Кестенова дружина

Подневно се звоно чује,
Време ручка најављује.
Складно туче: дин-дон
Кад зазвони телефон.

Мене моја бака пита
да л ми се данас скита?
Брзо једем ручак свој
већ ме зове птица пој.

Шетат ћемо бака и ја
Све док сунце топло сја.
Пуну торбу јесени
набрат ћемо весели.

Па уморни кући стићи,
деду из сна хитро дићи.
Хајде, деде, трчи, скочи,
играти се ваља поћи.

Ноћу спавај, сад је дан,
штета трошит дан на сан
Иде деда мрмља нешто,
нову игру смишља вешто.

Шило, ножић, чачкалице
и кестенове половице
постадоше војска права.
Ал војнику већ се спава.

Спрема бака на брзину
кестенову дружину
и још топлу ужину
у торбицу, па на раме
носи ме до моје маме.

Клонула је мала глава,
на бакици својој спава.
Снива лепо све се смешка
сања већ да граде сњешка.

Сутра опет све изнова,
бака, деда и игра нова…