Типичне дечје лажи од треће године до школског узраста

Зашто деца у различитим фазама развоја лажу, како препознати лагање и да ли децу због тога треба кажњавати открила нам је дефектолог Ана Рајић из Обитељског центра Приморско-горанске жупаније
Колико пута сте доживели да вам ваш малишан на питање шта је данас јео у вртићу мирно одговори: "Пицу, а за десерт чоколадни сладолед" или да вас упорно покушава уверити како није он бацио шољицу са стола, већ је сама дошла до руба и пала? Често? Нисте једини. Сваки родитељ врло вероватно свакодневно доживи да му дете мало "улепша" стварност, не морате претерано бринути јер је лагање саставни део одрастања.
Зашто деца лажу, када почињу "улепшавати стварност" и треба ли их због тога кажњавати, питали смо Ану Рајић
"Прве лажи јављају се око треће године, а до четврте деца нису нити свесна да говоре неистину. Она нису у стању да разликују истину од лажи. Имају бујну машту и често измишљају приче у које верују или пак улепшавају или увеличавају стварне догађаје. До пете, шесте године лагање треба сматрати нормалним понашањем", објашњава дефектолог.

Ипак, лагање не би требало игнорисати, већ је потребно реаговати на сваку лажи и дете усмеравати да говори истину. Детету на узрасту од три или четири године требало би и објаснити разлику између маште и стварности. На пример, ако вас дете покушава уверити да је у вртићу за ручак имало пицу, ви му можете рећи: "Знам да би желио да сте за ручак имали пицу јер је јако волиш, али васпитачица је рекла да сте имали пасуљ".

Како се носити с лажима?

У каснијем узрасту, односно када дете наврши шест година, упозорава дефектолог, требало би обратити пажњу на то колико често лаже, у којим ситуацијама и каквим се лажима служи. Наиме, ако лажи постану честе и дете створи свој измишљени свет, треба реаговати.
"Након навршених седам година лагање се више не сматра нормалном фазом у развоју. Наравно, дете и даље може нешто слагати, али сада иза лажи стоји намера. На пример, дете не жели да каже да је добило лошу оцену како би избегло критику или казну".
Ану Рајић питали смо и требамо ли децу кажњавати када приметимо да нас лажу, односно како се треба носити с дечјим лажима, а дефектолог каже како све зависи од ситуација, од дететовог узраста и кућним правилима.
"У млађој доби дечје лагање треба прихватити као део одрастања, али је важно реаговати одмах и на прави начин. Будући да деца предшколског узрастане схватају да је лагање лоше, не препоручује се кажњавати дете. Уместо тога искористите сваку ситуацију као прилику да објасните детету како је лагање лоше. Ипак, и уз све наведено, дете ће вас повремено слагати", упозорава дефектолог. Истиче како је добро код деце умјесто кажњавања, требало би се договорити о правилима и користити логичне последице.
"Када се дете суочава с природним последицама свог понашања лакше може разумјети зашто је потребно да то понашање мења. На тај начин чувамо однос узајамног поштовања више него кад кажњавамо", саветује Ана Рајић и напомиње да не треба изгубити из вида да дете може лагати и зато што његови родитељи то свакодневно чине пред њим.
"Дакле, најбољи начин да научите дете да говори истину јест да и сами то чините", закључује дефектолог. Деца предшколског узраста не схватају да је лагање лоше па се кажњавање не препоручује.

Разлози због којих деца "избегавају" истину

Више је разлога због којих деца лажу, а то зависи о ступњу развоја и старости детета. Генерално, предшколци лажу због изразито развијење маште, млађи школарци како би удовољили старијима, док старији школарци лажу јер мисле да ће тако решити проблем. Ана Рајић издвојила је следеће мотиве због којих малишани "избјегавају" истину:

 

•     из користи (деца могу лагати како би нешто добила),
•     како би постигла неки циљ,
•     како би испунила родитељска очекивања,
•     избегла казне,
•     прикрила непријатност или неспособност,
•     јер не могу направити јасну разлику између стварности и маште (деца измишљају приче, имају бујну машту, а њихове лажи представљају њихове жеље),
•     имају потребу за истицањем (ако се међу вршњацима осећају запостављено, измишља ће разноразне приче или се неизмерно хвалити како би добили на важности),
•     како би задобила пажњу,
•     импресионирала друге,
•     поистоветила се са својим идолима.

Дефектолог родитељима поручује да је нарочито важно дете не критиковати, не приговарати му, а малом Пинокију не би требало ни претити нити га оптуживати да је направио нешто лоше.
"Уместо тога потребно је мирно разговарати, подстицати га на искреност и објаснити му разлике између прихватљивог и неприхватљивог понашања. Децу увек похвалите за искреност! Научите ли вашу децу да вам од самог почетка могу говорити истину и да их волите без обзира на све, осетићете да ће да их потпуно разумете и да ћете имати мање потреба за лагањем", закључује наша саговорница.
Како препознати лагање? Дефектолог Ана Рајић открила је како према понашању и изразу лица можете препознати да вас дете лаже:

1. избегава директан поглед у очи,
2. прекрива уста док говори,
3. спушта поглед,
4. лице му се трзне,
5. трља нос,
6. влажи усне језиком,
7. често се накашљава,
8. чеше се по глави или лицу док говори.

преузето од: Мартина Буторац
www.klokanica.hr