Јесење јутро

 Обукох се.

Прозору приђох,
а вани: јесен.

Мој пријатељ уђе у мокром капуту
и целу ми собу намирише кишом.
Не вели ни: здраво!
Седне.
Занесен
изусти: "Јесен".

Та реч је била тако свежа
ко наранџа на грани
након кише.

Добриша Цесарић