Уколико рибицу која је живела у акваријуму пребацимо у море, она ће дуго времена само пливати горе - доле, у замишљеним оквирима претходног кавеза. Исто је са људима који попут коња са штитницима на очима живе свој мали и бедни живот, несвесни граница које су сами себи поставили.
Таман да стигну до остварења свог циља и коначне слободе, ударе у замишљену баријеру и врате се назад. И тако у круг, данима, месецима, годинама ...
Никада не застану и запитају се шта заправо управља њиховом судбином, они сами или научени обрасци понашања. Тек тако се препусте плими да их носи и врти у круг.
Ретки се само пробуде и одлуче да пруже руку изван решетки страха, прво бојажљиво, па све смелије и смелије. Мозак почиње да ради и штанцује нове идеје, изашао си из зачараног круга. Развијаш нове вештине и око тебе се шири светлост, која својом топлотом убија бациле преживеле из прошлог времена.
Таман да стигну до остварења свог циља и коначне слободе, ударе у замишљену баријеру и врате се назад. И тако у круг, данима, месецима, годинама ...
Никада не застану и запитају се шта заправо управља њиховом судбином, они сами или научени обрасци понашања. Тек тако се препусте плими да их носи и врти у круг.
Ретки се само пробуде и одлуче да пруже руку изван решетки страха, прво бојажљиво, па све смелије и смелије. Мозак почиње да ради и штанцује нове идеје, изашао си из зачараног круга. Развијаш нове вештине и око тебе се шири светлост, која својом топлотом убија бациле преживеле из прошлог времена.
Коначно ти вертикала лица стоји нормално према хоризонтали земље. Успео си. Постајеш човек који мисли, а не човек који добија мишљење!
