Света јесен

Листови се порчкали пред крај летњих дана.
Ко ће брже пожутети? Ко ће пре с грана?
Са којег ће листа прве полетети птице?
Ко ће од њих позлатити плодне оранице?

Један каже: „Савит ћу осушене гране.“
Други листић: „Угађат ћу ветру док не стане.“
Трећи викну: „Издржат ћу најхладнија јутра!“
Четврти се отргнуо на пут већ од сутра.

Препирка је тако текла све до хладних дана.
Све се лишће распршило са покислих грана.
Неки су чак дочекали и пахуље снега,
а неки се залетели до највишег брега.

Променила земља боју… Птицама ни трага…
На све стране расту реке и ризнице блага.
Ни препирке више нема. Поклонит се треба:
Света Јесен опет дели дарове са неба!

Натали Шарић