Како је великан српске књижевности Борислав Пекић видео реформу школства давне 1955. године

"Реформа школске наставе: не само у техничком погледу и општем систему образовања, него особито у погледу градива. Савремени систем ступњевитости без селекције погодује једино медиокритетима. Памет је запостављена за рачун стрпљења.

Хвале се и награђују особине робова. Школа постаје огромна вежбаоница послушности. Знање које се у њој стиче је савршено бескорисно, не толико по својој врсти, колико по својој некохерентности и одсуству целине.

Мозак једног матуранта личи на комисиону радњу у коју духовне величине прошлости, спале на просјачки штап, остављају на продају драгоцености свог приватног живота. Сведена на бројеве или што је још горе посвећена себи самој, а не будућности, историја оставља исти онај мучни утисак, кога човек добија читајући дневник неке уседелице.

Гимназијалац учи историју, то је тачно – али се нимало не учи на историји. Зато је она савршено бескорисна, у облику у коме се описује. Историја, међутим, није познавање прошлости, него пре свега пролегомена будућности и примењена етика. Историја зато мора бити само помоћна дисциплина "ПОЛИТИКЕ" (у грчком смислу) и СЛИКОВНИЦА ЕТИКЕ.

Што се тиче матерњег језика, нико имало паметан не сумња да његово школско учење занемарује оно што је битно: његову практичну употребу. Матерњи би језик, осим једне кратке и битне граматичке пролегомене, морао да буде спој: модерног ораторства, а то значи СЕМАНТИКЕ, вежбања у ЛОГИЦИ, ДИЈАЛЕКТИЦИ (у позитивном смислу) и ВАСПИТАЊА УМЕТНИЧКОГ УКУСА.

Ја се питам, међутим, у каквом савременом и уопште у каквом укусу могу једног човека XX века да васпитавају извесни писци типа Јанка Веселиновића, Богобоја Атанацковића, Јоакима Вујића, извесне хагиографије или житија?

Књижевност уопште морала би се изузети из матерњег језика, најпре ради уклањања штетног патриотизма, а затим да би васпитавала – склопу читаве уметности човечанства – један УМЕТНИЧКИ ОСЕЋАЈ, а не библиографску енциклопедичност. У свим школским уџбеницима српског језика које сам прегледао, светској књижевности дато је курзивно место, место најгенералнијег увода у националне баљезгарије.

Један Балзак се тако појављује само као лакеј који нам отвара пут до Јакова Игњатовића! Потребно је узимати најбоље, а не наше.

Потребно је једном за свагда – а то се односи и на толико препотентне комунистичке интернационалисте, који су узјахали Шарца, да објављују југословенски ризорђименто и време страсбуршке Европске скупштине – потребно је једном за свагда схватити да смо део, а не целина, да не постоји никаква национална будућност, него само национална прошлост - која нека буде поштована, али нека буде већ једном мртва – и да најзад постоји само једна Уметност, а не Његош на једној, а Милтон на другој страни света.

Најзад, да разлика између Бетовена и Родена, између Кафке и Рубенса, разлика једнака између обућара и кројача, није толика да допушта дезинтеграцију духа...

Постоји само један предмет, а то је ЗАНАТСТВО. Он би морао да обухвати све видове уметности не у историјском смислу (до ђавола, врло важно да се зна да се Шекспир родио у Ејвону) него у делатном смислу. Слушајте Вагнера, па макар никад не чули за Бајројт, гледајте Реноара, па макар мислили да је био Сулин савременик, читајте Достојевског, па ма не знали да је његова литература изашла из јаме за стрељање!

Временом ће то знање доћи само од себе и тај ОСЕЋАЈ ће добити свој сопствени ред. Ако би историја обухватала социологију, економију и доктрине и све то у оквиру ПОЛИТИКЕ, све уметности ушле у ЗАНАТСТВО, матерњи језик постао СЕМАНТИКА – прва и исходна наука од свих наука, да би се касније преобразила у свој виши облик ФИЛОСОФИЈУ. (Једну практичну философију, а не погребно појање у високом регистру.)

Онда би преостала још само три предмета од интереса: МАТЕМАТИКА, ПСИХОЛОГИЈА и

ГИМНАСТИКА. Сваки од њих обухватио би преостале области будуће људске делатности. Школа једном мора престати да буде некрофил на гробљу прошлости.
Психологија као наука о искуству, гимнастика као наука о снази, и математика као једина одиста радна наука.

Наше пред-факултетско образовање траје данас равно 12 година. Просечна старост матураната не прелази 20 година. Данас деца, двадесетогодишњаци, још су пре триста година били људи. Они су волели као људи, тукли се као људи, говорили у парламенту као људи, владали као људи, били послушни као људи и најзад као људи умирали.

Изашавши из те двадесетогодишње шпанске чизме савремене културе, један матурант једва ако уме да изабере нову шпанску чизму – факултет. На њему остаје просечно пет година. У 26-тој он је једнако човечански незрео, као дечачић који своју игру пиљака претпоставља игрању клиса. Један грчки петнаестогодишњак у време Сократа био је несравњено више мушкарац него један тридесетогодишњак нашег века!

Демократија је сматрала да је довољно ставити човечанство у скамије, па да људи гласају за касапина који се кандидовао за председника републике. Опште право гласа и једнако образовање за све – те магичне формуле парламентаризма постале су данас исто тако неукусне и демодиране као шлагери Морис Шеваљеа.

Без селекције, методично изведене, нећемо никад добити интелектуалце. Само вечите ђаке!"

20. август, 1955. године

Знакови злостављања детета

Физичко злостављање

Односи се на намерно наношење озледа детету физичким путем од стране родитеља или одраслих особа, али и на неспречавање истог. Ово укључује ударање, шамарање, наношење опекотина, бацање на под или низ степенице, везивање уз радијатор или ормар, ускраћивање хране, затварање на таван или у подрум, давање отровних средстава, алкохола или неодговарајућих лекова, покушаје дављења или дављење детета.
Физичко злостављање најчешће је видљиво на кожи детета, а узрокује различите повреде као што су: модрице, опекотине, преломи костију, унутарашње повреде и оштећења мозга. У најекстремнијим случајевима може узроковати смрт. Деца која су физички злостављана често имају проблеме у понашању, комуникацији, ниско самопоштовање, агресивни су и склонији физичком решавању сукоба у односу на не злостављану децу.

Знаци физичког злостављања

Физички индикатори за које је значајно да се налазе на неуобичајеним местима, различитих су нивоа зарастања, боје и облика. То су углавном: необјашњиве модрице, људски угризи, ишчупана коса, необјашњиве опекотине (нпр. од цигарета), необјашњиви преломи, посекотине или огреботине.

Индикативно понашање: самодеструктивно понашање, повученост или агресивност, неугода при физичком контакту, дете раније долази у школу или касни, има страх од одласка кући, хронично бежи од куће, жали се на болове или се креће са проблемом, с обзиром на време носи неприкладну одећу, којом скрива тело.

Емоционално злостављање

Емоционално злостављање односи се на случајеве када родитељи трајно пропуштају исказивање љубави и пажње својој деци. (Оно се исказује кроз претње, изругивања, вику, понижавање од стране одраслих, као и кроз неприхваћање дететових потреба за љубављу и бригом важном за дететов нормалан психички развој). Врло чест облик емоционалног злостављања представља манипулација дечјим осећајима од стране одраслих особа са сврхом решавања неких властитих проблема (нпр. у случајвима развода родитеља) као и када присуствују насиљу у породици, и ако само дете није само жртва тог насиља. Ове ситуације узрокују губитак самопоздања и самопоштовања код детета, оно постаје повучено и нервозно.
Емоционално злостављање погађа децу врло дубоко. Ако је дуготрајније може изазвати и снажније и јаче последице од физичког злостављања. Деца су та којима је потребна љубав, охрабривање и похвала од родитеља како би се осећала сретно и израсла у сигурне и самопоуздане особе. Ако одрасли стално прете детету или су љути, саркастични и критични, код деце се ствара осећај невољености, она почињу да гледају на себе као да уопште нису вредна и не заслужују бити вољена. Све то може имати озбиљне последице на личност детета и може стварати велике потешкоће у формирању успешних веза у одраслој доби.

Знаци емоционалног злостављања

Физички индикатори: поремећаји говора, кашњење у физичком развоју, зависност, повећање озбиљности постојећих стања као што су астма или алергија.

Индикативно понашање: поремећаји навика (љуљане, сисање прста), антисоцијално или деструктивно понашање, пасивност или агресивност – екстреми у понашању, делинквенција, кашњење у психичком развоју.

Сексуално злостављање

Односи се на случајеве у којима одрасла особа присиљава дете да учествује у некој сексуалној активности, користећи при томе дете како би задовољила своје властите жеље. То може укључивати миловање, мастурбацију, орални, вагинални или анални однос или излагање деце порнографским видеоснимцима, књигама, часописима и другом материјалу.
Сексуално злостављање може имати врло штетне и дугорочне последице. То није проблем који ће проћи с одрастањем. Деца која су сексуално злостављана могу одрасти у проблематичне одрасле особе које често имају ниско самопоштовање, осећај кривице и срама. Такође, истраживања су показала да сексуално злостављана деца могу и сама постати злостављачи када одрасту или могу бирати везе у којима долази до насиља или злостављања.
Сексуално злостављана деца су у потпуност беспомоћна јер не могу и не смију говорити о злостављању, па су зависна од одраслих који би требали препознати њихов позив у помоћ и пружити им одговарајућу помоћ.

Знаци сексуалног злостављања

Физички индикатори: подерано, замрљано или окрвављено доње рубље, болови или сврабеж у подручју гениталија, болови при ходању или седењу, модрице или крварење гениталија, полне болести, честе уринарне или гљивичне инфекције.

Индикативно понашање: повученост или хронична депресивност, изразита заводљивост, замена полних улога, претерана забринутост за браћу/сестре, ниско самопоштовање, недостатак самоповерења, умањује своју вредност, проблеми с вршњацима, нагле велике промене у тежини (губитак или повећање), покушаји самоубиства, лоша емоционална контрола, нагли проблеми у школи, непријатност при физичком контакту или физичкој близини, показивање неприкладне сексуалне игре или разумевања секса с обзиром на узраст, промискуитет.

Занемаривање

Занемаривање може имати штетне последице за развој детета као и злостављање. Оно представља незадовољавање дететових основних потреба попут одговарајуће хране, одеће, услова становања, медицинске помоћи и школовања, а родитељ или усвајатељ има могућности за њихово задовољење. Такође, занемаривање представља и остављање саме код куће деце која су премала да се брину о себи, препуштање деце неадекватном надзору, непажња према емоционалним потребама детета, дете нико не слуша и не обазире се на његове потребе и жеље. Нико му неће рећи "Види како си лепо нацртао цртеж" или "Примећујем да те данас нешто мучи…".
Занемарена деца обично показују знакове да су на неки начин несретна. С временом како дете одраста занемаривање постаје његова свакодневица и оно га почиње сматрати “нормалним”, а последице које оставља виде се осим у телесном изгледу (изгладнелост, неодговарајућа одећа за временске прилике) и у понашању детета (повученост или агресивност), његовом емоционалном животу, односу с вршњацима, неуспеху у школи и сл. Једна од честих заблуда које владају јесте да лоши материјални услови могу представљати ризик за занемаривање детета, али то не значи да све сиромашне породице занемарују децу.

Знаци занемаривања

Физички индикатори: напуштање, незадовољене медицинских потреба, конзистентни недостатак надзора, стална глад, неприкладна одећа, хигијенска запуштеност, уши, "надувани" трбух, изгладнео изглед, дете не напредује у развоју.
Индикативно понашање: стално показује умор или болест, спавање на настави, крађа хране, просијачење од вршњака, изјављује да родитеља/старатеља нема код куће, често изостаје из школе или касни, самодеструктивност, напуштање школе.

Радне навике се уче кроз игру, а награђивање труда мотивише

Деца су способна за више него што родитељи мисле. Ако могу савладати игру на рачунару, онда знају и да укључе веш машину, истиче Elizabeth Pantley, ауторка бројних књига о васпитању деце. Редовно извршавање задатака учи их одговорном приступању свим обвезама, укључујући и школским. Почните с једним задатком.
Детету задајте један задатак који ће извршавати на недељном нивоу. На пример, нека суботом обрише прашину у својој соби. С временом повећавајте количину задатака тако да дете научи да извршава обвезе и развије радне навике. У сваком радном дану треба одредити време за учење и писање задатака, које се преласком у виши разред повећава. Кад детету радни ритам постане навика, школске задатке извршаваће са успехом.
Да бисте одредили право време, пратите кад је мозак вашег малишана најспремнији за учење. То не мора нужно да буде одмах после школе. Нека деца боље уче после јела, а друга се пре писања задатка воле да се играју. Истраживања су показала да физичка активност може помоћи у стимулисању дететове концентрације и когнитивних функција. Стога не форсирајте да непрекидно седи за радним столом све док не заврши све задатке.
Чак и више него вама на послу, школарцу који је активан и пун енергије треба пауза. Стога у време одређеном за учење и писање задатака одредите мање ставке у којима ће дете појести воће, поиграти се с љубимцем или десет минута прошетати. Потрудите се да учење буде што забавније, набавите мозгалице, судоку, пузле и повежите градиво с примерима из стварног живота.

Попис подсећа, али и држи дете мотивисаним

Помозите детету да направи дневни план рада и запише обвезе за тај дан. Тако ће, прецртавањем обављених задатака, лакше пратити како напредује, што ће га мотивисати да настави с радом.  Растеретите дете да има више времена за задатке. Ако дете после школе иде на спортске тренинге, сате плеса и клавира, неће се моћи носити с мноштвом обвеза. Пустите га да само одабере које ће остати, а које не.

Домаћи задатак је прилика да будете ближи са дететом

Учење и писање задатака прилика су да се запослени родитељи после повратка с посла друже с дететом. Али, будите опрезни и не решавајте проблеме детета. Школарцу треба смернице и помоћ да дође до правих одговора, а не готова решења. Такође, ако су му потребне инструкције из, на пример, математике, боље је то препустити некоме изван породице јер ће бити објективнији а детету ће боље показати како се раде задаци.

Похвала "Ти си тако паметан" може бити опасна за дете

Како бисте код детета развили радне навике, будите опрезни с похвалама попут: “Ти си јако паметно и надарено дете” јер могу донети више штете него користи, упозоравају психолози. Родитељи који претерано хвале дете како би му подигли самопоштовање несвесно уништавају његову мотивацију за рад.

Преузето са: http://www.24sata.hr

Колико би деца требала да спавају

Ако деца увек иду на спавање у исто време, то побољшава њихове когнитивне способности, закључено је у истраживању. 

У истраживање је било укључено 11.000 деце старе три, пет и седам година. Истраживачи су открили да су деца која су ишла на спавање у нередовно време, имала су ниже резултате тестова читања, математике и сналажења у простору. Открили су како је сан важан за пластичност мозга, односно могућност да се мозак мења и модификује своју структуру, што нам омогућује да лакше учимо.
Количина сна коју треба деца је индивидуална, стога је најбоље пратити њихово расположење и понашање. Препорује се следеће:

1. новорођена деца требала би да спавају од 12 до 18 сати,
2. деца стара 1 до 3 године требају 12 до 14 сати сна,
3. предшколска деца би требала да имају од 11 до 13 сати сна,
4. деца стара 5 до 10 година би требала да спавају од 10 до 11 сати,
5. тинејџери би требало да спавају од 8,5 до 9,25 сати.

истраживању спроведено на Универзитету College London, пише Journal of Epidemiology and Community Health.

Припреме за полазак и први дан у вртић

Припрема за полазак у вртић

Полазак у вртић је важна и велика степеница за дете, нарочито у случају да претходно није ишло у јаслице, па су припреме за тај корак веома корисне и могу помоћи да дете лакше прође кроз прелазни период (па ће и вама бити лакше – верујте).
Припреме за полазак у вртићЈедна од најважнијих ствари у припремама за вртић је привикавање детета на сусрете са новим непознатим особама и другом децом. Са овим морате почети много пре поласка у вртић, нарочито у случају да дете нема брата или сестру.
Потрудите се да створите што више ситуација, у којима ће дете упознавати нову децу свог, или различитог узраста и дозволите му да стекне искуство дружења, играња, дељења играчака, ужине…
Са родбином, или пријатељима који такође имају децу, можете организовати дружења деце код Вас, или у гостима. У шетњи, или паркићу потражите децу сличног узраста – њихове маме такође траже друштво за децу па ћете се лако договорити и организовати да шетате у исто време. Ово ће помоћи Вашем детету да се лакше уклопи у колектив.
- Вежбајте самосталност детета
Да би деца била сигурна у себе, потребно је да буду самостална и да имају навике, односно знања која су у складу са узрастом детета. Подстичите дете да се само храни, пере зубе, одлаже играчке, да се самостално облачи и свлачи.
- Прошетајте са дететом до вртића и ако је могуће покажите му децу која се тамо весело играју. Тако ће стећи предубеђење да је вртић место у коме је деци лепо.
- Пружите детету прилику да оно иницира разговор у вези са свим што га занима у вртићу. Одговорите на сва његова питања везана за вртић и о разлозима због којих треба да иде тамо (шта ће тамо радити, како ће му бити организоване активности, ко ће га водити у вртић, ко ће долазити по њега ..);
- Причајте детету о поласку у вртић и то у што позитивнијем смсилу.
Вртић му можете представити као место где има пуно играчака и деце, у којем се васпитачи играју са њима ипазе на њих.
Ипак, не преувеличавајте значај поласка у вртић, како не бисте код детета створили одбојност.
Третирајте полазак у вртић као нормалну ствар у животу Вашег детета.
Припреме за полазак у вртић- Поведите дете када будете ишли у куповину патофница и торбице/ранчића (у коме ћете ујутру носити дечије ствари). Дозволите му да учествује у избору колико год је то могуће и направите леп доживљај од тога. Дете ће се радовати тренутку када ће почети да користи лепе ствари које је изабрало.
- Прилагодите ритам дететовог живота у породици оном којим ће живети у вртићу,
У вртићу постоји временски одређен ритам дана, где су јасно одређени сегменти дана, као што су јутарњи пријем деце, након тога јутарње телесно вежбање, затим доручак, усмерене активности (учење песмица, читање приче, сликање, цртање и слично), одмах затим је воћна ужина, па слободне активности (активности које деца бирају према сопственом интересовању), након слободне игре, предвиђен је ручак и после ручка после подневни одмор. Време после одмора предвиђено је за додатне облике, као и за слободну игру.
Никада немојте дете плашити вртићем – претње могу код детета створити негативну слику и изазвати отпор.

Први дан и растанак

Полазак у вртић је тежак, како за децу тако и за родитеље. Очекивано је да дете бурно реагује, да плаче, да Вас дозива, али Ви сте родитељ и треба да будете на висини задатка јер ћете тако олакшати свом детету.
- Будите смирени, никако детету не показујте своју забринутост, или жалост што га остављате;
- Немојте се искрасти без поздрава са дететом.
- Изађите одмах пошто сте се поздравили. Не отежавајте му отегнутим опраштањем. Колико год вам било тешко ослободите се ручица, које су Вам се ухватиле за ногу и поздравите се на уобичајен начин, машући и осмехујући се и говоречи умирујуче речи („мама, тата иду на посао и доћи ће по тебе..” ). Затим крените без освртања!
Полазак у вртић - први дан и растанак- Трудите се да не показујете своје узбуђење, делујте самоуверено, сигурно. Трудите се да делујете ведро и расположено да дете не би због ваше напетости и оклевања осетило да нешто није у реду, а знамо колико је тешко гледати дете како плаче.

Кризни тренутак

Родитељи би требало да знају да је тренутак растанка кризан и да се већина деце након што родитељ оде примири и заигра. У вртићу су васпитачице обучене да адаптирају децу и понудиће детету како играчке, тако и нежност и загрљај да би се дете што пре осетило сигурним и заштићеним.
Иако се растанак сматра кризним тренутком, прави кризни тренутак је тренутак када сте обећали да ћете дочи по дете.  Испуњење овог обећања даје сигурност Вашем детету, док неиспуњење буди још веће страхове. Знамо да мала деца не знају да гледају на сат, али врло добро знају одреднице као што је после ужине, пре спавања, после ручка!!! Зато када говорите да ОБЕЋАВАТЕ детету када ћете доћи држите се ових одредница, обавезно поштујте своје обећање. Свако кршење договора може значајно пољуљати поверење у Вас и отежати процес адаптације.

Након вртића

Поводите планирано више квалитетног времена са Вашим дететом. Ово му даје равнотежу у овом тешком периоду. Радите све оно што Ваше дете воли, шетајте, посетите баку, идите у играоницу, посветите време Вашем детету онако како оно жели.

Одложите полазак у вртић

Ако сте се управо преселили у нови стан, родила Вам се беба, дете је дужи период имало здравствених проблема или се неке друге велике промене дешавају у дететовом животу, најбоље је да одложите полазак у вртић. Дозволите детету да прихвата и савлада постојеће промене, да ојача и буде спремно за вртић.

I. Програм увођења у посао наставника, васпитача и стручног сарадника‎ > ‎ 2. Васпитач у дечијем вртићу

1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада

• познаје структуру програма васпитног и васпитно-образованог рада;
• разуме улогу образовних садржаја у остваривању циљева и задатака васпитања и образовања;
• разуме повезаност између циљева, задатака, садржаја, метода и облика рада;
• разуме интердисциплинарну природу образовних садржаја;
• користи дидактичке и методичке принципе успешног планирања васпитног и васпитно-образованог рада;
• планира васпитно-образовни рад у складу са развојним нивоом васпитне групе
• познаје могућности и ограничења различитих типова активности;
• планира разноврсне типове активности;
• зна да повезује различите методе и облике рада у процесу учења;
• зна да креира подстицајну средину за учење и развој деце;
• бира садржаје, методе, облике и технике рада у складу са условима у којима ради;
• подстиче изградњу заједништва у васпитној групи;
• зна да прилагођава захтеве развојним нивоима деце и стиловима учења деце;
• примењује индивидуални приступ деци у процесу васпитно-образовног рада;
• разуме улогу дечијих радова у васпитно-образовном процесу;
• познаје критеријуме дечије литературе и дидактичких средстава за остваривање васпитно-образовног рада;
• помаже деци у налажењу и избору материјала за различите активности;
• користи разноврсна дидактичка средства и различиту литературу;
• познаје различите начине остваривања слободних активности и других облика рада да децом;
• користи истраживачки приступ у васпитно-образовном процесу;
• анализира сопствени васпитно-образовном рад;

2. Праћење развоја и постигнућа детета

• разуме како се деца развијају и како уче;
• познаје различите начине вредновања постигнућа детета;
• зна да прати и вреднује постигнућа деце у процесу учења;
• прати индивидуални развој и напредовање детета и развој групе у целини;
• разуме вредновање постигнућа у функцији подршке напредовању детета;
• подржава иницијативу деце, мотивацију за рад и спонтано стваралачко изражавање;
• поштује принципе редовности у давању повратних информација о оствареним резултатима;
• уважава личност детета у давању повратних информација о оствареним резултатима;
• помаже детету да препозна своје потребе и емоције и изрази их на одговарајући начин;
• познаје начине и технике подстицања процеса самовредновања;
• зна да ствара атмосферу поштовања различитости;
• уважава иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код детета;
• развија навику за пажљивим руковањем дидактичким материјалима код деце;

3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом

• гради атмосферу међусобног поверења са свим учесницима у васпитно-образовном процесу;
• познаје и примењује принципе успешне комуникације са свим учесницима у васпитно-образовном процесу;
• разуме важност неговања партнерског односа са породицом детета;
• примењује индивидуални и групни саветодавни рад са родитељима;
• поштује принцип приватности у сарадњи са породицом и колегама;
• поштује личност родитеља приликом давања повратних информација;
• размењује информације о детету са родитељима поштујући принцип редовности;
• познаје различите облике сарадње са породицом ради обезбеђивања подршке развоју детета;
• одржава добре професионалне односе са колегама;
• разуме важност тимског рада у установи;
• размењује запажања и искуства са колегама;
• познаје различите облике сарадње са локалном заједницом у циљу остваривања васпитно-образовних циљева и задатака;
• сарађује у организовању различитих облика представљања дечјег стваралаштва;
• разуме важност сарадње са стручним институцијама;

4. Рад са децом са сметњама у развоју

• разуме значај утицаја вршњака и средине на развој и образовање деце са сметњама у развоју;
• разуме значај стварања атмосфере поштовања различитости;
• познаје начине укључивања деце са сметњама у развоју у васпитно-образовном процесу;
• зна да организује активности за укључивање ученика са сметњама у развоју у образовно-васпитни рад;
• разуме значај принципа индивидуализације процеса учења деце са сметњама у развоју;
• познаје важност праћења, индивидуалног напредовања и постигнућа деце са сметњама у развоју;
• разуме значај обезбеђивања одговарајуће физичке средине за адекватно укључивање деце са сметњама у развоју у васпитно-образовни процес;

5. Професионални развој

• познаје значај континуираног професионалног развоја;
• упознат је са различитим облицима и начинима стручног усавршавања;
• разуме начине и технике планирања стручног усавршавања;
• познаје структуру стручних тела на нивоу установе;
• познаје елементе за планирање сопственог стручног усавршавања;
• учествује у разним облицима стручног усавршавања;
• прати развој савремене литературе и образовне технологије;

6. Документација

• зна прописе из области образовања и васпитања;
• познаје права и дужности на радном месту;
• упознат је са документацијом на нивоу установе;
• разуме сврху педагошке документације;
• зна да води прописану и потребну документацију;
• чува поверљиве податке о детету/ученику и његовој породици;
• води евиденцију о учешћу у разним облицима стручног усавршавања;

Хвала

Ево, драга дечице,
воћа свакојака
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

То је само на слици,
па нам мира не да
оно воће, право воће,
још лепше изгледа.
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Сетимо се пролећа,
његових цветова
што нам цвеће обећало,
ево тих дарова!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Сад имамо довоље
воћа свакојака
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Јован Јовановић Змај

Кад су ласте одлазиле

Кад су ласте одлазиле,
поточићу дах је стао,
јоргован је сузом жутом
за ластама заплакао.

Над шумом се магле виле,
на путу је ветар мео,
зец од туге целог дана
није ништа, ништа јео.

Гаврану се од жалости
(ил од зиме) тресло крило ...
Кад су ласте одлазиле,
све је, све је тужно било.

Ратко Зврко

Јесења песма

Тихо, тихо пада лист за листом жут,
покрио је стазе, шумски пут.
Ветар гране љуља њежно ко у сну,
благи мир је шуму обузео сву.

Нестале су птице далеко на југ,
отишле са сунцем, пут је њихов дуг.
Песме нема више, свуда влада мук,
само жуто лишће тужно пада свуд.

Јесен у винограду

Трс до трса, трс до трса
поносно се шири,
а из трса радознало
много боба вири.

Једна црна к'о купина,
друга жута, трећа плава,
па румене, па црвене,
мноштво малих глава.

Главице к'о јагодице,
неке веће, друге мање,
мирисаве, пуне сласти
чекају на убирање.

Једна зове на ужину
чворке црне, брзе птице,
друга пружа косовима
мирисаве посластице.

Све се нуде, све позивљу-
људи, дјецо, хајте амо,
понесите кошарице,
у бербу вас позивамо!

Ивана Радић

Кестенова дружина

Подневно се звоно чује,
Време ручка најављује.
Складно туче: дин-дон
Кад зазвони телефон.

Мене моја бака пита
да л ми се данас скита?
Брзо једем ручак свој
већ ме зове птица пој.

Шетат ћемо бака и ја
Све док сунце топло сја.
Пуну торбу јесени
набрат ћемо весели.

Па уморни кући стићи,
деду из сна хитро дићи.
Хајде, деде, трчи, скочи,
играти се ваља поћи.

Ноћу спавај, сад је дан,
штета трошит дан на сан
Иде деда мрмља нешто,
нову игру смишља вешто.

Шило, ножић, чачкалице
и кестенове половице
постадоше војска права.
Ал војнику већ се спава.

Спрема бака на брзину
кестенову дружину
и још топлу ужину
у торбицу, па на раме
носи ме до моје маме.

Клонула је мала глава,
на бакици својој спава.
Снива лепо све се смешка
сања већ да граде сњешка.

Сутра опет све изнова,
бака, деда и игра нова…

Јесен

Јесен нам долази,
лето пролази.

 Злаћане крошње
показују нам јесење
ношње.

Лишће шушти покрај
пута,
црвена јабука вири из
кута.

Ветар шумори,
поточић жубори.

Грожђе нас у бербу
зове,
јесен нам показује слике
нове.

Пао је кестен,
ето то је јесен.

Јосипа Кључевић

Јесен на путу

Обукла је јесен капут
и кренула на далек пут.

Спремила је у свој у руксак
један мали кишни облак.

Понијела је нови кист
да обоји сваки лист.

Још у сваки џеп са стране
Покоји јој  кестен стане.

А у својој златној коси
Мирис дуња она носи.

Ксенија Грозданић

Јесења идила

Јесен прстима такла
и лишће и траве,
на храсту благдан жира
- вјеверице славе...

Сад црвена, смеђа и жута
царују шумом и долом:
То боје су јесенског капута
и плодова за нашим столом.

Док листови падају по тлу
и стазице спокојно шуште,
медвед је већ у дубоком сну
и сања, што друго: мед и крушке.

Јесен

Она је ту. У тузи кише
По пољанама тихо хода,
И куда стиже у вис диже
Усплахирена јата рода.

Полако пење се у брда,
А куда прође, њезин пут
Од отпалог је лишћа жут.
И у дол њиме иду крда.

У језеро унесе немир,
И не видиш му више дна,
А медвјед, кога путем сретне,
Одједном зажели се сна.

А када ливадма дуне
Њен вјетар, узбуне се травке.
У стрништима тужно шушти:
То поља слуте снијег и чавке.

На цести увели се лист
У чуду диго: гле, ја скачем
А човјек који хода друмом
Загрнуо се огртачем.

Добриша Цесарић

Кестен у јесен

Кестени с јесени
постану занесени.
Кестени се у јесен
заљубе
и за неком малом
кестенком крену скоком.
Више не знају
што раде,
на земљу тресну
као кладе.

Нада Сабади

Дечаци у јесен

Сваки дечак је ујесен
жутим бојама занесен.
Сви цртежи,
сви пејзажи,
сви ликови
и сви снови
препуни су боје жуте,
попут лишћа разасуте.

Сви састави, све песмице
и све лепе реченице
имају баш жуто лице.

Сваки дечак је у јесен
жутим бојама занесен;
девојчице тада носе
жуте машне наврх косе.

Исмет Бекрић

Света јесен

Листови се порчкали пред крај летњих дана.
Ко ће брже пожутети? Ко ће пре с грана?
Са којег ће листа прве полетети птице?
Ко ће од њих позлатити плодне оранице?

Један каже: „Савит ћу осушене гране.“
Други листић: „Угађат ћу ветру док не стане.“
Трећи викну: „Издржат ћу најхладнија јутра!“
Четврти се отргнуо на пут већ од сутра.

Препирка је тако текла све до хладних дана.
Све се лишће распршило са покислих грана.
Неки су чак дочекали и пахуље снега,
а неки се залетели до највишег брега.

Променила земља боју… Птицама ни трага…
На све стране расту реке и ризнице блага.
Ни препирке више нема. Поклонит се треба:
Света Јесен опет дели дарове са неба!

Натали Шарић

Јесења прича

Тихо нам стижу јесењи дани
слажући поздрав по свакој грани.
Сада се приче причају тише
да би се чули шапати кише.

Деца се лове по лишћу меком.
Пуно тог блага отече реком.
Сваки, ко морнар, креће на пут,
наранџаст, црвен, зелен ил' жут.

А тек кад неко спомене воће…
С јесени може га добит ко хоће.
Трешања нема, јабуке зато,
уз крушке, грожђе... вреде ко злато.

Људи и деца сад вредно раде,
стакленке пуне, воћем се сладе.
Скупља се огрев, уз ватру седи…
Јесења прича сада нам следи.

Натали Шарић

Кишобран

Какав је дан?
пита из кута
кишобран.

Сунчан! -
рече му стан.
- Сунчан и насмијан!

Ах, ружан дан,
морам у сан! -
прошапта сјетно
кишобран.

Кад прође дан:
- Какав је дан? -
запита опет кишобран.

- Тмуран!-
рече му стан,
- тмуран и туробан! -

О, дивно,
бар ћу у шетњу,
барем ћу ван!
- поскочи сретан
кишобран.

Стјепан Јакшивац

Јесење јутро

 Обукох се.

Прозору приђох,
а вани: јесен.

Мој пријатељ уђе у мокром капуту
и целу ми собу намирише кишом.
Не вели ни: здраво!
Седне.
Занесен
изусти: "Јесен".

Та реч је била тако свежа
ко наранџа на грани
након кише.

Добриша Цесарић

Први јесењи дан

Први јесењи дане,
све се више шарене
твоје богате гране.

Први дане јесени,
свега су те окитили
зрели кестени.

Јесењи дане,
свечано отвараш врата
великој кући
од злата.

Милан Радић

Jесење другарство

Погледај јесен, лист у жуто шара,
прелеп трен - лимун добио другара!

Погледај јесен, жути крушку лепотицу,
прелепо - банана добила другарицу!

Погледај сада ову страницу,
јесен је добила песму – нову другарицу!

Типичне дечје лажи од треће године до школског узраста

Зашто деца у различитим фазама развоја лажу, како препознати лагање и да ли децу због тога треба кажњавати открила нам је дефектолог Ана Рајић из Обитељског центра Приморско-горанске жупаније
Колико пута сте доживели да вам ваш малишан на питање шта је данас јео у вртићу мирно одговори: "Пицу, а за десерт чоколадни сладолед" или да вас упорно покушава уверити како није он бацио шољицу са стола, већ је сама дошла до руба и пала? Често? Нисте једини. Сваки родитељ врло вероватно свакодневно доживи да му дете мало "улепша" стварност, не морате претерано бринути јер је лагање саставни део одрастања.
Зашто деца лажу, када почињу "улепшавати стварност" и треба ли их због тога кажњавати, питали смо Ану Рајић
"Прве лажи јављају се око треће године, а до четврте деца нису нити свесна да говоре неистину. Она нису у стању да разликују истину од лажи. Имају бујну машту и често измишљају приче у које верују или пак улепшавају или увеличавају стварне догађаје. До пете, шесте године лагање треба сматрати нормалним понашањем", објашњава дефектолог.

Ипак, лагање не би требало игнорисати, већ је потребно реаговати на сваку лажи и дете усмеравати да говори истину. Детету на узрасту од три или четири године требало би и објаснити разлику између маште и стварности. На пример, ако вас дете покушава уверити да је у вртићу за ручак имало пицу, ви му можете рећи: "Знам да би желио да сте за ручак имали пицу јер је јако волиш, али васпитачица је рекла да сте имали пасуљ".

Како се носити с лажима?

У каснијем узрасту, односно када дете наврши шест година, упозорава дефектолог, требало би обратити пажњу на то колико често лаже, у којим ситуацијама и каквим се лажима служи. Наиме, ако лажи постану честе и дете створи свој измишљени свет, треба реаговати.
"Након навршених седам година лагање се више не сматра нормалном фазом у развоју. Наравно, дете и даље може нешто слагати, али сада иза лажи стоји намера. На пример, дете не жели да каже да је добило лошу оцену како би избегло критику или казну".
Ану Рајић питали смо и требамо ли децу кажњавати када приметимо да нас лажу, односно како се треба носити с дечјим лажима, а дефектолог каже како све зависи од ситуација, од дететовог узраста и кућним правилима.
"У млађој доби дечје лагање треба прихватити као део одрастања, али је важно реаговати одмах и на прави начин. Будући да деца предшколског узрастане схватају да је лагање лоше, не препоручује се кажњавати дете. Уместо тога искористите сваку ситуацију као прилику да објасните детету како је лагање лоше. Ипак, и уз све наведено, дете ће вас повремено слагати", упозорава дефектолог. Истиче како је добро код деце умјесто кажњавања, требало би се договорити о правилима и користити логичне последице.
"Када се дете суочава с природним последицама свог понашања лакше може разумјети зашто је потребно да то понашање мења. На тај начин чувамо однос узајамног поштовања више него кад кажњавамо", саветује Ана Рајић и напомиње да не треба изгубити из вида да дете може лагати и зато што његови родитељи то свакодневно чине пред њим.
"Дакле, најбољи начин да научите дете да говори истину јест да и сами то чините", закључује дефектолог. Деца предшколског узраста не схватају да је лагање лоше па се кажњавање не препоручује.

Разлози због којих деца "избегавају" истину

Више је разлога због којих деца лажу, а то зависи о ступњу развоја и старости детета. Генерално, предшколци лажу због изразито развијење маште, млађи школарци како би удовољили старијима, док старији школарци лажу јер мисле да ће тако решити проблем. Ана Рајић издвојила је следеће мотиве због којих малишани "избјегавају" истину:

 

•     из користи (деца могу лагати како би нешто добила),
•     како би постигла неки циљ,
•     како би испунила родитељска очекивања,
•     избегла казне,
•     прикрила непријатност или неспособност,
•     јер не могу направити јасну разлику између стварности и маште (деца измишљају приче, имају бујну машту, а њихове лажи представљају њихове жеље),
•     имају потребу за истицањем (ако се међу вршњацима осећају запостављено, измишља ће разноразне приче или се неизмерно хвалити како би добили на важности),
•     како би задобила пажњу,
•     импресионирала друге,
•     поистоветила се са својим идолима.

Дефектолог родитељима поручује да је нарочито важно дете не критиковати, не приговарати му, а малом Пинокију не би требало ни претити нити га оптуживати да је направио нешто лоше.
"Уместо тога потребно је мирно разговарати, подстицати га на искреност и објаснити му разлике између прихватљивог и неприхватљивог понашања. Децу увек похвалите за искреност! Научите ли вашу децу да вам од самог почетка могу говорити истину и да их волите без обзира на све, осетићете да ће да их потпуно разумете и да ћете имати мање потреба за лагањем", закључује наша саговорница.
Како препознати лагање? Дефектолог Ана Рајић открила је како према понашању и изразу лица можете препознати да вас дете лаже:

1. избегава директан поглед у очи,
2. прекрива уста док говори,
3. спушта поглед,
4. лице му се трзне,
5. трља нос,
6. влажи усне језиком,
7. често се накашљава,
8. чеше се по глави или лицу док говори.

преузето од: Мартина Буторац
www.klokanica.hr

Ко ће пре на пијаци

Узраста: од 3 године

Време трајања: док траје интересовање
Број играча: 2 и више

На простору за игру распореде се "тезге", обручеви који у себи имају картице са сликама воћа и поврћа. Може се олакшати игра и да се воће одвоји од поврћа. Деци се поделе картице као оне које су на "тезгама". Задатак деце је да на знак водитеља што пре пронађу своју тезгу тј. да свако дете упари картицу коју има са оном која се налази у неком од обричева.

Паук и муве

Узраста: од 4 године

Време трајања:  док траје интересовање
Број играча: 3 и више

Простор за игру се ограничи канапом и то је "паукова мрежа", деца улазе и излазе из мреже зујећи као мушице. Када водитељ игре повиче "паук!" дете које се налази у средини тог простора и има улогу паука, покушава да ухвати неку муву. Када га ухвати, то дете остаје у мрежи, бира се нов "паук"

Мачка и птице

Узраста: од 4 године

Време трајања:  док траје интересовање
Број играча: 4 и више

Варијанта 1: У простору за игру распореде се обручеви и то су "гнезда" где могу да се сакрију "птице". Задатак "Мачке", једно одабрано дете, је да ухвати птице када оне изаћу из гнезда и поскакују. "Птица" која буде ухваћена постаје "мачка".

Варијанта 2:  У простору за игру се налази канап или греда, нацртана линија... то јер "грана" на којој се налазе "птице". И даљи начин игре је исти као и предходна варијанта. "Мачка" покушава да ухвати "птичице" које скакућу по простору за игру.

Лов на медведе

Узраста: од 4 године

Време трајања:  док траје интересовање
Број играча: 4 и више

Деца се поделе у две групе. Једна група су "медведи" а друга група "ловци" или "пси". Медведи су у шуми и то је уједно и "кућица" где медведи не могу бити ухваћени. "медведи" имају траку или капе или сл. као знак распознавања. На знак када игра почне, ловци покушавају да ухвате медведе. онај "медвед" који је ухваћен скида му се знак распознавања и он одмах постаје "ловац". Игра тако тече својим током док не остане један "медвед", он је победник.

Крађа лопте

Узраста: од 4 године

Време трајања: док се лопте не изнесу ван простора
Број играча: 4 и више

На ограниченом простору за игру, децу поделити у две групе и ставити 16 лопти (може и мење). Задатак једне групе је да узме лопте и изнесе ван ограниченог простора и ту их оставе, док је задатак друге групе да лопте сачувају и задрже у простору. Лопте које су изнете не могу се вратити у ограничен простор.

Квочка, кобац и пилићи

Узраста: од 4 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 4 и више

Једно дете је "кобац", друго"квочка", а остала деца стоје иза квочке у колони један иза другог, држећи се рукама око струка. 

Кобац има задатак, на знак водитеља, да крене и покуша да ухвати једно од пилића. Задатак "квочке" је да ширећи руке и окрећући се да заштити своје пилиће. Пилићи се крију иза квочке. Када кобац ухвати неко пиле. Пиле које је било прво иза квочке постаје сада квочка. Кобац добија улогу пилета последњег у колони, а квочка постаје кобац.

Мишићу, где си?

Узраста: од 5 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 6 и више

Два детета су одабрана бројалицом и налазе у кругу, кога формирају остала деца. На знак водитеља игра почиње тако што једно дете има улогу "Мишића" а други улогу ловца. "ловац" има повез преко очију. Ловац које тражи миша стално пита: "Мишићу, где си?", дете које има улогу "Мишића" мора да одговори "Ту сам!". Питањем и одговором ловац се орјентише где се налази мишић како би га ухватио. Остала деца се држе за руке формирајући круг, а уједно и ограду како ова два детета не би залутала или се повредила.

Јакове, где си?

Узраста: од 5 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 6 и више

Два детета су одабрана бројалицом и налазе се повезаних очију у кругу, кога формирају остала деца. На знак водитеља игра почиње тако што једно дете има улогу "Јакова" а други га тражи. Дете које га тражи пита: "Јакове где си?", дете које има улогу "Јакова" мора да одговори "Ту сам!". Питањем и одговором деца један другом дају смерницу где се налазе, онај који тражи Јакова он ће ићи према звуку, а "Јаков" он ће бежати од звука. Остала деца се држе за руке формирајући круг а уједно и ограду како ова два детета не би залутала или се повредила.

Вук и јагње

Узраста: од 5 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 2 и више

Бројалицом се издвоје два детета једно има улогу вука а друго јегњета, осдтала деца формирају круг држећи се за руке и то је "тор". "Јагње" се налази у тору, а "вук" ван тора. На знак водитеља игре вук јури јагње и покушава да га ухвати. Деца која су у улози тора могу рукама да направе врата тако што ће да их подигну и спусте и на тај начин помогну "јагњету" да се лакше сакрије од "вук". Ако је спретан "вук" може да уђе у круг, деца која формирају тај круг сада могу да помогну "јагњету" да изађе из круга а "вука" да што дуже онемогуће да изађе из круга. Игра се завршава када "вук" ухвати "јагње" или када се преда због умора, тада се бројалицом одабере нови пар за игру, док "стари" пар придружује се деци која формирају круг.

Вук и овце

Узраста: од 3 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 3 и више

На једном крају простора за игру је тор, а на другом крају је ливада. На трећем крају је шума у коме се налази вук. "Вук" је дете које је одабрано бројалицом. Остала деца су улози оваца. "Овце имају задатак да изађу и оду на ливаду. Када водитељ игре да знак вук излази из шуме и треба да ухвати једну "овцу", док оне покушавају да побегну назад у "тор". Деца која су се вратила у "тор" она су заштићена. "Овца" која је ухваћена треба да замени улогу са "вуком" и игра се понавља, а игра се понавља и ако вук не ухвати ни једну "овцу".

Газда у кући

Узраста: од 5 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 2 и више

У простору за игру нацртају се кругови, то су куће у којима треба да се налазе по два детета. Задатак је да једно дете изгура друго дете из круга. Тако да у кругу остане спретније дете. Дете које испадне из круга покушава да нађе своју кућу, тако што ће покушати да уће у круг где се налази једно дете. На тај начин парови се сами мешају и спретнији побеђују. Посебно треба обратити пажњу на безбедност деце.

"Возе аутомобили"

Узраста: од 3 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 2 и више

Игра има пуно различитих варијација и верзија. У овом случају игра ће бити везана за аутомобиле и пригодна за активности које обрађују саобраћај, иначе уместо аутомобила могу бити лептири, ласте или птице у гнезду, пилићи у јајету итд. Мени лично највише одговарају обручеви за обележавање гараже, а ту постоје разне могућности: траке, кредом исцртати, папирни цветови... 

Верзија 1: У обручевима којих има онолико колико има деце, а који су разбацани по простору за игру, деца стоје у њима. Када деца чују речи водитеља игре "Возите аутомобили" деца излазе из обручева и насумично се крећу по простору за игру. Могу да имитирају звукове аутомобила. Када се чује од водитеља "Аутомобили у гаражу", то је знак да се деца врате и стану у најближи обруч. Обруч представља "гаражу". Игра се понавља док траје интересовање деце.

Верзија 2: Игра се игра на исти начин, али док се "аутомобили" крећу водитељ узима и склања један од обручева. Када водитељ каже "Аутомобили у гаражи" деца се враћају у гаражу, али собзиром да једно дете неће имати своју гаражу, то дете ће прескочити следећи круг игре и прикључиће се у наредној игри.

Верзија 3: Игра се игра на исти начин, али док се "аутомобили" крећу водитељ узима и склања један од обручева. Када водитељ каже "Аутомобили у гаражи" деца се враћају у гаражу, али собзиром да једно дете неће имати своју гаражу, то дете испада из игре. Игра се понавља док не остане једно дете оно ће бити наредни водитељ игре.

Берем берем грожђе

Узраста: од 5 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 3 и више

Деца формирају круг, а у средини круга је дете изабрано бројалицом које има улогу "чувара". Деца која формирају круг, стоје и певају следеће стихове имитирајући рукама бербу грожђа:

 

"Берем, берем грожђе,

док чича не дође,

а кад чича дође

прешешће нам грожђе"

 

 на последње речи ових стихова "чувар има задатак да ухвати једно од деце, која се иначе тада разбеже, и дете које ухвати са њим мења улоге и почиње игра испочетка.

У шумици зека

 Узраста: од 4 године

Време трајања: по жељи деце
Број играча: 4 и више

Деца се хватају у круг, у средини круга је дете које ће бити "зека", које чучи и држи руке као зекине уши. Деца која чине круг, иду око зеке и певају:

"У шумици зека седи спи, седи спи.

Јадан зеко шта ти би,

те не можеш скочити?

скочи сад, скочи сад

појури нас!"

На речи "...скочи сад!" деца која чине круг и која су ишла у круг, сада као зечеви скачу а дете-зека треба да ухвати једног од њих. дете које буде ухваћено постаје "зека".

Како да направите пластелин са шљокицама?

Нико не може да замисли шта значи држати мало снажно биће у једном месту за столом или на поду, даље од сунца, у једној соби на пример. Постоји једна скромана и изазовна активност која може то учинити детету. Књиге, слагалице, цртани филмови, може али... али све брзо досади. Понудите пластелин, али не обичан. Понудите пластелин али са пуно, пуно сјај (шљокица). Није први пут да правим овај пластелин, али до сада нисам размишљао о томе да фотографишем процес.

Пошто сам од оних који штити децу од непотребне хемије, пластелин који ћемо направити је безбедан. Наравно, не да се једе, толико безбедан баш није, али дете се њиме може играти дуго без страха да ће нека од хемикалија из састава пластелина прођи кроз кожу. Опрез никада није сувишан.

 Потребна је мирна рука и мало времена, али вреди труда, а за децу је много забавније када су и сами укључена у израду свог пластелина.

  

Састојци:
3 шоље белог брашна
1/4 шоље соли
6 кашичица кремотатар / ТА * (делује као конзерванс)
3 шоље воде
3-4 кашике биљног уља
1 кашичица ваниле
2 кашике беле боје за храну
Остале боје које желите
1 шерпа или тигањ,

Припрема:

Помешајте суве састојке (без броката). Потом додајте воду у шерпи, уља, ваниле и беле боје. Тесто је лепо је са укусом ваниле, али то је све што је о томе обавезно. Додајте белу боју, јер без њега тесто је нормалне жуте боје, а ја желим да се постигне јасне и сјајна боја. Ако га немате можете безбедно да га прескочите. Сипајте у суве састојке. Добро измешајте да се избегне стварање грудвица, требало би да буде сасвим глатка смеса.

Ставите у шерпу на средњој температури мешајући са  дрвеном варјачом док тесто не почне да се одваја од зидова и формира лопту (попут балона). Овај процес је мало непријатан и нервира, поготово ако сте слабијих мишића, али мали фитнес никада није сувишан.

Пребаците тесто на тањир и оставите да се потпуно охлади. Поделити тесто на једнаке делове по броју боја које желите да урадите. Више од четири боје je тешко направити по мом мишљењу, јер је потребна већа количина теста. Користећи се чачкалицом ставите боју на сваку лопту пластелина. Носите гумене рукавице да заштите руке од прехрамбених боја. Почните да месите док не добијете хомогену боју. Средином мешање, можете да додате и шљокице или неки друго средство (сада се сетих лепка са шљокицама, али водите рачуна о безбедности) које ће пресијавати.  Имао сам много више јарких и пастелних боја овог пута јер сам користио белу фарбу на почетку, као подлогу. 

Пластелин ће остати без проблема и  неколико недеља у добро затвореној пластичној кеси са "зип" затварачем или кутији која може да се добро затвори. Нема потребе да се стави у фрижидер. Овде је место да се понови да је то сигурно тесто за игру деци, али не хране и не треба да се једе! Није отрован, већ може бити веома токсичан због велике количине соли које тесто садржи.