Знакови злостављања детета

Физичко злостављање

Односи се на намерно наношење озледа детету физичким путем од стране родитеља или одраслих особа, али и на неспречавање истог. Ово укључује ударање, шамарање, наношење опекотина, бацање на под или низ степенице, везивање уз радијатор или ормар, ускраћивање хране, затварање на таван или у подрум, давање отровних средстава, алкохола или неодговарајућих лекова, покушаје дављења или дављење детета.
Физичко злостављање најчешће је видљиво на кожи детета, а узрокује различите повреде као што су: модрице, опекотине, преломи костију, унутарашње повреде и оштећења мозга. У најекстремнијим случајевима може узроковати смрт. Деца која су физички злостављана често имају проблеме у понашању, комуникацији, ниско самопоштовање, агресивни су и склонији физичком решавању сукоба у односу на не злостављану децу.

Знаци физичког злостављања

Физички индикатори за које је значајно да се налазе на неуобичајеним местима, различитих су нивоа зарастања, боје и облика. То су углавном: необјашњиве модрице, људски угризи, ишчупана коса, необјашњиве опекотине (нпр. од цигарета), необјашњиви преломи, посекотине или огреботине.

Индикативно понашање: самодеструктивно понашање, повученост или агресивност, неугода при физичком контакту, дете раније долази у школу или касни, има страх од одласка кући, хронично бежи од куће, жали се на болове или се креће са проблемом, с обзиром на време носи неприкладну одећу, којом скрива тело.

Емоционално злостављање

Емоционално злостављање односи се на случајеве када родитељи трајно пропуштају исказивање љубави и пажње својој деци. (Оно се исказује кроз претње, изругивања, вику, понижавање од стране одраслих, као и кроз неприхваћање дететових потреба за љубављу и бригом важном за дететов нормалан психички развој). Врло чест облик емоционалног злостављања представља манипулација дечјим осећајима од стране одраслих особа са сврхом решавања неких властитих проблема (нпр. у случајвима развода родитеља) као и када присуствују насиљу у породици, и ако само дете није само жртва тог насиља. Ове ситуације узрокују губитак самопоздања и самопоштовања код детета, оно постаје повучено и нервозно.
Емоционално злостављање погађа децу врло дубоко. Ако је дуготрајније може изазвати и снажније и јаче последице од физичког злостављања. Деца су та којима је потребна љубав, охрабривање и похвала од родитеља како би се осећала сретно и израсла у сигурне и самопоуздане особе. Ако одрасли стално прете детету или су љути, саркастични и критични, код деце се ствара осећај невољености, она почињу да гледају на себе као да уопште нису вредна и не заслужују бити вољена. Све то може имати озбиљне последице на личност детета и може стварати велике потешкоће у формирању успешних веза у одраслој доби.

Знаци емоционалног злостављања

Физички индикатори: поремећаји говора, кашњење у физичком развоју, зависност, повећање озбиљности постојећих стања као што су астма или алергија.

Индикативно понашање: поремећаји навика (љуљане, сисање прста), антисоцијално или деструктивно понашање, пасивност или агресивност – екстреми у понашању, делинквенција, кашњење у психичком развоју.

Сексуално злостављање

Односи се на случајеве у којима одрасла особа присиљава дете да учествује у некој сексуалној активности, користећи при томе дете како би задовољила своје властите жеље. То може укључивати миловање, мастурбацију, орални, вагинални или анални однос или излагање деце порнографским видеоснимцима, књигама, часописима и другом материјалу.
Сексуално злостављање може имати врло штетне и дугорочне последице. То није проблем који ће проћи с одрастањем. Деца која су сексуално злостављана могу одрасти у проблематичне одрасле особе које често имају ниско самопоштовање, осећај кривице и срама. Такође, истраживања су показала да сексуално злостављана деца могу и сама постати злостављачи када одрасту или могу бирати везе у којима долази до насиља или злостављања.
Сексуално злостављана деца су у потпуност беспомоћна јер не могу и не смију говорити о злостављању, па су зависна од одраслих који би требали препознати њихов позив у помоћ и пружити им одговарајућу помоћ.

Знаци сексуалног злостављања

Физички индикатори: подерано, замрљано или окрвављено доње рубље, болови или сврабеж у подручју гениталија, болови при ходању или седењу, модрице или крварење гениталија, полне болести, честе уринарне или гљивичне инфекције.

Индикативно понашање: повученост или хронична депресивност, изразита заводљивост, замена полних улога, претерана забринутост за браћу/сестре, ниско самопоштовање, недостатак самоповерења, умањује своју вредност, проблеми с вршњацима, нагле велике промене у тежини (губитак или повећање), покушаји самоубиства, лоша емоционална контрола, нагли проблеми у школи, непријатност при физичком контакту или физичкој близини, показивање неприкладне сексуалне игре или разумевања секса с обзиром на узраст, промискуитет.

Занемаривање

Занемаривање може имати штетне последице за развој детета као и злостављање. Оно представља незадовољавање дететових основних потреба попут одговарајуће хране, одеће, услова становања, медицинске помоћи и школовања, а родитељ или усвајатељ има могућности за њихово задовољење. Такође, занемаривање представља и остављање саме код куће деце која су премала да се брину о себи, препуштање деце неадекватном надзору, непажња према емоционалним потребама детета, дете нико не слуша и не обазире се на његове потребе и жеље. Нико му неће рећи "Види како си лепо нацртао цртеж" или "Примећујем да те данас нешто мучи…".
Занемарена деца обично показују знакове да су на неки начин несретна. С временом како дете одраста занемаривање постаје његова свакодневица и оно га почиње сматрати “нормалним”, а последице које оставља виде се осим у телесном изгледу (изгладнелост, неодговарајућа одећа за временске прилике) и у понашању детета (повученост или агресивност), његовом емоционалном животу, односу с вршњацима, неуспеху у школи и сл. Једна од честих заблуда које владају јесте да лоши материјални услови могу представљати ризик за занемаривање детета, али то не значи да све сиромашне породице занемарују децу.

Знаци занемаривања

Физички индикатори: напуштање, незадовољене медицинских потреба, конзистентни недостатак надзора, стална глад, неприкладна одећа, хигијенска запуштеност, уши, "надувани" трбух, изгладнео изглед, дете не напредује у развоју.
Индикативно понашање: стално показује умор или болест, спавање на настави, крађа хране, просијачење од вршњака, изјављује да родитеља/старатеља нема код куће, често изостаје из школе или касни, самодеструктивност, напуштање школе.