Кад су ласте одлазиле,
поточићу дах је стао,
јоргован је сузом жутом
за ластама заплакао.
Над шумом се магле виле,
на путу је ветар мео,
зец од туге целог дана
није ништа, ништа јео.
Гаврану се од жалости
(ил од зиме) тресло крило ...
Кад су ласте одлазиле,
све је, све је тужно било.
поточићу дах је стао,
јоргован је сузом жутом
за ластама заплакао.
Над шумом се магле виле,
на путу је ветар мео,
зец од туге целог дана
није ништа, ништа јео.
Гаврану се од жалости
(ил од зиме) тресло крило ...
Кад су ласте одлазиле,
све је, све је тужно било.
Ратко Зврко
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам