задаци музичког васпитања.

Васпитни задаци остварују се придржавањем правила игре која важе за сву децу, по одређеном реду, јер то захтева текст.

Образовни задаци бројалице омогућавају доживљавање нотних трајања, развијање способности равномерног изводјења ритмичног текста, разликовање спорог, умереног и брзог темпа, као и способности одржавања интонације тона одређене висине у току трајања бројалице, наглашавање тезе у односу на арзу.

Практични задаци огледају се у корелацији са развијањем говора, јер бројалице доприносе правилном изговору речи и њиховој подели на слогове. Њихова практична примена потврђена је у организовању разних телесних активности.

Избор бројалице

Приликом избора бројалице мора се водити рачуна о узрасној групи и просечним могућностима деце. То се, пре свега, односи на речи бројалице, које треба да буду познате и лаке за изговор, а ако има непознатих речи, треба их на време објаснити.

Поред текста, треба обратити пажњу и на ритам бројалице. У већини бројалица ритам је једноставан, али паузе могу изазвати забуне и зато им у обради треба посветити посебну пажњу.

Кад је у питању такт, најлакше су бројалице у двочетвртинском такту и зато их треба прво бирати. У старијој групи могу се примењивати и бројалице у четворочетвртинском такту.

Са друге стране, од приступа васпитача зависи све, тако да и најтежа бројалица постаје прихватљива деци уколико им се на прикладан начин представи. Везивањем покрета за бројалицу олакшава се учење слогова.

Методички поступак при обради бројалице

Први задатак васпитача приликом обраде бројалице јесте да одржи карактер игре. Да би у томе успео, мора се добро припремити, што значи, у потпуности савладати изабрану бројалицу и пронаћи најбољи метод обраде.

Васпитач треба кроз причу, рецитацују или разговор, да припреми децу за текст, садржај бројалице, а текст има одређени смисао. На тај начин деца у напред памте речи и ток садржаја бројалице, а такође и ритмичко изговарање појединих речи.

Као успешно мотивационо средство у уводном делу активности може послужоти и илустрација бројалице.

За почетни рад у млађој узрасној групи нису потребне посебне припреме, већ васпитач бира познату бројалицу или једноставну песму и први, кроз игру, преброји децу. Бројалице се, углавном, обрађују меморисањем у главном делу активности, комбиновањем метода демонстрације и имитације. Васпитач сам изводи бројалицу неколико пута, деца слушају и памте, а затим се прелази на обраду по деловима. Прву фазу понови два до три пута, уз откуцавање јединице броја, а затим то понављају- имитирају деца, више пута. Пошто је већина савладала прву фазу, прелази се на учење друге, на исти начин. Затим се изводи цела бројалица уз стално откуцавање јединице бројања. Васпитач у раду може користити групно и појединачно укључивање деце. Овакав начин је добар зато што од деце захтева максималну пажњу и мишљење, али није потпун и једини.

У обради бројалица деци треба омогућити да је и визуелно доживе. У том циљу користе се ритмичке слике са истакнутим тактовима, нотним трајањима, наглашеним (теза) и ненаглашеним (арза) деловима такта. За ритмичку слику може се користити хамер или фланелограф на којима ће ликовна решења бити јасно и видљива, по могућности у различитим и природним бојама.

Бројалице су писане у дводелном, четвороделном и троделном такту. Најбоље је прво обрађивати бројалице у дводелном и четвороделном, а затим и троделном такту (троделни такт садржи једну тезу и две арзе, што од изводјача захтева одређену зрелост и предзнање).

Примена бројалица код деце најмлађег узраста (3 године)

Бројалице одликују разноврсност метричко- ритмичког нијансирања, мелодичност и јасноћа изговора гласова и речи, те су зато врло погодне за рад са најмлађима, посебно у време када стичу прва говорна искуства. Њима се, измедју осталог, пружа пример за правилно обликовањеуста при изговарању гласова, правилну дикцију, дисање при говору, изговор речи и слично.

По својој форми и склопу речи, за децу овог узраста највише одговарају једноставне, кратке, мелодичне бројалице, као што су: Еци, пеци, пец; Иш'о меда у дућан; А, бе, це, де, и друге.

Ако дете задржава интересовање и пажњу, то треба искористити за даљу активност. Треба подстаћи дете да уз изговарање бројалице пљеска рукама, да се гега, да ритмично хода, да скакуће као зека и сл.

Примена бројалица код деце предшколског узраста (од 3 до 7 година)

У нашој народној баштини користе се мноштво бројалица, али добар део њих, због тежине склопа речи и садржаја, не могу да се користе у раду са најмлађом децом, па их зато користимо на старијем предшколском узрасту од 3 до 7 година. Зато треба обратити пажњу при избору и коришћењу ове врсте садржаја. Важно је, такође, и само интерпретирање садржаја, јачина и брзина изговарања. Бројалице се морају прилагодити узрасту деце.

У овом дечијем узрасту бројалицу треба изводити у непосредном контакту са дететом, при чему васпитач изговарајући бројалицу, чини ритмичке покрете руком, додиривајући наизменично себе па дете. На овај начин васпитач везује за себе пажњу детета, доприноси снажнијем доживљају покрета у дводелном ритму, прати обликовање усана и мелодичност говора при изговарању бројалице.

Извођење бројалица

Бројалица се може иводити на више начина:

1. У почетној фази треба се задовољити правилним ритмичким изговором текста и откуцавањем јединице бројања.

2. Одредити висину тона на којем ће се изводити бројалица, Најпогоднији су тонови из прве октаве. На тај начин код деце развијамо способност слушног препознавања и разликовања појединих тонова различите висине.

3. Обратити пажњу на темпо којим се изводи бројалица, као што зависи од карактера бројалице и фазе учења.

4. Бројалица се изводи уз звучно наглашавање јединице бројања, ритма, тезе и арзе. Наглашаваање се врши одређеним покретима који треба да се ускладе са ритмом и текстом.

Утврђивање бројалица

Док деца не науче текст бројалице, васпитач сам врши пребројавање. Тако ће једно по једно дете излазити из кола (то је најпожељнији распоред) са задатком да узме једну из групе припремљених удараљки, којом ће у колу изводити такт, усаглашавајући га са покретом руке васпитача у току пребројавања. Оно дете које остане последње у току игре стиче право да бира нову бројалицу или добија наградни задатак да диригује оркестром удараљки.
Кад се помоћу занимљивих игара научи бројалица, може се приступити увежбавању њеног ритма. Док се изговарају речи бројалице, деци ћемо казати да пљескају дланом о длан или по натколеници, а затим и да ходају у месту. Касније се може дати задатак да деца појединачно ходају по одређеном простору и да у ритму ходања изговарају бројалицу.

Деца воле да разбрајају, броје и изговарају бројалице. Изговарају их често, али на свој начин. Постоје и бројалице које се певају. Мелодија тих бројалица састављена је само од два до три тона, односно од секунде или терце, навише или наниже.

Од неких бројалица могу се комбиновати мале музичке драматизације са два или три тона различите различите висине. Децу поделити у две- три групе, опет зависно од текста, а свака група да има своју улогу.

Најзначајнија вредност бројалица је њихов ритам, а ритам је темељ музичких игара и важан изражајни елемент изводјења музике.

Закључак

На најједноставније питање: шта је то што музику чини тако снажном и лепом, тешко да би ико могао дати потпун одговор, као што ни једна од многих дефиниција људи који су свој живот посветили овој уметности у стварању или проучавању њених вредности није свеобухватна. Да ли је њена лепота у мелодији, која често носи основну поруку; можда у ритму, од кога је, вероватно, све и почело; у хармонији, која доприноси остварењу одређеног израза; тонским бојама, које изненађују или очаравају или...

Једно је сигурно, музика утиче на људе, доприноси развоју емоција, подстиче људску машту... Сигурно је, такође, и то да је зближавање човека и музике искреније и дубље када се први доживљаји и искуства стекну у најранијој младости.

Литература
    1. Бија, баја, бум. Загреб: Школска књига. Ђурковић- Пантелиц, М (1998).
    2. Методика музичког васпитања деце предшколског узраста. Шабац: Школска књига. Манастериотти, В (1981).
    3. Први сусрети дјетета са музиком. Приручник за родитеље и сестре одгајатељице у дјечијим јаслицама. Загреб: Школска књига.