 |
| Игра сенкама |
недеља, 28. април 2013.
Излив беса
Дечји изливи беса су начин да се ослободе нагомилане фрустрације и понекад страха које не могу увек да објасне речима. Немају их сва деца и не испољавају се код свих на исти начин, али плач, вриштање па чак и ударање, шутирање или бацање ствари су заједнички и нимало неуобичајени. Јавни изливи беса могу бити понижавајући за родитеље и за децу школског узраста која се превише узбуде и изгубе контролу пред одраслима и вршњацима.
Изливи беса у јавности: Јавни изливи беса су они који се дешавају ван куће и у присуству других (било познатих особа или странаца. Дешавају се јер деца не добијају пажњу за којом жуде, ван себе су, желе нешто што им се не може пружити и јер су много гладна или уморна па им ове потребе помрачују здраво расуђивање. Родитељи могу спречити јавне изливе беса ако детету поклањају довољно пажње, дозволе му да има контролу над малим одлукама, одврате им пажњу од ствари које су му недоступне и не дозволе да проводи много времена напољу без ужине и одмора.Дете се баца по тлу, неконтролисано виче, удара све око себе, а страхујете да ће и себе повредити... Изван себе сте јер не знате како да га умирити и због чега се ти изливи беса догађају?
Шта да учините када се из детета пролије бес? На несрећу, стручњаци саветују да сачекате да прођу сами од себе. Родитељи морају имати на уму да када наступи излив беса, дете је веома узбуђено те они треба да остану смирени и прибрани. Уколико је могуће, дете треба одвести на неко приватније место (чак иако то подразумева да се вратите из шопинг центра у кола или одете из ресторана у тоалет) где ће успети да се избори са својим осећањима без обзира колико непријатно изгледало пролазницима који гледају. Родитељи треба да открију разлог настанка излива беса јер може бити у питању бол или безбедност детета.
1. Заштитите своје дете
Дете које проживљава излив беса најлакше ћете га заштитити ако га нежно придржавате на поду. У противном, ако открије да се током напада беса повредило или починило штету, дете ће то схватити као доказ властите снаге те ће мислити да га ви нисте у стању заштитити. Ипак има деце која не подносе да их било ко држи док траје излив беса. Ако и ваше дете тако реагује, немојте га дирати него склоните све што би се могло разбити.
2. Останите смирени
Када сте суочени с мучним изливима беса, без обзира на узрок, запамтите следеће: останите смирени. Не компликујте проблем властитом фрустрацијом. Деца осете када се родитељи љуте. То само погоршава фрустрацију вашег детета, тако да се морате носити с још горим изливом беса. Уесто тога, дубоко удахните и покушајте бистро да размишљате.
3. Без ударања!
Ваше се дете ослања на вас и ви сте му узор. Ударање и пљескање не помаже! То детету шаље поруку да су примена силе и телесно кажњавање у реду. Умјесто тога, имајте довољно самоконтроле за обоје. Када ваше дете обузме излив беса, покушајте да размислите шта би му у том тренутку највише одговарало. Ударци код детета могу изазвати страх од родитеља. Ко заиста жели да га се властито дете плаши? Батине никада нису решиле проблеме, ни међу одраслима, ни у дечјем свету.
4. Откријте узрок беса
Најпре покушајте схватити шта се то догађа. Излеви беса требају да се различито решавају зависно о узроку. Покушајте да схватите одакле долазе. На пример, ако је дете управо доживело велико разочарање, тражиће вашу утеху.
5. Не препирите се и не свађајте се
Док излив беса траје, са дететом се не може разговарати. Суздржите се од викања. Могуће је да ће вас дететов врисак све више љутити, али ако и ви почнете да вичете, вероватно ћете напад само продужити.
6. Без казни и награда
За време излива беса немојте дете кажњавати ни награђивати. Циљ вам је да дете увиди како ова ситуација нема никаквих последица, ни добрих ни лоших. Ако је излив беса проузроковала забрану изласка у двориште, немојте се сада предомислити.
7. Не допустите детету да вас удара!
Ако дете почне да вас удари, немојте му то допустити. Ако наставља с ударањем, мирно га спустите покрај себе, останите му што ближе, али не допустите да вас повреди.
8. Предахните
Ако је дете довољно одрасло да вас разуме, примените методу тиме-оута или предаха. Није циљ казнити дете, него га одвојити од ситуације или особе која га узнемирује и дати му прилику да се смири. Притом треба добро проценити која ситуација заслужује предах јер ако га често употребљавамо, он губи на учинку. Ако се ситуација догоди у продавници, на пример, мирно узмите дете у наручје и однесите у аутомобил или на неко друго мирније место. А ако приметите да ви губите живце, узмите предах, разбистрите главу, дубоко удахните и наставите даље.
9. Не остављајте дете само!
Довољно је што се носи с емоцијама које не може контролисати, не мора се још осећати и напуштено.
10. Трик је покушати ситуацију што пре привести крају
Детету треба помоћи да што пре преовлада осећај љутње и беса. Када једном превали осећај љутње, остаје само туга, а кад наступи туга детету треба утеха. Најбржи начин да савлада љутњу не постоји, али научници саветују родитељима да током вриштања и викања не чине ништа. То је тешко јер је тешко гледати дете које удара, гура, вришти, плаче, грца и не зна што би с негативним осећајима у себи, али треба једноставно причекати да све избаци из себе. Осећај љутње замка је на коју не треба насести. Не треба постављати питања, додатно распиривати бес или викати, претити, исмијавати и шалити се на рачун дететових осећаја, бити груб или пренежан... Све то може само продужити период беса. Деци је тешко у стањима љутње и беса да информације које га окружују прихвате, одговаре на питања или захтеве родитеља, односно не може се још и са тиме носити, па се тренуци беса продужују и интензивирају. Дете се осећа још више сатерано уза зид. Најбоље је детету прићи када се бес претвори у тугу, односно јецање и плакање. Дете ће тада заправо жудети за вашом утехом. Повремено ће имати проблема с прекидањем излива беса. У том случају помаже да кажете детету: “Помоћи ћу ти да се смириш.” Кад се потпуно смири, можете покушати и разговарати о свему што се догодило.
1. Заштитите своје дете
Дете које проживљава излив беса најлакше ћете га заштитити ако га нежно придржавате на поду. У противном, ако открије да се током напада беса повредило или починило штету, дете ће то схватити као доказ властите снаге те ће мислити да га ви нисте у стању заштитити. Ипак има деце која не подносе да их било ко држи док траје излив беса. Ако и ваше дете тако реагује, немојте га дирати него склоните све што би се могло разбити.
2. Останите смирени
Када сте суочени с мучним изливима беса, без обзира на узрок, запамтите следеће: останите смирени. Не компликујте проблем властитом фрустрацијом. Деца осете када се родитељи љуте. То само погоршава фрустрацију вашег детета, тако да се морате носити с још горим изливом беса. Уесто тога, дубоко удахните и покушајте бистро да размишљате.
3. Без ударања!
Ваше се дете ослања на вас и ви сте му узор. Ударање и пљескање не помаже! То детету шаље поруку да су примена силе и телесно кажњавање у реду. Умјесто тога, имајте довољно самоконтроле за обоје. Када ваше дете обузме излив беса, покушајте да размислите шта би му у том тренутку највише одговарало. Ударци код детета могу изазвати страх од родитеља. Ко заиста жели да га се властито дете плаши? Батине никада нису решиле проблеме, ни међу одраслима, ни у дечјем свету.
4. Откријте узрок беса
Најпре покушајте схватити шта се то догађа. Излеви беса требају да се различито решавају зависно о узроку. Покушајте да схватите одакле долазе. На пример, ако је дете управо доживело велико разочарање, тражиће вашу утеху.
5. Не препирите се и не свађајте се
Док излив беса траје, са дететом се не може разговарати. Суздржите се од викања. Могуће је да ће вас дететов врисак све више љутити, али ако и ви почнете да вичете, вероватно ћете напад само продужити.
6. Без казни и награда
За време излива беса немојте дете кажњавати ни награђивати. Циљ вам је да дете увиди како ова ситуација нема никаквих последица, ни добрих ни лоших. Ако је излив беса проузроковала забрану изласка у двориште, немојте се сада предомислити.
7. Не допустите детету да вас удара!
Ако дете почне да вас удари, немојте му то допустити. Ако наставља с ударањем, мирно га спустите покрај себе, останите му што ближе, али не допустите да вас повреди.
8. Предахните
Ако је дете довољно одрасло да вас разуме, примените методу тиме-оута или предаха. Није циљ казнити дете, него га одвојити од ситуације или особе која га узнемирује и дати му прилику да се смири. Притом треба добро проценити која ситуација заслужује предах јер ако га често употребљавамо, он губи на учинку. Ако се ситуација догоди у продавници, на пример, мирно узмите дете у наручје и однесите у аутомобил или на неко друго мирније место. А ако приметите да ви губите живце, узмите предах, разбистрите главу, дубоко удахните и наставите даље.
9. Не остављајте дете само!
Довољно је што се носи с емоцијама које не може контролисати, не мора се још осећати и напуштено.
10. Трик је покушати ситуацију што пре привести крају
Детету треба помоћи да што пре преовлада осећај љутње и беса. Када једном превали осећај љутње, остаје само туга, а кад наступи туга детету треба утеха. Најбржи начин да савлада љутњу не постоји, али научници саветују родитељима да током вриштања и викања не чине ништа. То је тешко јер је тешко гледати дете које удара, гура, вришти, плаче, грца и не зна што би с негативним осећајима у себи, али треба једноставно причекати да све избаци из себе. Осећај љутње замка је на коју не треба насести. Не треба постављати питања, додатно распиривати бес или викати, претити, исмијавати и шалити се на рачун дететових осећаја, бити груб или пренежан... Све то може само продужити период беса. Деци је тешко у стањима љутње и беса да информације које га окружују прихвате, одговаре на питања или захтеве родитеља, односно не може се још и са тиме носити, па се тренуци беса продужују и интензивирају. Дете се осећа још више сатерано уза зид. Најбоље је детету прићи када се бес претвори у тугу, односно јецање и плакање. Дете ће тада заправо жудети за вашом утехом. Повремено ће имати проблема с прекидањем излива беса. У том случају помаже да кажете детету: “Помоћи ћу ти да се смириш.” Кад се потпуно смири, можете покушати и разговарати о свему што се догодило.
Када се излив беса деси у јавности, дете има проблема да се смири и врати друштвеним актвностима. Деца врло позитивно реагују на чврсте инструкције те је погодно да се детету одсечно, али смирено каже да сада треба да се смири. Када се смири, попричајте са њим о томе шта је изазвало бес, како се осећало у том тренутку и шта може учинити следећи пут ако се понови слична ситуација. Када се заврши разговор, тада га можете вратити на место где се десио излив беса.Деца имају изливе беса јер још увек нису способна да мирно и рационално разговарају о својим осећањима. Неки изливи настају у жељи да се добије нешто – пажња, љубав или физичка ствар – али, ако им то омогућите то значи да награђујете такво понашање. Уместо тога, родитељи треба да сачекају да излив беса прође и након тога мирно поразговарају са дететом. Уколико се такав облик понашања пречесто јавља и представља опасност по само дете и особе у његовом окружењу, потребно је да се обратите педијатру за помоћ.
Након излива беса Никако немојте наградити дете попуштањем након излива беса. То ће само показати вашем детету да је бес био делотворан. Уместо тога, вербално похвалите дете што је вратило контролу. Нека деца су посебно осетљива након излива беса, обично кад знају да нису била у праву. Тада је време да дете загрлите и уверите га да га волите без обзира на све.
Када требате потражити помоћ лекара? Потражите савет лекара ако имате питања о оном шта радите и шта ваше дете ради. Ако ваше дете има чешће изливе беса или трају дуже и јачи су него што бисте очекивали. Ако сте незадовољни својим реакцијама или стално попуштате. Ако изливи беса код вас подстичу на пуно лоших осећања. Помоћ потражите и у случају да ваше дете редовно повређује себе или друге и деструктивно је, ако показује поремећаје расположења попут негативности и одбијања, ниског самопоштовања или претеране зависности. Педијатар може потражити и телесни проблем који каткад иде уз изливе беса, и ако је то прилично ретко. То укључује проблеме са слухом, видом, хроничним болестима, проблем у говору или проблеме са учењем. Изливи беса најчешће нису разлог за бригу и углавном се смирују сами од себе. Како се деца развијају, како се побољшава њихово схватање себе и света око себе, фрустрације се смањују. Мање фрустрације и више контроле значи мање излива беса.
понедељак, 22. април 2013.
Игра ритмичких имитација
Ево једног примера за игру на дуже време са децом. Циљ игре је да деца могу самостално да чују, препознају, запамте и репродукују ритмичку фигуру коју им задате, али да би до тога стигли, у зависности од узраста деце, може проћи и више месеци.
Седите у круг и игру започните са дељењем свог имена на слогове. Пребројте колико их има (Мар-ко – 2, Сил-ва-на – 3, Ма-ри-ја-на – 4) и сваком доделите по један ударац. За почетак, нека то буде тапшање. Када сви понове ваше име уз тапшање, крените у круг и нека се свако дете представи на исти начин. Када и то завршите, покажите деци како још можете свирати ритам имена свирањем на неком ритмичком инструменту или свирањем телом (пуцкетање прстима, ударци о колена и стомак, ударци ногама о под…). Направите малу кореографију за свако име и понудите деци предлог како би то могло да звучи. Свако дете нека покаже поново своје име на овакав начин.
Следећи ниво, на који прелазите тек када деца добро усаврше претходни је да одаберете бројалицу, разбрајалицу или кратку песму коју ћете, заједно са децом поделити на слогове и онда, уз тапшање, проћи од почетка до краја. Када и то савладају, можете прећи на следећи ниво, када ћете неки од слогова, најбоље први у стиху, заменити неким важнијим, јачим ударцем. Ово се може урадити и тако што се остали ударци замене слабијим (пуцкетање прстима) а први остане тапшање. Тако ћете дати значај првом слогу у стиху, а већ следећи задатак је да то урадите са свим речима у рећеници. Дакле, ако узмете песмицу Иде маца око тебе, поделићете је прво на слогове: И-де ма-ца о-ко те-бе, па-зи да те не ог-ре-бе…. Први слогови: И, ма, о, те, па… могу добити ударац длана о длан, а други (де, ца,ко, бе…) могу бити ударци о колена. Тросложне и четворосложне речи дају посебни обрт у оваквим играма јер захтевају више удараца, од којих сваки може бити различит (ог-ре-бе: пљесак, пуцкетање, колена).
Следећа фаза, када је претходна сасвим добро увежбана и већина деце је ради без проблема је да сами задајете једноставне ритмичке фигуре које ћете пропратити једноставним текстом. Трудите се да увек користите исте речи за исте нотне вредности. Ево једноставног примера: половина ту, четвртина та, две осмине ти-ти, четири шеснаестине тика-така. За почетак, препоручујем комбинацију две суседне нотне вредности, значи четвртине само са половинама или само са осминама, осмине само са четвртинама или шеснаестинама, да би направили разлику између краћих и дужих нота. Ви можете користити и неке друге слогове, али препоручујем ове који су стандардни и преузети из Кодаљевог система учења солфеђа.
Када деца у потпуности савладају разлику између кратких и дугих нота, можете полако да избацујете текст и пустите их да слушају само ударце. У почетку ће им бити лакше да свирате телом, јер ће памтити и „кореографију” а касније пређите на инструмент. Можете пустити да свако дете зада своју ритмичку фигуру коју остали понављају.
Сада сте дошли до циља и децу научили како да слушају, како да памте и да репродукују оно што чују. Нека деца су, можда, била спремна да одмах стигну до последње фазе, али већина вероватно није. Због њих је оваква поступна метода веома драгоцена, не само што се тиче музичког образовања већ и касније помоћи у читању и писању.
Седите у круг и игру започните са дељењем свог имена на слогове. Пребројте колико их има (Мар-ко – 2, Сил-ва-на – 3, Ма-ри-ја-на – 4) и сваком доделите по један ударац. За почетак, нека то буде тапшање. Када сви понове ваше име уз тапшање, крените у круг и нека се свако дете представи на исти начин. Када и то завршите, покажите деци како још можете свирати ритам имена свирањем на неком ритмичком инструменту или свирањем телом (пуцкетање прстима, ударци о колена и стомак, ударци ногама о под…). Направите малу кореографију за свако име и понудите деци предлог како би то могло да звучи. Свако дете нека покаже поново своје име на овакав начин.
Следећи ниво, на који прелазите тек када деца добро усаврше претходни је да одаберете бројалицу, разбрајалицу или кратку песму коју ћете, заједно са децом поделити на слогове и онда, уз тапшање, проћи од почетка до краја. Када и то савладају, можете прећи на следећи ниво, када ћете неки од слогова, најбоље први у стиху, заменити неким важнијим, јачим ударцем. Ово се може урадити и тако што се остали ударци замене слабијим (пуцкетање прстима) а први остане тапшање. Тако ћете дати значај првом слогу у стиху, а већ следећи задатак је да то урадите са свим речима у рећеници. Дакле, ако узмете песмицу Иде маца око тебе, поделићете је прво на слогове: И-де ма-ца о-ко те-бе, па-зи да те не ог-ре-бе…. Први слогови: И, ма, о, те, па… могу добити ударац длана о длан, а други (де, ца,ко, бе…) могу бити ударци о колена. Тросложне и четворосложне речи дају посебни обрт у оваквим играма јер захтевају више удараца, од којих сваки може бити различит (ог-ре-бе: пљесак, пуцкетање, колена).
Следећа фаза, када је претходна сасвим добро увежбана и већина деце је ради без проблема је да сами задајете једноставне ритмичке фигуре које ћете пропратити једноставним текстом. Трудите се да увек користите исте речи за исте нотне вредности. Ево једноставног примера: половина ту, четвртина та, две осмине ти-ти, четири шеснаестине тика-така. За почетак, препоручујем комбинацију две суседне нотне вредности, значи четвртине само са половинама или само са осминама, осмине само са четвртинама или шеснаестинама, да би направили разлику између краћих и дужих нота. Ви можете користити и неке друге слогове, али препоручујем ове који су стандардни и преузети из Кодаљевог система учења солфеђа.Када деца у потпуности савладају разлику између кратких и дугих нота, можете полако да избацујете текст и пустите их да слушају само ударце. У почетку ће им бити лакше да свирате телом, јер ће памтити и „кореографију” а касније пређите на инструмент. Можете пустити да свако дете зада своју ритмичку фигуру коју остали понављају.
Сада сте дошли до циља и децу научили како да слушају, како да памте и да репродукују оно што чују. Нека деца су, можда, била спремна да одмах стигну до последње фазе, али већина вероватно није. Због њих је оваква поступна метода веома драгоцена, не само што се тиче музичког образовања већ и касније помоћи у читању и писању.
Како препознати дислексију и дисграфију код деце
Дислексија и дисграфија нису болести, већ потешкоће у учењу везане за читање и писање.
Када дете слуша што се говори, мора превести све језичне гласове у значење, а када чита, мора слова и речи превести у гласове са значењем. Учење читања захтева познавање слова. Слова морамо повезати с одређеним гласовима. То је повезивање гласа и слова. Глас и слово иду заједно. Након што се гласови повежу заједно, имамо реч која мора имати значење. С повећањем броја речи у речнику, ученик брже чита реченице. Неки ученици боље се сналазе читајући према контексту у односу на декодирање појединих речи. Важно је напоменути да није довољно текст само прочитати, потребно га је разумети и памтити.
Дислексија је једна од неколико специфичних сметњи у учењу, потешкоћа која је везана уз читање и писање. Није болест и не лечи се у дословном смислу те речи. Појављује се без обзира на културу и језик обухватајаћи око 10 посто популације, па и код надарене, креативне и успешне деце, тако да она имају специфичне проблеме при читању, срицању, писању, изговарању или слушању. Дислексија није резултат смањене интелигенције, а није ни проблем понашања и мотивације.
“Живела у рибњаку два добра пријатеља: дабар и видра.” Почетак је приче о дабру и видри из уџбеника за први разред основне школе, која ће врло често прочитана од стране деце с потешкоћама читања и писања, тј. код деце с дислексијом и дисграфијом звучати овако: “Живела у ридњагу бва бодра бријатеља: бадар и вибра.” Многи родитељи неретко губе стрпљење читајући и пишући са својим дететом, сматрајући с једне стране да је лењо, да му се не да, или пак да је још незрело и разиграно, због чега често услиједе и батине за такво понашање.
Видљиви симптоми дислексије и дисграфије
тешкоће при читању - словкање, неповезивање речи
тешкоће при писању - изостављање слова у писању, замена слова или слогова
неуредан рукопис
тешкоће у проналажењу примереног значења речи
тешкоће у разумевању текста
тешкоће при изражавању мисли у писаном облику
потешкоће при употреби заменица и прилошких ознака
забуне у оријентацији “ лево-десно” или “ горе-доле”
непрецизно и погрешно понављање оног што чује
у математици, везане уз низове бројева или редослед математичких операција
тешкоће у оријентацији "јуче – данас - сутра" (шта је било јуче, шта је данас, а шта ће бити сутра), те при оријентацији на сату.
тешкоће при писању - изостављање слова у писању, замена слова или слогова
неуредан рукопис
тешкоће у проналажењу примереног значења речи
тешкоће у разумевању текста
тешкоће при изражавању мисли у писаном облику
потешкоће при употреби заменица и прилошких ознака
забуне у оријентацији “ лево-десно” или “ горе-доле”
непрецизно и погрешно понављање оног што чује
у математици, везане уз низове бројева или редослед математичких операција
тешкоће у оријентацији "јуче – данас - сутра" (шта је било јуче, шта је данас, а шта ће бити сутра), те при оријентацији на сату.
Могући разлози настанка дислексије
Као могући узроци дислексије наводе се:
наследни чиниоци
трауме
церебрална (мождана) дисфункција
недовољно развијена доминација мождане хемисфере (аномалије у латерализацији) – при чему се као последица може јавити "огледало у писање"
периферна органска и функционална оштећења
слабија физичка конституција детета
опште сметње у развоју говора
сметње у перцепцији (аудо-слушној, визуалној-оптичкој, кинестетској-покрету)
тешкоће перцепције положаја у простору
неспособност задржавања слике речи у памћењу
неспособност концентрације
сметње у моторици
педагошка запуштеност детета – обично се јавља уз примарни узрок.
На појаву тешкоћа у читању и писању утиечу разни органски, психички и социјални чиниоци, те успорено сазревање детета. Код детета са сметњама у читању и писању успорен је развој сазревања појединих функција, а то је последица општег успоравања развоја детета. Док је нормално развијено дете способно овладати процесом рашчлањивања целине на саставне делове (реченице у речи, речи на гласове) за отприлике шест до седам недеља, а средње развијено дијете за три до четири мјесеца, дјетету с тешкоћама у читању и писању потребне су једна до две године. Код детета с дислексијом можемо приметити језичну слабост, због које ће оно, касније имати проблема са синтаксом, семантиком и тешко ће моћи испричати неку причу. Такођер, у неке дјеце присутни су проблеми рашчлањивања ријечи на гласове/фонеме и њихово спајање, врло важни за читање. Колико је рашчлањивање речи на слогове и гласове (гласовна и слоговна анализа) важан чињенице за стицање вештине писања, толико је и спајање гласова и слогова у речи (гласовна и слоговна синтеза) изразито важно за развијање вештине читања.
наследни чиниоци
трауме
церебрална (мождана) дисфункција
недовољно развијена доминација мождане хемисфере (аномалије у латерализацији) – при чему се као последица може јавити "огледало у писање"
периферна органска и функционална оштећења
слабија физичка конституција детета
опште сметње у развоју говора
сметње у перцепцији (аудо-слушној, визуалној-оптичкој, кинестетској-покрету)
тешкоће перцепције положаја у простору
неспособност задржавања слике речи у памћењу
неспособност концентрације
сметње у моторици
педагошка запуштеност детета – обично се јавља уз примарни узрок.
На појаву тешкоћа у читању и писању утиечу разни органски, психички и социјални чиниоци, те успорено сазревање детета. Код детета са сметњама у читању и писању успорен је развој сазревања појединих функција, а то је последица општег успоравања развоја детета. Док је нормално развијено дете способно овладати процесом рашчлањивања целине на саставне делове (реченице у речи, речи на гласове) за отприлике шест до седам недеља, а средње развијено дијете за три до четири мјесеца, дјетету с тешкоћама у читању и писању потребне су једна до две године. Код детета с дислексијом можемо приметити језичну слабост, због које ће оно, касније имати проблема са синтаксом, семантиком и тешко ће моћи испричати неку причу. Такођер, у неке дјеце присутни су проблеми рашчлањивања ријечи на гласове/фонеме и њихово спајање, врло важни за читање. Колико је рашчлањивање речи на слогове и гласове (гласовна и слоговна анализа) важан чињенице за стицање вештине писања, толико је и спајање гласова и слогова у речи (гласовна и слоговна синтеза) изразито важно за развијање вештине читања.
Велик број карактеристичних грешака у читању и писању
Сметње у читању често су повезане с тешкоћама у писању. Уз наведене, врло често јављају се и сметње у оријентацији у простору, па и у акустичком и визуалном запажању. Међутим, не треба већ при најмањим тешкоћама у читању и писању сумњати на дислексију и дисграфију (деца која мало теже схватају или којима је лакше оштећен вид, слух или говор не морају имати и специфичне тешкоће у читању и писању). При процени има ли или нема неко дете потешкоће у читању и писању нису важне само врсте грешака него и велики број увије истих карактеристичних грешака:
неспособност повезивања графема с фонемом (глас – слово)
потешкоће повезивања гласова и слогова у речи
структуралне грешке, тј. промене настале услед премештаја редоследа или уметања слова или слогова у речима (из-зи, до-од, по-оп, ми-им, Иво-ови, вино-нови, врата-трава...)
замењивање слова – графички или фонетски сличних (д-б, б-п, м-н, н-у, а-е, д-т, б-п, г-к, з-с, в-ф, л-р, беба-деда, били-пили, нема-мена, мој-ној, држи-тржи, брати-прати, греје-креје) и слогова (на-ан, он-но, је-еј, ми-им, до-од)
изостављање слова и слогова (прозор-позор, крава-кава, давнина-давни...)
додавање слова и слогова (облак-обалак, ној-нојови...)
замене речи – погађање при читању (потпуно неправилно прочитане речи у којима су два или више слова замењена другима, нпр. мрачни-мачка, добар-обад)
смислено мењање текста при читању прича – грешке се јављају када дете потпуно промени речи, али она по смислу одговара тексту који чита
додавање и/или изостављање дела и/или читавих речи (марамама, досетилили...)
реч коју дете не може прочитати без помоћи
тешкоће у праћењу словног или бројчаног низа (вал-лав, 23-32...)
тешкоће у следу правца читања (горе-доле, лево-десно)
враћање на већ прочитани ред, прескакање редова, тј. изостављање једног или више редова.
Уз ове тзв. карактеристичне грешке, често је изражена и несигурност у оријентацији како према властитом телу, тако и у опште, у простору. Тако деца имају потешкоћа у разликовању смера лево-десно, а често је и рукопис ове деце неуједначен (честе промене смера слова - повремено удесно па затим улево, величине слова - нека слова су мала, друга много већа и сл.). Битно је нагласити да врло интелигентна деца успевају у првим разредима доста често и дуго прикривати своје тешкоће у читању и писању, тако да се праве тешкоће јављају тек касније, у петом или шестом разреду и то посебно у писању (много правописних и граматичких грешака).
неспособност повезивања графема с фонемом (глас – слово)
потешкоће повезивања гласова и слогова у речи
структуралне грешке, тј. промене настале услед премештаја редоследа или уметања слова или слогова у речима (из-зи, до-од, по-оп, ми-им, Иво-ови, вино-нови, врата-трава...)
замењивање слова – графички или фонетски сличних (д-б, б-п, м-н, н-у, а-е, д-т, б-п, г-к, з-с, в-ф, л-р, беба-деда, били-пили, нема-мена, мој-ној, држи-тржи, брати-прати, греје-креје) и слогова (на-ан, он-но, је-еј, ми-им, до-од)
изостављање слова и слогова (прозор-позор, крава-кава, давнина-давни...)
додавање слова и слогова (облак-обалак, ној-нојови...)
замене речи – погађање при читању (потпуно неправилно прочитане речи у којима су два или више слова замењена другима, нпр. мрачни-мачка, добар-обад)
смислено мењање текста при читању прича – грешке се јављају када дете потпуно промени речи, али она по смислу одговара тексту који чита
додавање и/или изостављање дела и/или читавих речи (марамама, досетилили...)
реч коју дете не може прочитати без помоћи
тешкоће у праћењу словног или бројчаног низа (вал-лав, 23-32...)
тешкоће у следу правца читања (горе-доле, лево-десно)
враћање на већ прочитани ред, прескакање редова, тј. изостављање једног или више редова.
Уз ове тзв. карактеристичне грешке, често је изражена и несигурност у оријентацији како према властитом телу, тако и у опште, у простору. Тако деца имају потешкоћа у разликовању смера лево-десно, а често је и рукопис ове деце неуједначен (честе промене смера слова - повремено удесно па затим улево, величине слова - нека слова су мала, друга много већа и сл.). Битно је нагласити да врло интелигентна деца успевају у првим разредима доста често и дуго прикривати своје тешкоће у читању и писању, тако да се праве тешкоће јављају тек касније, у петом или шестом разреду и то посебно у писању (много правописних и граматичких грешака).
Дислектична деца испољавају конфузију и при међусобно сличним бројевима: 7-1, 5-3, 8-4, 6-9, 2-3 или код бројева: 23-32, 45-54, 36-63, 71-17...
Тешкоће нам такође задају и математички симболи за четири рачунске операције: плус (+), минус (-), множење (X), дељење (÷).
Пише неуредно и греши, али тога није свесно
Поремећај пажње нарочито утиече на писање. Ученик чешће греши и не уочава своје грешке. Импулсивни ученик пише брже него што му то способности дозвољавају, нарочито моторичке способности. Код даљег писања проблеми ће бити све већи. Код писања диктата ученик у почетку не греши или има мањи број грешака, али како се приближава крај диктата број погрешака расте. Итовремено ученик мора уочити простор странице, рубове странице и визуализирати слова и речи као целину. Видно просторна конфузија доводи до потешкоћа организовања материјала на страници, до слабе употребе простора и до сталног мењања величине слова. Ако је присутна слабост видне меморије и видне повратне везе, ученик не разликује добро и лоше писање. Ученик пише неуредно и лоше, наставник од њега захтева да пише лепше и уредније, а ученик не уочава да пише лоше и то код њега може довести до фрустрације, а вероватно и код наставника. Будући да се писање сматра највишим обликом језика, дисфункције у развоју језика довест ће и до дисфункције у писању. Присуство проблема с проналажењем речи, семантиком и синтаксом коначно, доводи до проблема у писању.
Код дислексије и дисграфије постоји велики број карактеристичних грешака које се могу препознати по следећим симптомима:
недовољно уочавање разлика између слова сличних по облику, због чега долази до њихове замене
премештање слова
уметање слова
изостављање слова
изостављање слогова
тешкоће са запамћивањем слова (немогућност њиховог довођења у сећање)
изокретање на супротну страну, изокретање горе-доле
писање с десна у лево, тзв. "огледало писање"
писање бројева на супротну страну
цртање предмета и ликова с окренутим фигурама с десна на лево или у посебним случајевима, предмети и ликови постављени су наглавачке
појављивање слова које супституира (замењује) оно које је требало бити написано. Јавља се чешће код првачића који због споријег артикулацијског развоја још не разликују сличне фонеме
речи су између себе стиснуте или је простор између њих неуједначен
проблеми с држањем оловке, тзв. "тврдо" држање оловке.
Честа појава код дисграфије је замена звучних фонема безвучним, другим речима дете уместо г пише к, уместо д – т, уместо ж – ш. Писање је најчешће праћено субвокалним (безгласним) говором. Овакве погрешке указују на незрелу артикулацију, односно да је дете касно научило изговарати гласове који се сада појављују у писању као незрели механизам. Опште примијећено је да се код диктата јављају дисграфичне сметње због тога што дете има ослабљен слух, нема развијену аудитивну перцепцију и аудитивну дискриминацију, има тешкоће у аудитивном памћењу, нема довољно изграђену структуру материњег језика, не познаје неке изразе који се у диктату спомињу, не познаје довољно графеме.
Назнаке већ у предшколском узрасту
Већ се у предшколском узрасту може предвидети да ли би дете могло имати потешкоће у читању и писању, тј. показује ли склоност дислектичним и дисграфичним потешкоћама и то кроз испитивање гласовне и слоговне анализе и синтезе. Неперципирањем иницијалног и финалног гласа у речима, тј. ако дете не успе разазнати глас од слога и не успе спојити одређене гласове у реч, могуће је предвидети потешкоће типа дислексије и дисграфије врло рано, већ у првим разредима основне школе. Тада се јављају грешке у читању и писању типа: омисија (испуштања) гласова, тј. слова, супституција, адиција (уметања) и метатезе (извртања – карактеристично за читање напамет; типично за брзо читање без разумијевања). Значи, у предшколској доби могу се предвидјети могуће дислектичне и дисграфичне потешкоће, а потврдити се могу у првим разредима основношколског образовања.
Савети родитељима:
немојте дете прогласити лењим ако избегава читање и писање
немојте захтевати да чита "наглас"
немојте га упоређивати с другом децом у разреду
немојте стално приговарати да му је рукопис неуредан
охрабрите га да сме радити и полако ако му је то лакше
отворено разговарајте о стварима које му не иду за руком
похвалите га за све што учини добро
сарађујте се са дететовим учитељима и објасните им с којим и каквим се тешкоћама дете сусреће
немојте развијати осећај кривице ни код себе нити код самог детета, јер се тако уништава дететово самопоуздање и смањује се могућност напретка
потстичите га у другим активностима у којима је креативан и маштовит
јавите се логопеду ради тачног дијагностицирања и потребног укључивања детета у третман са вежбама читања и писања, где ће се бити нагласак на везу слово-глас
реците детету да су и многе познате особе (нпр. Ханс Кристијан Андерсен, Леонардо да Винчи, Алберт Анштајн и др.) имале дислексију.
мр.сц. Наташа Шунић, проф. логопед,
четвртак, 18. април 2013.
Медвед и девојчица
Ликови: Дечак (приповедач), Меда , девојчица Маша,( Мама и тата се појављују само као лутке, а немају никакав текст да говоре.)
ПРВА СЦЕНА
(На паравану је трава, цвеће и пуно јагодица. Иза је шумско , дрвеће. Појављује се Дечак-приповедач.)
ДЕЧАК: Драго мајско, сунце
шири зраке своје,
измамило јагодице,
што у шуми стоје.
Веселе девојчице,
пошле су из села,
понеле су корпице
и некол’ќо здела.
Набрале су оне
јагоде црвене
и кренуле кући
јер су биле снене.
Само једна девојчица
што се звала Маша,
отишла је предалеко,
па се није снашла.
Лутала је Маша,
звала упомоћ,
ушла је у једну кућу
да проведе ноћ.
То је кућа шумског Меде,
тај шта нађе, све поједе.
Дође страшни Меда
у своју кућицу,
кад тамо…нађе девојчицу.
ДРУГА СЦЕНА
(Сцена је Медина кућица.)
МЕДА: Баш си лепа, девојчице,
како ти је име?!
Благо мени имам друштво
преко целе зиме!
МАША: Ја сам Маша, девојчица,
из оближњег села,
немој мене повредити
јагоде сам јела.
Покажи ми пут до куће
ти велики Медо,
плаче моја мама сада
где је њено чедо.
МЕДА: Нисам блесав, девојчице,
да те кући пустим.
Нећу више бити сам,
међ’ дрвећем густим.
Нећу више спавати
дуги зимски сан,
ти ћеш ручак кувати
мени сваки дан.
Кад птичице одлете
певаћеш ми ти,
песмом ћеш ме, Машо,
јутром будити.
МАША: Добро Медо, велики,
ал’ те једно молим:
Јави мами и тати
јер их много волим.
Да не брину они сад
за њихово дете,
док ти одеш у село
ја ћу да пометем.
МЕДА: Паметна си, девојчице,
с тобом нема шале.
Нисам знао да су такве
девојчице мале.
МАША: Ал’ те молим, драги Медо,
још за једну ствар:
Понеси им јагодица
корпицу на дар.
Нек’ имају родитељи
да се мало сладе,
они, Медо, у селу,
јако пуно раде.
МЕДА: Биће тако, мала Машо,
како кажеш ти,
а кад дођем, скувај кашу
да једемо ми.
ТРЕЋА СЦЕНА
ДЕЧАК: Мала Маша мудра беше
па седе у котарицу,
покрила се она крпом
и ставила јагодицу.
Меда није био љут
па крену на пут.
(Окачити Меди корпицу на руку. Меда шета по сцени, путује у село.)
МЕДА: ( Проговара онако за себе.)
Сешћу мало на травицу
и појешћу јагодицу.
МАША: (Проговара љутито из корпе, не појављује се.)
Да се ниси усудио!
Одмах да си наставио
ти до села пут!
Јагодице нису твоје,
Медо, лоповлук то је!
( Меда се осврће око себе. Уплашен је и збуњен, одакле долази глас. Наставља пут.)
ДЕЧАК: Уплаши се Меда тад
па упрти корпу сад,
стигао до села
подигнута чела.
( Поставити као сцену слику села.)
Спустио је корпицу
пред Машину кућицу.
(Скида Меда корпицу са руке.)
Залајаше љути пси
(Чује се лавеж паса.)
јурнуше на Меду сви.
Трчи Меда по друму
и побеже у шуму.
(Меда трчи и нестаје са сцене.)
Мама, тата, скочише
(На сцени се појављују мама и тата.)
и комшије дозваше,
подигоше крпицу,
отворише корпицу.
У корпици једно дете,
мала Маша, од главе до пете!
(Маша искаче из корпице . Дечак стоји са стране и посматра.)
ЧЕТВРТА СЦЕНА
(На сцени су мама, тата, Маша и Дечак.)
МАША: Драга мама и мој тата,
враћам вам се из шумице.
Нећу више ја лутати
без своје породице.
Опростите ви сад мени
што сам бриге ја задала.
Бићу добра, слушаћу вас,
разумите да сам мала.
ДЕЧАК: Родитељи разумеше,
загрлише дете своје,
али и ви, децо, знајте:
Без питања не лутајте!
Из књиге “Лутка из ђачког кутка” Луције Тасић
Корњача и зец
ПРВА СЦЕНА
(Сцена је шумица. Чује се лагана музика и ефекти- цвркут птица. . Зец иде кроз шумицу и певуши.)
ЗЕЦ: Ја сам зека Пера,
брз сам као стрела,
моје ноге баш су брзе,
и зато ме многи мрзе.
(Корњача прича из прикрајка онако тихо, за себе.)
КОРЊАЧА: Е што мрзим хвалише,
ленштине, нерадише…
Има само оно,
што му је природа дала
и не уме да јој каже хвала,
него шумом сам се хвали
и не види како је
нескроман и мали.
ЗЕЦ: (Наставља да певуши.)
Моје уши велике
чују звуке свакакве
ухватит’ ме не може нико,
увек бежим за оволико.
(Шири руке и покаује. Даље гласно говори.)
И мој куси репић,
има праву чар,
не смета ми при трчању,
то је Божји дар.
Њушкица ми брзо ради
купусом се само слади,
а тек што је шаргарепа,
изванредна, храна лепа,
зато имам, оштар вид,
ни мало ме није стид,
видим шта се у шуми дешава
и шта спора Корњача решава.
КОРЊАЧА: Е, сад је стварно доста!
Не трпим понашања проста!
Па, шта мислиш бркати,
могли би се тркати?!
ЗЕЦ: (Смеје се гласно.)
Да ли си ти Корњачо, свесна,
или ти је кожа тесна?
Ти би са мном да се тркаш?!
Рекао би’ да појмове бркаш.
КОРЊАЧА: Свесна јесам, итекако,
схватићеш то врло лако,
на стазу те позивам
и на трку изазивам!
ЗЕЦ: (Смеје се гласно.)
Пипнућу ти мало чело
да видим да ли је врело.
Температуру можда имаш,
па ме зато изазиваш.
КОРЊАЧА: Немам високу температуру,
ал’ слатко би’ те испрашила по туру,
зато што се хвалишеш само.
Полази на стазу тамо!
ЗЕЦ: Корњачо спора, смешна си јако,
тебе ћу ја победити лако,
трчаћу на нози једној,
левој, задњој, дугачкој и вредној.
Бржа ми је од твоје четири!
(Пркоси Корњачи и скакуће по сцени.)
Нервозна си, ко те узнемири?
КОРЊАЧА: Смирена сам и немој да бринеш,
гледај само да до циља стигнеш.
ЗЕЦ: Ластавица није као ја,
па ни муња што са неба с’ја…
Него, немој ти да се срамотиш,
иди кући мало да одмориш.
КОРЊАЧА: За одмор се ти не брини, Зеко,
могу стићи ја врло далеко.
ЗЕЦ: Испунићу ти жељу тврдоглавице,
само на крају, да видим твоје лице.
Плакаћеш Корњачо, лићеш сузе,
кад победу Зека ти узме.
КОРЊАЧА: Добро, добро, не причај само,
него полази, да се потркамо.
ЗЕЦ : Пошто сам хитар
и много бистар,
крени ти само,
ја ћу у хлад мало.
Стићи ће Зека, у два, три скока
само да види тужна два ока.
ДРУГА СЦЕНА
ПТИЦА: И тако је Зека дрво пронашао
па испод њега, опружи се мало,
гледао је, како мили Корњача
и слатки сан га надјача.
Сањао је Пера лепе снове,
како поље купуса га зове,
главице око њега играју,
а он лежи у купусном рају.
Зечица му прави друштво лепа,
задовољна она њему тепа:
”Ти си лепи зека Петар
и бржи си него ветар.”
За то време Корњача је ишла,
врло споро, ал’ је циљу пришла.
Сунце жарко њу је окупало
лије вода са Корњаче само,
жедна беше и много уморна,
ал’ је срећна, како је упорна.
Зека се прену из сна
па појури брзо као стрела
али кад је стигао до циља,
Корњача је прва тамо била.
КОРЊАЧА: Хајде сада, брзи зеко
понови ми шта си рек’о!
Ко је бржи од нас двоје,
ко испуни жеље своје?
ЗЕЦ: Случајно се то десило,
мало сам се опустио.
Ја сам бржи, то сви знају,
и првак сам у целом крају.
ПТИЦА: Да ниси тако самоуверен,
претрчао би овај терен.
Упорност је боља особина
него хвалисање и твоја брзина.
Упорни ће увек да успеју,
и да буду, прваци у свему.
Тако је и код људи који се не труде
они сваку трку изгубе.
Скромност, рад и искоришћена прилика
направиће од сваког победника.
Децо, запамтите да упорност вреди,
пред њом сваки таленат избледи!
Из књиге “Лутка из ђачког кутка” Луције Тасић
Љутито мече
Ликови: Девојчица (приповедач), Мица (мама медведица), Мита (тата медвед), Меца (дете мече)
ПРВА СЦЕНА
(Сцена је шума.)
ДЕВОЈЧИЦА: ”Месец обукао чизмице жуте,
облаци обукли плаве капуте
па целе ноћи небом језде.
Доле у шуми једно мече
замишљено већ треће вече
неће да спава, гледа у звезде.”
МИЦА: Кажи мами, моје мило,
зашто си се наљутило,
да ти мама помогне,
да решиш проблеме све.
МЕЦА: Рећи ћу ти, мајко драга,
зашто ме издаје снага.
Нећу да спавам зимски сан,
хоћу да шетам сваки дан,
хоћу да живим к’о цео свет,
да видим кад процвета први цвет.
Висибаби да се радујем
мојој девојчици да је дарујем.
МИТА: ”Одкад постоје мед и пчеле,
одкад постоји сунце и вече
нисам видео такво мече.”
МИЦА: Немој се, тата, љутити
ја ћу му објаснити.
Ми смо сине медведи
такви су нам погледи,
традиција наша налаже,
да спавамо док сунце не изађе.
МЕЦА: ”Нећу да спавам нећу и тачка!
Зашто не спавају зец и мачка?”
МИЦА: Не би волео да живиш к’о зека,
његов је живот као река,
тече и јури без краја,
он једва чека сунце маја.
Тада више не гладује,
тад се животу радује.
А мачке што се тиче,
ту нема, сине, приче,
она је животиња фина,
људи је воле од давнина.
У кући живи и стално преде,
не мисли она шта ће да једе,
на тацни добија храну,
живи у сваком стану.
МЕЦА: Баш ми је криво што сам мече
и морам да спавам свако вече,
од сада ћу бити маче,
па нек тата стално плаче!
МИТА: Нећу плакати, сине, ја,
него ћеш видети шта ти се спрема!
На тебе сам много љут,
припреми ми један прут!
Плакаћеш ти мече мало,
пресешће ти што си тврдоглаво!
МЕЦА: Е , онда ћу птица бити,
па ћу одмах одлетети,
нећеш моћи да ме стигнеш,
ни прут до неба да дигнеш.
”Птица изнад наших глава
никад не спава”.
МИТА: О, Сунце мило, о васионо сва,
зашто имам овакво дете ја?!
Да ли ме је бог казнио,
са оваквим мечетом,
неваљалим дететом?
МИЦА: Смири се сад, тата, ти,
морамо га учити,
да сваки живи створ,
има порекло и род свој.
МИТА: Ако можеш ти га учи,
ако не, ја ћу га тући.
МЕЦА: Баш ме брига шта тата прича,
ја ћу бити мала птица!
Док ви будете спавали
и зимске снове сањали,
ја ћу свет обићи,
до југа ћу стићи.
МИЦА: Не можемо, сине, мењати што смо,
и морамо знати ко смо,
наш свет није ни птичији,
ни зечији, ни мачији…
Ми смо јаки медведи
и свима се крв леди,
кад нас сретну кроз шуму,
ил’ нас виде на друму.
МЕЦА: То што причаш, мама, сад,
нисам знао, јер сам млад,
да смо тако снажни,
да смо тако важни.
МИЦА: Сваки дан се муче сви
шта ће за храну пронаћи,
по великом снегу и леду
немају шта да једу.
А ми сине имамо дар
да спавамо зимски сан,
све док Сунце не огреје
и облаке не сакрије.
МЕЦА: Причај само, мама, моја,
свиђа ми се прича твоја.
МИЦА: У нашем дебелом крзну
имамо топлу бунду,
испод ње је сала доста,
за нас, меде, нема поста.
Дуго без хране можемо
и зато мирно спавамо.
МЕЦА: Е, то ми се, мама, свиђа,
то се сваки дан не виђа.
МИЦА: Кад долети прва ласта
и процвета прва башта,
будимо се, сине мој,
и слушамо птица пој.
Тада раде вредне пчеле
расту и крушке зреле,
на све стране храна зове,
медведе из пећине ове.
МЕЦА: Научио сам пуно ја:
то се зове традиција,
њу треба да негујемо
и да је поштујемо.
Сваки на свету живи створ,
има порекло и род свој
и не треба никад да тежи
да буде оно што није,
од свог рода се не бежи
и од њега се не крије.
Ја сам мало мече
и чим падне вече
у пећину крећем,
будим се, с пролећем.
Из књиге “Лутка из ђачког кутка” Луције Тасић
ПРВА СЦЕНА
(Сцена је шума.)
ДЕВОЈЧИЦА: ”Месец обукао чизмице жуте,
облаци обукли плаве капуте
па целе ноћи небом језде.
Доле у шуми једно мече
замишљено већ треће вече
неће да спава, гледа у звезде.”
МИЦА: Кажи мами, моје мило,
зашто си се наљутило,
да ти мама помогне,
да решиш проблеме све.
МЕЦА: Рећи ћу ти, мајко драга,
зашто ме издаје снага.
Нећу да спавам зимски сан,
хоћу да шетам сваки дан,
хоћу да живим к’о цео свет,
да видим кад процвета први цвет.
Висибаби да се радујем
мојој девојчици да је дарујем.
МИТА: ”Одкад постоје мед и пчеле,
одкад постоји сунце и вече
нисам видео такво мече.”
МИЦА: Немој се, тата, љутити
ја ћу му објаснити.
Ми смо сине медведи
такви су нам погледи,
традиција наша налаже,
да спавамо док сунце не изађе.
МЕЦА: ”Нећу да спавам нећу и тачка!
Зашто не спавају зец и мачка?”
МИЦА: Не би волео да живиш к’о зека,
његов је живот као река,
тече и јури без краја,
он једва чека сунце маја.
Тада више не гладује,
тад се животу радује.
А мачке што се тиче,
ту нема, сине, приче,
она је животиња фина,
људи је воле од давнина.
У кући живи и стално преде,
не мисли она шта ће да једе,
на тацни добија храну,
живи у сваком стану.
МЕЦА: Баш ми је криво што сам мече
и морам да спавам свако вече,
од сада ћу бити маче,
па нек тата стално плаче!
МИТА: Нећу плакати, сине, ја,
него ћеш видети шта ти се спрема!
На тебе сам много љут,
припреми ми један прут!
Плакаћеш ти мече мало,
пресешће ти што си тврдоглаво!
МЕЦА: Е , онда ћу птица бити,
па ћу одмах одлетети,
нећеш моћи да ме стигнеш,
ни прут до неба да дигнеш.
”Птица изнад наших глава
никад не спава”.
МИТА: О, Сунце мило, о васионо сва,
зашто имам овакво дете ја?!
Да ли ме је бог казнио,
са оваквим мечетом,
неваљалим дететом?
МИЦА: Смири се сад, тата, ти,
морамо га учити,
да сваки живи створ,
има порекло и род свој.
МИТА: Ако можеш ти га учи,
ако не, ја ћу га тући.
МЕЦА: Баш ме брига шта тата прича,
ја ћу бити мала птица!
Док ви будете спавали
и зимске снове сањали,
ја ћу свет обићи,
до југа ћу стићи.
МИЦА: Не можемо, сине, мењати што смо,
и морамо знати ко смо,
наш свет није ни птичији,
ни зечији, ни мачији…
Ми смо јаки медведи
и свима се крв леди,
кад нас сретну кроз шуму,
ил’ нас виде на друму.
МЕЦА: То што причаш, мама, сад,
нисам знао, јер сам млад,
да смо тако снажни,
да смо тако важни.
МИЦА: Сваки дан се муче сви
шта ће за храну пронаћи,
по великом снегу и леду
немају шта да једу.
А ми сине имамо дар
да спавамо зимски сан,
све док Сунце не огреје
и облаке не сакрије.
МЕЦА: Причај само, мама, моја,
свиђа ми се прича твоја.
МИЦА: У нашем дебелом крзну
имамо топлу бунду,
испод ње је сала доста,
за нас, меде, нема поста.
Дуго без хране можемо
и зато мирно спавамо.
МЕЦА: Е, то ми се, мама, свиђа,
то се сваки дан не виђа.
МИЦА: Кад долети прва ласта
и процвета прва башта,
будимо се, сине мој,
и слушамо птица пој.
Тада раде вредне пчеле
расту и крушке зреле,
на све стране храна зове,
медведе из пећине ове.
МЕЦА: Научио сам пуно ја:
то се зове традиција,
њу треба да негујемо
и да је поштујемо.
Сваки на свету живи створ,
има порекло и род свој
и не треба никад да тежи
да буде оно што није,
од свог рода се не бежи
и од њега се не крије.
Ја сам мало мече
и чим падне вече
у пећину крећем,
будим се, с пролећем.
Из књиге “Лутка из ђачког кутка” Луције Тасић
Љути папагај
"Погледај," рече отац кћерци, док су заједно разгледали зоолошки врт.
"Види, ово је папагај!"
Нена је гледала, разрогачивши очи, шарену птицу, која је стајала на пречки. Нешто тако лепо још никад није видела. "Само, кљун јој је крив. Зар ти се не чини да је тако, тата?" упитала је оца.
А знате шта се онда догодило? Одједном је чула крештави глас:
"Мислиш да је то ружно , дете, а ти и немаш кљун. Све што имаш то су те страшне дуге танке ноге, ха, ха , ха!"
Немате појма како је то уплашило малу Нену... Припила се уз оца, који јој је причао да папагаји могу да говоре и да се љуте, ако им неко каже да нису лепи. Папагај је птица која може да говори и да се љути, а то Нина није знала. Њој је та птица била одвратна и она је пожелела да одмах иду кући.
Тако Нина није видела ништа од целог лепог зоолошког врта, осим великог шареног љутог папагаја.
"Види, ово је папагај!"
Нена је гледала, разрогачивши очи, шарену птицу, која је стајала на пречки. Нешто тако лепо још никад није видела. "Само, кљун јој је крив. Зар ти се не чини да је тако, тата?" упитала је оца.
А знате шта се онда догодило? Одједном је чула крештави глас:
"Мислиш да је то ружно , дете, а ти и немаш кљун. Све што имаш то су те страшне дуге танке ноге, ха, ха , ха!"
Немате појма како је то уплашило малу Нену... Припила се уз оца, који јој је причао да папагаји могу да говоре и да се љуте, ако им неко каже да нису лепи. Папагај је птица која може да говори и да се љути, а то Нина није знала. Њој је та птица била одвратна и она је пожелела да одмах иду кући.
Тако Нина није видела ништа од целог лепог зоолошког врта, осим великог шареног љутог папагаја.
Жаба и во
Из једне баре жабе су гледале како во пасе на ливади.-Пази како је велики и јак!-рече једна жаба.
-Хе,то није ништа. И ја могу да се надујем па да будем велика као во
-рече друга жаба.
И поче да се надува.
Мало после питала је:
-Погледајте, јел`сам велика као во?
-Ниси још-рекоше жабе.
Тада жаба настави још да се надува.
-А сад,колика сам?-упита.
-Већа си, али још ниси као во-рекоше.
жаба онда запе из све снаге, наду се и пуче као балон.
Со и сунђер
Магарац носио врећу соли. Кад је
прелазио преко реке, оклизнуо се и пао у воду. Чим је устао и пошао
осети да му је терет много лакши. -Баш је добро,
-рече магарац
-увек ћу тако радити.
После неког времена магарац је опет прелазио преко реке. На леђима је носио велики нарамак сунђера. Он је помислио да опет олакша терет, па опет леже у воду. Али, кад устаде, тешком муком изађе на обалу.
Зец на спавању
Ниђе путник крај купусишта. Кад тамо-спава зец.-Е, баш сам срећан! -рече путник. -Зеца ћу ухватити и продати. Купићу после кокош. Кокош ће ми снесту јаја, излећи ће се пилићи. Кад све то продам, купићу козицу. Козица ће расти, а кад порасте велика имаће јариће. Све ћу их продати па ћу купити теле. Кад теле порасте и постане крава, продаћу је и купити ждребе. Ждребе ће порасти и постаће леп коњ. Ја ћу га појахати као прави делија. Појахати и викнути: "Ђи-и-и-и".
Од тог се викања зец пробуди, па побеже преко поља. А путник остаде и без зеца и без коња.
Лисица и рода
Лисица је одлучила да се нашали са
својом пријатељицом родом. Позвала ју је на ручак и изнела пред њу неку
ретку супу у плитком тањиру. Такав ручак се могао само полизати, а рода
није могла ни кап да ухвати кљуном. Лисица се претварала да јој је јако
жао што се роди није допао ручак, па се гладна вратила кући.Следећег дана лисица је била родин гост. Задовољна и нестрпљива пожурила је родиној кући, јер је била гладна. Али је тамо са ужасом приметила да је ручак послужен у дубоким ћуповима, са врло тесним грлићем, из којих је рода врло лако јела. Лисица није дохватила ни мрвицу укусног јела и отишла је кући гладна.
А онда је рекла сама себи:Заправо немам право да се жалим. Рода ми је само вратила мило за драго..
Лукави зец и магарац
Лисица је имала једно мало поље на коме
су расле велике и укусне лубенице. Једног јутра, открила је да је неко у
току ноћи украо неколико најзрелијих лубеница. Види, види, помисли
лисица, тајанствени лопов је направио рупу на огради и ушао кроз њу. -
Лопове један, средићу ја већ тебе! Дајем ти своју реч!Рекавши то, лија направи лукаву замку. Узе јако уже и завеза га за врх једне гране. Од другог краја ужета направи омчу и постави је на земљу код отвора у зиду. Онај ко буде ушао кроз рупу биће ухваћен у замку и висиће наглавачке.
Задовољна што је припремила тако лукаву замку, трљала је шапе мислећи: - Сад ћемо видети ко краде моје лубенице.
Око поноћи, док је лисица спавала дубоким сном, ето ти зеца као се полако приближава зидићу у намери да уђе у поље са лубеницама. Зец се спретно провуче кроз рупу али како крочи у поље, стаде на омчу, она му се стеже око ноге и грана га повуче на горе. За тили час нашао се висећи са главом надоле, баш како је то лисица замислила. Зец је одмах схватио да је упао у замку и да се сам из ње никада неће извући.
Док се крадљивац тако копрцао, чу нечије кораке. Био је то магарац који је пролазио туда.
- Куме, Зеко, шта радиш тако наглавачке окачен? - упита га магарац. Ако обећаш да ћеш чувати моју тајну, рећи ћу ти да ме је лисица замолила да чувам њене лубенице. - А зашто си обешен главом надоле? То баш није најпријатнији положај...
- Знаш, лисица је хтела да буде сигурна да се нећу успавати, због тога сам морао да се завежем за дрво главом надоле.
- То је велика жртва. Да ли ти барем добро плаћа та матора шкртица?
- С обзиром на напор, тражио сам да ми плати један новчић за сваки сат. Али сам рекао да могу да радим само осам сати, ни минут више! Ја нисам похлепан!
- Како си ти срећан! Један новчић за сваки сат, па то је осам новчића за једну ноћ! Ја толику суму нисам зарадио никада до сада!
- Ма пусти, за мене је ово само шала. Могу, ако хоћеш теби да препустим да чуваш поље са лубеницама.
- Ако хоћу? Наравно да хоћу!
У трен ока, магарац одвеза уже и ослободи зеца. Затим се он постави у исти положај.
Тек је почело да свиће, кад ето ти лисице на пољу.
Магарац, мртав уморан и болан због незгодног положаја у којем је висио, обрадова се кад угледа лисицу, мислећи само на својих осам новчића и спремно рече:
- Добро дошла, лисице! Већ осам сати висим овако. Да ли си понела оно што ми дугујеш?
- Наравно да сам понела, хуљо једна безобразна!
Рекавши то, узе прут и поче да бије магарца.
Јао, мајко моја, како га је изударала!
Коначно, кад се уморила, одвеза јадног магаца који без дах побеже.
Док се храмљући враћао кући сав испребијан, магарац је мислио: био сам глуп што сам послушао оног ко ми је нудио лаку зараду!
Путници и медвед
Ишла једном два пријатеља кроз шуму,
кад се одједном пред њима појави медвед. Један од њих попе се хитро на
дрво, док његов пријатељ, који је знао да против те животиње не може
ништа да учини, леже на земљу и направи се да је мртав.Медвед приђе ближе, а човек задржа дах, док му је медвед њушкао нос и уши. Коначно, медвед одгега и кад је ишчезао сиђе човек са дрвета. "Шта ти је то шапутао медвед на уво"? хтео је да зна, а пријатељ му одговори: "Медвед ми је рекао да никад више не путујем са пријатељем који ће ме напустити кад запрети опасност!"
Магарац, во и сељак
Био једном један богати сељак који је
разумео језик животиња. У једној од његових штала живели су во и
магарац. Сваке вечери враћао се во после тешког рада на њиви и налазио
магарца, како удобно изваљен на меком свежем сену, грицка шаргарепу."Ала си ти срећан" гунђао је во, "никад ти сељак не седи на леђима. Ти баш водиш лак живот, док ја морам цео дан да радим. "Тад сељак чу одговор магарца волу: "Претварај се да си болестан. Немој устати чак ни ако те ударају. Тако се можеш неколико дана одморити."
Кад је следећег дана радник јавио газди да је во болестан сељак му рече: "Упрегни онда магарца да вуче плуг. "Два дана магарац је морао да ради посао вола и горко је жалио због свих паметних идеја. Во је опет био јако захвалан и боловао је све док му магарац једног дана не рече: "Имам лошу вест за тебе. Чуо сам сељака како говори да ће те заклати, ако се скоро не опоравиш!" Во му захвали на упозорењу и следећег јутра стајао је опет весео у штали и слатко јео. А када је, добро расположен отишао да ради, магарцу је лакнуло.
Лисица и гавран
Гавран је негде украо комад сира и, с
њим у кљуну, слетео на једну високу грану. Лисица, која је случајно
наишла туда, одлучила је да му узме тај комад сира. Зато је рекла
гаврану: "Какве дивне сјајне очи имаш, а тек како ти је прекрасан
врат... Штета што тако лепа птица мора увек да ћути, јер не уме да
пева".Гавран, који је овим речима био необично поласкан, хтеде да покаже лисици да уме и да пева. Отворио је кљун и гракнуо,а сир му је испао из кљуна и пао право пред лисицу.
Лукава лија, зграбивши сир, поче слатко да се смеје:"Ха, ха, ха, ти можда имаш гласа, али памети свакако немаш".
Веверица и пчела
Нека пчела је била много жедна. Слете
на поток да се напије воде. Стаде на један камен и поче: срк, срк, срк!
Али,
-Јао, јао помозите! -звала је пчелица.
Опази то једна веверица на дрвету па одломи гранчицу и пружи је пчелици:
Хеј, пчелице, држи се! - повика веверица.
Пчелица полако, полако попе се на грнчицу и осуши крила. Затим се лепо захвали и одлете.
Други пут је неки ловац пролазио кроз шуму. Угледао је веверицу на дрвету и нанишанио пушком да је убије. Веверица се уплашила.
Али је то видела она пчела која је ту скупљала мед на једном цвету. Брзо је слетела ловцу на руку, па на нос: зуу, зуу!
-Јој! - уплаши се ловац да га пчела не уједе и баци пушку. А веверица хоп, хоп, хоп и побеже.
Тако су веверица и пчела постале пријатељице.
среда, 17. април 2013.
Слушајмо музику...али активно
Активно или пасивно слушање музике није исто. У чему је разлика, питате се? У томе да ли док слушате музику радите још нешто – возите ауто, причате са децом на задњем седишту и размишљате како да избегнете саобраћајну гужву, или сте потпуно усресређени само и искључиво на то што слушате. Каква је разлика? Огромна!
Као што је то за Вас огромна разлика, тако је и деци. Стога, ево на шта музички педагози мисле када кажу да деца треба активно да слушају музику.
Као прво, нико неће моћи активно да слуша ако за то нема одређене услове: ако желите да посветите неко време овој активности, онда све остале зауставите. Бар на почетку. Дакле, деца би требало да буду потпуно посвећена искључиво овој активности минимум десетак минута. Пре него што почнете, направите мали увод причајући о томе шта ћете слушати. Дакле, није неопходно да причате о композитору, о епохама или музичком облику, важно је да у што више живих слика најавите оно што ће малишани имати прилику да слушају. За сада, још увек, намерно не кажем да чују.
Не заборавите никако да деца која још нису кренула у школу, свет виде у сликама. Тако га и доживљавају. Тако им свет који им треба приближити, треба и дочарати. Онда када одаберете музику коју желите да слушате, први од корака требало би да Вам буде да знате извођачки састав – да ли је у питању симфонијски оркестар, па ће се ту смењивати различите групе инструмената, или је у питању гудачки квартет? Можда је флаута у пратњи клавира или хор са малим оркестром? Следеће питање је има ли композиција текст који можете унапред објаснити деци? Можда нумера нема текст али има пропратни садржај који ће бити од велике користи деци да замисле одређене слике у својим главицама. Даље, какав је комад по облику? Има ли делова који се понављају, на који треба обратити деци пажњу? Дакле, овакве ствари ће Вама одузети времена да се припремите, али ће Вам се све вратити са наградом.
Дакле, када сте сами преслушали неколико пута одабрану композицију, активно је слушајући и примећујући нешто што до тада никада нисте, спремни сте за слушање са децом. Све важне ствари које сте приметили, најавите им. Нека знају шта треба да очекују. Не брините да ће им тако све бити сервирано, напротив, они воле када су на познатој територији, када могу да препознају ствари. И овако неће бити у стању све да примете, зато ће се добро осећати што су нешто препознали. Већ у првом слушању можете им сугерисати одређене ствари – облик, ритмичке обрасце, увођење нових инструмената, ономатопеју… Ако сте одабрали краћу композицију ( не дужу од 4-5 минута ), имаћете њихову пажњу таман толико да после једне краће паузе у којој сте мало причали о утисцима, сада поново чујете исти комад. Пустите их да Вам покажу колико ствари су запазили, а Ви их наводите на још неке детаље.
Ако сте унапред одабрали добру композицију, онда ова активност може и да се кроз неколико дана и вишеструког слушања, надогради. Најједноставније а и најпожељније је да деца свирају, по могућности на Орфовом инструментаријуму, али и на инструментима које сте заједно правили. Поделите их у групице у којој свако има своју групу инструмената (звечке, кастањете, тријангли…) и нека свако свира своју деоницу. Наравно, не свирају сви у исто време, у томе и јесте чар активног слушања што сада већ сасвим добро познају композицију и сами препознају ко када свира. Ваша помоћ као диригента је неопходна, а они ће свирање у оваквом саставу схватити као својеврстан изазов. У случају да немате инструменте, имате своје тело које може да производи таман толико различитих звукова колико је потребно.
Када децу на време научите да активно слушају, она ће ово применити и на остале аспекте учења. Сетите се само колико је правилно слушање важно за читање и писање. Једно је сигурно, што више слушате, више ћете чути. А што више чујете, више ћете ценити музику!
Као што је то за Вас огромна разлика, тако је и деци. Стога, ево на шта музички педагози мисле када кажу да деца треба активно да слушају музику.
Као прво, нико неће моћи активно да слуша ако за то нема одређене услове: ако желите да посветите неко време овој активности, онда све остале зауставите. Бар на почетку. Дакле, деца би требало да буду потпуно посвећена искључиво овој активности минимум десетак минута. Пре него што почнете, направите мали увод причајући о томе шта ћете слушати. Дакле, није неопходно да причате о композитору, о епохама или музичком облику, важно је да у што више живих слика најавите оно што ће малишани имати прилику да слушају. За сада, још увек, намерно не кажем да чују.
Не заборавите никако да деца која још нису кренула у школу, свет виде у сликама. Тако га и доживљавају. Тако им свет који им треба приближити, треба и дочарати. Онда када одаберете музику коју желите да слушате, први од корака требало би да Вам буде да знате извођачки састав – да ли је у питању симфонијски оркестар, па ће се ту смењивати различите групе инструмената, или је у питању гудачки квартет? Можда је флаута у пратњи клавира или хор са малим оркестром? Следеће питање је има ли композиција текст који можете унапред објаснити деци? Можда нумера нема текст али има пропратни садржај који ће бити од велике користи деци да замисле одређене слике у својим главицама. Даље, какав је комад по облику? Има ли делова који се понављају, на који треба обратити деци пажњу? Дакле, овакве ствари ће Вама одузети времена да се припремите, али ће Вам се све вратити са наградом.
Дакле, када сте сами преслушали неколико пута одабрану композицију, активно је слушајући и примећујући нешто што до тада никада нисте, спремни сте за слушање са децом. Све важне ствари које сте приметили, најавите им. Нека знају шта треба да очекују. Не брините да ће им тако све бити сервирано, напротив, они воле када су на познатој територији, када могу да препознају ствари. И овако неће бити у стању све да примете, зато ће се добро осећати што су нешто препознали. Већ у првом слушању можете им сугерисати одређене ствари – облик, ритмичке обрасце, увођење нових инструмената, ономатопеју… Ако сте одабрали краћу композицију ( не дужу од 4-5 минута ), имаћете њихову пажњу таман толико да после једне краће паузе у којој сте мало причали о утисцима, сада поново чујете исти комад. Пустите их да Вам покажу колико ствари су запазили, а Ви их наводите на још неке детаље.
Ако сте унапред одабрали добру композицију, онда ова активност може и да се кроз неколико дана и вишеструког слушања, надогради. Најједноставније а и најпожељније је да деца свирају, по могућности на Орфовом инструментаријуму, али и на инструментима које сте заједно правили. Поделите их у групице у којој свако има своју групу инструмената (звечке, кастањете, тријангли…) и нека свако свира своју деоницу. Наравно, не свирају сви у исто време, у томе и јесте чар активног слушања што сада већ сасвим добро познају композицију и сами препознају ко када свира. Ваша помоћ као диригента је неопходна, а они ће свирање у оваквом саставу схватити као својеврстан изазов. У случају да немате инструменте, имате своје тело које може да производи таман толико различитих звукова колико је потребно.
Када децу на време научите да активно слушају, она ће ово применити и на остале аспекте учења. Сетите се само колико је правилно слушање важно за читање и писање. Једно је сигурно, што више слушате, више ћете чути. А што више чујете, више ћете ценити музику!
уторак, 16. април 2013.
Упознавање деце са музиком и ритмом
...
Деца су неуморна у постављању питања. Када желе нешто да сазнају, они ће наћи начин да то и ураде. Ако им дате звечку и покажете како да њом свирају, барем једно дете ће Вас упитати шта се налази унутра. Не верујем да ће бити посебно задовољни Вашим одговором, радије ће тражити да сами отворе звечку и погледају садржај. Чак ће Вас упутити и на место где стоји чекић.
Иако оваква питања умеју да потпуно поремете концепцију часа, не можемо рећи да су небитна. Напротив. Треба имати на уму да таква питања могу да покрену и лавину других, али исто тако и да ће деца на тај начин сазнати много више него што смо наставним планом и припремом били спремни да им пружимо. Учење елемената музике кроз лично искуство пружа деци дубљи, смисленији начин разумевања музике. Тако музику стављате у шири контекст, пружајући увид у науку о звуку, искуствима у покрету тела, интелектуалног концепта величина и бројева, и што је најважније, подстичете њихов природни нагон да истражују и испитују свет око себе. Експериментисање са ритмичким инструментима је природни начин да деца млађег узраста истражују музичке концепте.
Како смо се дотакли овако једноставног примера ремећења часа, хајде да видимо какве би последице овакво питање, с почетка, могло да има по наставак. Како смо деци пробали да објаснимо да се унутар звечке, на пример, налазе перлице које у контакту са пластиком производе одређен звук, могли бисмо и да испробамо читав низ других пуњења за овај инструмент. На пример, како би звечка звучала када би у њу ставили пиринач а како ако би унутра била зрна пасуља? Шта се дешава када ставимо различите количине истог пуњења? Шта ако нам звечка није пластична? Шта ако на располагању имате стаклену флашицу или металну кутију? Хоће ли се звук мењати?
Када исцрпите питања о пуњењу и посуди, пређите на начине свирања. Брзо ће деца схватити да није све једно да ли звечку само тресу или је ударају о отворени длан. Пустите их да пробају да произведу што више различитих звукова тако што ће на различите начине звецкати. Или, још боље рећи, свирати. Нека ослушкују како се звук мења ако о звечку ударате неким новим инструментом или предметом (дрвена оловка, пластична кашика…). Шта се дешава ако звечку затворимо унутар шаке? Шта ако је држимо између неколико прстију, а шта ако држимо само за дршку? А шта се деси ако је обмотамо гумицом? Поделите их у групе по различитом пуњењу инструмента, различитој „посуди“ и начину произвођења звука и у зависности од узраста, направите малени оркестар. Ако се Ваше уши уморе од звука звечки, поиграјте се игре у којој она треба да прође кроз руке сваког детета а да не произведе ни најтиши звук. Право уживање!
За разлику од нас, одраслих, који до нових сазнања долазимо тако што знамо којој области припадају – математици, књижевности, физици…, деца све уче одједном. Ако Вас питају да ли црвени штапићи звуче различито од плавих, то није разог за чуђење. Они су научили да се боје везују за одређени осећај, догаћај, појаву, па није чудно ако ове информације повежу на начин да и боја инструмената има значаја на квалитет звука. Трудите се да са њима истражујете у произвођењу различитих звукова и да подстичете њихову радозналост и љубав према музици. И не заборавите да се увек добро забављате!
Деца су неуморна у постављању питања. Када желе нешто да сазнају, они ће наћи начин да то и ураде. Ако им дате звечку и покажете како да њом свирају, барем једно дете ће Вас упитати шта се налази унутра. Не верујем да ће бити посебно задовољни Вашим одговором, радије ће тражити да сами отворе звечку и погледају садржај. Чак ће Вас упутити и на место где стоји чекић.
Иако оваква питања умеју да потпуно поремете концепцију часа, не можемо рећи да су небитна. Напротив. Треба имати на уму да таква питања могу да покрену и лавину других, али исто тако и да ће деца на тај начин сазнати много више него што смо наставним планом и припремом били спремни да им пружимо. Учење елемената музике кроз лично искуство пружа деци дубљи, смисленији начин разумевања музике. Тако музику стављате у шири контекст, пружајући увид у науку о звуку, искуствима у покрету тела, интелектуалног концепта величина и бројева, и што је најважније, подстичете њихов природни нагон да истражују и испитују свет око себе. Експериментисање са ритмичким инструментима је природни начин да деца млађег узраста истражују музичке концепте.
Како смо се дотакли овако једноставног примера ремећења часа, хајде да видимо какве би последице овакво питање, с почетка, могло да има по наставак. Како смо деци пробали да објаснимо да се унутар звечке, на пример, налазе перлице које у контакту са пластиком производе одређен звук, могли бисмо и да испробамо читав низ других пуњења за овај инструмент. На пример, како би звечка звучала када би у њу ставили пиринач а како ако би унутра била зрна пасуља? Шта се дешава када ставимо различите количине истог пуњења? Шта ако нам звечка није пластична? Шта ако на располагању имате стаклену флашицу или металну кутију? Хоће ли се звук мењати?
Када исцрпите питања о пуњењу и посуди, пређите на начине свирања. Брзо ће деца схватити да није све једно да ли звечку само тресу или је ударају о отворени длан. Пустите их да пробају да произведу што више различитих звукова тако што ће на различите начине звецкати. Или, још боље рећи, свирати. Нека ослушкују како се звук мења ако о звечку ударате неким новим инструментом или предметом (дрвена оловка, пластична кашика…). Шта се дешава ако звечку затворимо унутар шаке? Шта ако је држимо између неколико прстију, а шта ако држимо само за дршку? А шта се деси ако је обмотамо гумицом? Поделите их у групе по различитом пуњењу инструмента, различитој „посуди“ и начину произвођења звука и у зависности од узраста, направите малени оркестар. Ако се Ваше уши уморе од звука звечки, поиграјте се игре у којој она треба да прође кроз руке сваког детета а да не произведе ни најтиши звук. Право уживање!
За разлику од нас, одраслих, који до нових сазнања долазимо тако што знамо којој области припадају – математици, књижевности, физици…, деца све уче одједном. Ако Вас питају да ли црвени штапићи звуче различито од плавих, то није разог за чуђење. Они су научили да се боје везују за одређени осећај, догаћај, појаву, па није чудно ако ове информације повежу на начин да и боја инструмената има значаја на квалитет звука. Трудите се да са њима истражујете у произвођењу различитих звукова и да подстичете њихову радозналост и љубав према музици. И не заборавите да се увек добро забављате!
Аутор текста: МУЛТИМЕДИЈАЛНА МУЗИЧКА РАДИОНИЦА
понедељак, 15. април 2013.
Игре за развој ритмичности код деце
Од тренутка када је беба у стању да у својој ручици држи предмет, она почиње да њиме производи звуке – да га удара, да га баца на под и да њиме звецка. Они то раде не би ли научили понешто о способностима сопственог тела, окружења, својства предмета, али највише од свега, да би осетили чари произвођења звукова. Дивно искуство за њих је када открију да могу направити буку на толико различитих начина! То осећање пружа им истовремено и задовољство и снагу. Да парафразирам Декарта, могли би рећи: Бучан сам, дакле постојим!
Стога је у њиховом развоју игра која укључује ритам више него потребна и важна. Многи педагози инсистирају на певању и развијању гласа често немајући у виду да нису сва деца ни подједнако талентована нити су у својим домовима окружена људима који радо и често певају. Због тога некој деци певање може представљати значајан проблем, док ритам посматрају искључиво као игру. То треба и искористити.
Ево једног одличног предлога како да деца одржавају константан ритам. Ово је од изузетног значаја имајући у виду да све даље активности које подразумевају ритам не могу бити добро испуњене ако константног ритма нема.
Седите у круг са децом. Почните да тапшете и бројите: један, два, три, четири. То радите док сви не буду сложни. Док они и даље тапшу, ви им објасните да ћете ускоро број 4 заменити новим ударцем. То може бити било који – тапшање иза леђа или изнад главе, пуцкетање прстима, ударање колена… Када кажете сад, нови циклус удараца почиње и четврти се мења у нови. Када сва деца поново раде сложно, најавите им да ћете поново променити ударац на четири. Сада ће то бити неки нови, али остала три су и даље иста. Када буду спремни за нову промену ударца, понудите деци да сама предложе нов ударац. Увек поновите све кораке, од један до четири, барем 5-6 пута, како се не би изгубио константан ритам.
Када деца из дана у дан играју ову игру, после неког времена биће спремна и да је раде у покрету. Овде посебно морате водити рачуна да се ритам корака поклапа са ритмом који имате у рукама. Боље игру зауставите на време него да имате различит ритам у горњим и доњим екстремитетима. Опет четврти ударац мењајте с времена на време и сада дозволите деци и нове ударце – скокове, окрете, промене правца кретања…
Када и ову фазу усавршите, можете почети са новом. Сада нека је другачији ударац на првом месту и гледајте да он буде јачи од осталих. На пример, нека он буде пљескање а остала три пуцкетање прстима. Заправо, Вама сада треба наглашен и ненаглашени делови такта, какви постоје у музици. Када деца буду спремна, можете и на место трећег ударца да ставите нови. Може бити исти као први, или неки другачији, само да није јачи од првог. Тиме ћете добити след наглашеног и ненаглашеног дела такта какав постоји у такту четири четвртине, а који сте користили све време од почетка игре.
Ова игра доноси пуно забаве, подстиче децу на тимски рад али и на импровизацију и самопоуздање. Неће свако дете бити спремно да понуди нов покрет, али ће макар у својој глави смишљати шта би оно могло предложи.
Никада не треба заборавити да нам ритам није урођен већ да се он гради током детињства. Што га више подстичемо, више ћемо га осећати. Ова игра помаже да се усклади ритам удараца са ритмом покрета, да се осети константан ритам кога промена начина свирања не ремети и не прекида. Зато, забавите се са децом играјући се и радећи више него корисну ствар.
Стога је у њиховом развоју игра која укључује ритам више него потребна и важна. Многи педагози инсистирају на певању и развијању гласа често немајући у виду да нису сва деца ни подједнако талентована нити су у својим домовима окружена људима који радо и често певају. Због тога некој деци певање може представљати значајан проблем, док ритам посматрају искључиво као игру. То треба и искористити.
Ево једног одличног предлога како да деца одржавају константан ритам. Ово је од изузетног значаја имајући у виду да све даље активности које подразумевају ритам не могу бити добро испуњене ако константног ритма нема.
Седите у круг са децом. Почните да тапшете и бројите: један, два, три, четири. То радите док сви не буду сложни. Док они и даље тапшу, ви им објасните да ћете ускоро број 4 заменити новим ударцем. То може бити било који – тапшање иза леђа или изнад главе, пуцкетање прстима, ударање колена… Када кажете сад, нови циклус удараца почиње и четврти се мења у нови. Када сва деца поново раде сложно, најавите им да ћете поново променити ударац на четири. Сада ће то бити неки нови, али остала три су и даље иста. Када буду спремни за нову промену ударца, понудите деци да сама предложе нов ударац. Увек поновите све кораке, од један до четири, барем 5-6 пута, како се не би изгубио константан ритам.
Када деца из дана у дан играју ову игру, после неког времена биће спремна и да је раде у покрету. Овде посебно морате водити рачуна да се ритам корака поклапа са ритмом који имате у рукама. Боље игру зауставите на време него да имате различит ритам у горњим и доњим екстремитетима. Опет четврти ударац мењајте с времена на време и сада дозволите деци и нове ударце – скокове, окрете, промене правца кретања…
Када и ову фазу усавршите, можете почети са новом. Сада нека је другачији ударац на првом месту и гледајте да он буде јачи од осталих. На пример, нека он буде пљескање а остала три пуцкетање прстима. Заправо, Вама сада треба наглашен и ненаглашени делови такта, какви постоје у музици. Када деца буду спремна, можете и на место трећег ударца да ставите нови. Може бити исти као први, или неки другачији, само да није јачи од првог. Тиме ћете добити след наглашеног и ненаглашеног дела такта какав постоји у такту четири четвртине, а који сте користили све време од почетка игре.
Ова игра доноси пуно забаве, подстиче децу на тимски рад али и на импровизацију и самопоуздање. Неће свако дете бити спремно да понуди нов покрет, али ће макар у својој глави смишљати шта би оно могло предложи.
Никада не треба заборавити да нам ритам није урођен већ да се он гради током детињства. Што га више подстичемо, више ћемо га осећати. Ова игра помаже да се усклади ритам удараца са ритмом покрета, да се осети константан ритам кога промена начина свирања не ремети и не прекида. Зато, забавите се са децом играјући се и радећи више него корисну ствар.
Тродимензионално дрво
 |
| слика 1 |
 |
| слика 2 |
Материјал за рад (слика 2):
кокице
тестенине разних величина и облика
хамер у плавој боји
зелени колаж папир
зелена темпера
лепак
маказе
Да бисте креирали позадину на плави хамер залепите претходно исечен зелени колаж папир. Чипкаста тестенина ће послужити као стабло (слика3).
 |
| слика 3 |
 |
| слика 4 |
Изломљена, ова тестенина се може додати на дно стабла као корен и на врх као крошња. Резанаце за супу залепите као гране (слика 4).
Пре почетка рада припремите кокице. За ову прилику одвојите 15-ак комада и залепите их на гране, а остале кокице можете да поједете. Овом пролећном дрвету недостаје лишће. Ништа за то. Само је потребно да местимично нанесете зелену темперу на залепљене кокице (слике 5 и 6).
 |
| слика 5 |
 |
| слика 6 |
Бубамара од орахове љуске
Пролеће без бубица не може бити. Проблем је што немате главног актера за потпуну сцену. Ништа за то! Ево одличне идеје како да брзо и лако направите бубамару од орахове љуске. Деца ће бити одушевљена што су у потпуности учествовала у изради овог "инсекта".
Материјал за рад:
половина орахове љуске
темпере
Припремите дете за рад као и материјал са којим се ради, боје размутите густо, готово пастелно, четкицу, папирнате салвете и можете дати детету да уради. Начин на који ћете то одрадити зависи од идеје и склоности али најједноставније (бар тако раде "моја" деца) обојите црвеном бојом као основа. Сачекајте мало, да се осуши и потом преко танком четкицом урадите шаре и главу црном бојом. Када се осуши добићете сличну бубамару овој на слици.
Пролећни лептир од колаж папира
Још један ликовни рад са темом пролећа. Овај пут можете са децом да правите пролећног лептира од колаж папира. Поступак израде није компликован и деца ће без проблема да направе нови украс за собу.
Материјал за рад:
колаж папир у разним бојама
маказе
лепак за папир
За почетак је потребно савијањем и сечењем колаж папира направити облик који подсећа на пахуљицу и приказан је на слици 1. Затим нацртајте лептира (слика 2), а затим са друге стране залепити «пахуљицу» од колаж папира.
 |
| слика 1 |
 |
| слика 2 |
Исећи вишак са крила, а затим лепљење поновити и са друге стране лептира. Један мањи папир квадратног облика увити у ролну. То ће бити тело лептира, слика 3.
 |
| слика 3 |
Залепите га на крила и пролећни лептир је спреман за лет.
Аутор: Светлана Булајић
Зумбул
 |
| слика 1 |
Овај пут се ради о зумбулу, који се израђује од папира, за кратко време и са мало труда.
Од материјала потребно је:
колаж папир у боје
картонска ролна од тоалет папира
лепак
 |
| слика 2 |
 |
| слика 4 |
 | |||
| слика 3 |
недеља, 14. април 2013.
Утицај музике на развој детета
Музика помаже деци да се развију, да схвате свет који их окружује, али и да искажу своја лична искуства. Пошто је музика интегрални део кулутуре, детету је лакше да уз њену помоћу разуме себе и свој однос са другима, као и да успостави везу између дома, школе и околине.
Музика се најчешће везује за уживање и задовољство. Међутим, њена едукативна улога је веома значајна, с обзиром да подстицајно делује на свеукупан развој детета. Најновија истраживања то потврђују и истичу њен свепрожимајући карактер. Научници су открили да су структуре, које чине музику, идентичне оним на основу којих функционише људски мозак. Даље студије су доказале да се човек рађа са урођеном музикалношћу и да музика утиче на наше мишљење и понашање. Највећу моћ музика показује у свом утицају на процес учења, развој мозга и организационих особина, као и на целокупни нервни систем. У исто време, музиком се исказује наша емоционална природа. У сваком случају, она има есенцијални значај за човеков живот, јер има ту моћ да другима представи ко смо ми, у ствари.
Музика помаже развоју говора
Музика помаже развоју говора. Веома је значајно схватити да је са увођењем музике у живот детета потребно почети што раније, како би оно научило да воли и цени класичну музику. Од тренутка када се беба зачне у стомаку, па све до средње школе - улога родитеља, ма колико они били музикални, састоји се у непрестаном представљању класичне музике својој деци, помоћу разноврсних активности које стимулишу њихово учење. Фетус је у стању да чује звукове већ у 20. недељи старости. Уколико му се редовно омогућава да слуша музику, имаће способност да раније и лакше развије сложеније језичке стуктуре. «Мамине песмице» или ритмични музички жаргон који мајка користи у комуникацији са бебом, помаже беби да развије говор.
Предшколска деца у «школицама» користе разне ритмичке инструменте, певају песмице, марширају уз музику... захваљујући чему се усавршава њихова координација покрета, осећај за ритам, меморија, као и способност слушања.
Када деца крену у школу, најважнији задатак који се пред њих поставља јесте да науче да читају. Коришћењем музике, овај посао ће бити учињен знатно лакшим. Учећи ритмичне песмице, користећи ритмичке инструменте и играјући музичке игрице - деца уче склопове које формирају звукови и ритам. Лакше препознају самогласнике и деле речи на слогове, што ће им касније бити од велике помоћи када буду учила да читају.
Лакше се учи математика
Помоћу музике је лакше учити математику! Када деца уче ритам, она у исто време уче дељење, разломке и пропорције. Ово су резултати најновијих истраживања спроведених на калифорнијском Универзитету Ирвин, која су се бавила седмогодишњом децом.
Неуромузикологија, или како музика делује на мозак, научна је дисциплина која се убрзано развија последњих година. Научници су дошли до открића да музика тренира мозак за више нивое размишљања. Према поменутом истраживању, музика такође подстиче развој временско-просторног резоновања, које се користи приликом учења виших форми математике и науке.
Развија се интелект
Музика утиче на мозак и на друге начине. Због својих комплексних структура које се понављају, она повезује и развија моторни систем мозга, развија чуло вида и слуха, снажи координацију, концентрацију и меморију. Истраживања су показала да студенти који слушају класичну музику док уче, лакше «упијају», задржавају и репродукују садржаје од оних који уче у тишини. Данашњи научници су у ситуацији да, као никада до сада, протумаче на који начин мозак функционише. Они знају да богато искуство ствара «богат мозак», као и да беба долази на свет припремљена за прихватање различитих стимулација. Ова чињеница избацује у први план улогу родитеља, који треба да свом детету омогући бројна, свакодневна и обогаћујућа искуства, која ће подстаћи развој дететовог мозга.
Осим што је изузетан доживљај, музиком родитељи могу да подстакну интелектуални развој свог детета, увећају његов капацитет за учење и на диван начин обогате њихов живот.
Подстиче дружељубивост
Музика подстиче социјалне вештине код детета. Деца која се баве музиком, развијају виши ниво социјалне кохезије и лакше им је да разумеју себе и друге. Емоционални аспект музичке активности такође подстиче развој једне веома важне социјалне вештине као што је емпатија (саосећање са другима).
Већина учитеља ће вам рећи да музиком дете на лакши начин изражава своје унутрашње емоције, као и да уз њену помоћ лакше развија самопоуздање. Као један вид нејезичког изражавања, музика је у стању да пренесе комплексност емоција, и на тај начин - посебно стидљивом или плашљивом детету, коме је тешко да комуницира говором, помогне да се изрази.
Развој музикалности код детета
1. Пре рођења
Плод је у 20. недељи након зачећа у стању да чује звуке.
Шта ви можете да урадите?
Певајте и свирајте својој нерођеној беби.
2. Од рођења до 18 месеци
-Од зачећа па до 18. месеца беба се убрзано развија, а њена реакција на музику је од огромног значаја за њен свеукупни развој.
-Непосредно након рођења, бебе могу да чују високе тонове и да буду умирене ниским. Такође су у стању да лоцирају звук испред себе. Тргнуће се уколико чују изненадан, јак звук.
-Са четири недеље, више ће им одговарати високи тонови и почеће да реагују на ваш глас. Почеће да разликују да ли звук долази спреда или отпозади.
-У трећем месецу, активно одговарају на музику - тако што, на пример, почињу да се љуљају или се окрећу према извору звука и почињу да певају самогласнике, попут: «Аааа», «Ееее» и «Оооо».
-У двадесетој недељи, почињу да препознају гласове и одговарају другачије на оне који су им непознати.
-Када напуни 28 недеља, дете је у стању да се окреће према звуку који долази одозго и одоздо, као и да препознаје песмице.
-Са шест недеља, почињу да имитирају звукове, попут: «Бу!», «Ла!»
-Са девет месеци, реагују на познате песмице.
-Њихово певање може да прати познату мелодију.
-У узрасту од годину дана, бебе губе способност да чују високе звукове, али почињу да откривају музичке ритмове и да саме производе звукове - лупкајући предметима који су око њих.
-Неке бебе изговоре прве речи већ у осмом месецу. Многе почињу да причају у периоду око 18. месеца, док је неким бебама потребно и мало дуже времена. Уколико певате са вашом бебом, можете знатно да убрзате овај процес.
Шта ви можете да урадите?
-Учините да музика постане део бебине свакодневице.
-Када беба прави звукове, одговорите јој на исти начин.
-Ухватите бебине ручице и пљескајте на ритам неке једноставне песмице.
-Певајте и плешите заједно.
-Бебе воле понављање. Певајте њену омиљену песмицу небројено пута.
3. Од 18 месеци до три године
3. Од 18 месеци до три године
-Са осамнаест месеци, ваше дете је у стању да одговара на музику на координисан начин.
-Језичке способности се даље развијају кроз песмице и имитирање.
-Покретима и одговарањем на музику, подстиче се развој меморије и координације руке-очи.
-Деца су научила да направе разлику између гласно и тихо, брзо и споро.
-Постају свесна ритмова у музици и различитих ритмова.
-Уче речи једноставних песмица и развијају координацију потребну за свирање једноставних инструмената као што су бубњеви или звончићи.
-Схватају како да сарађују са другом децом.
Шта ви можете да урадите?
-Певајте заједно једноставне, ритмичне песмице. Песме о животињама и предметима могу помоћи деци да изграде вокабулар (речник)
-Комбинујте песму и покрете.
-Пронађите музику за различита расположења.
-Почните са употребом једноставних инструмената као што су бубњеви, звечке и звончићи. Затим пређите на ксилофон и дечји клавир или клавијатуру.
-Научите дете да слуша музику тако што ћете одвојити време када ћете заједно да слушате музику.
4. Од три до пет година
-Дете постаје свесније ритма и висине гласа.
-Малишани почињу да уче сложеније песмице, с обзиром да им се вокабулар проширује, а вокалне могућности развијају.
-Могу да изводе софистицираније покрете уз музику.
- Уживају у плесу и истражују нове звукове и инструменте.
Шта ви можете да урадите?
-Пружите детету широк спектар музичких искустава: нека слуша уличне свираче, водите га на музичке догађаје, представе...
-Инсистирајте на понављању, јер деца обожавају да сваки пут изнова чују своју омиљену песмицу.
-Обезбедите им да имају самосталан приступ музичким инструментима и омиљеним ЦД-овима, како би могла сама да их одаберу.
5. Од пет до седам година
-Дете развија и проширује своје гласовне могућности.
-Развија музичко памћење понављањем песмица и шаблона и почиње да схвата једноставне музичке концепције.
-Деца су у стању да свирају једноставне перкусионистичке инструменте (удараљке). Уколико им се пружи прилика, у стању су да изведу једноставне песмице на инструментима као што су клавијатуре или ксилофон.
-Код неке деце ће се развити пасија за популарну музику, мада се код неке то можда десило и раније.
-Ово је веома важно доба, када је потребно подстицати дете, с обзиром да у овом периоду многа деца, а нарочито дечаци - «престају» да певају и често се догађа да одбијају да наставе са свирањем музичког инструмента.
Шта ви можете да урадите?
-Обезбедите детету једноставне перкусионистичке инструменте.
-Пробајте да заједно компонујете једноставне песмице.
-Упознајте малишана са музиком из различитих временских епоха и култура.
-Бавите се музиком користећи и компјутер.
6. Од седам до једанаест година
-У овом узрасту, дете већ почиње да свира и компонује са већом сигурношћу.
-Код многих малишана може да се јави жеља за свирањем неког инструмента.
-Упознају се са компјутерима и откривају технологију стварања музике.
-Развија се њихов музички укус.
-Уче да импровизују.
-Почињу да дискутују и вреднују музику.
Шта ви можете да урадите?
-Мотивишите дете да учествује у хорском певању у школи.
-Охрабрите га да на музику реагује покретима, вербално је коментарише, или је комбинује са неком другом уметношћу.
-Коментаришите заједно његов рад и упутите га како да уради исправке.
-Упознајте га са првим појмовима везаним за нотне записе.
-Омогућите му да своју умешност покаже пред публиком.
7. Од 11 до 14 година
-Дете проживљава физичке промене које собом носи пубертет и адолесценција.
-Од 11. године, дечацима почиње да се мења глас, а девојчицама да се продубљује. Ово може да варира, па код неке деце може да се јави много касније.
-Деца могу почети са свирањем инструмента, или чак да почну са свирањем још једног.
-Почињу да развијају вокалне технике и вокално изражавање.
-Уче да размишљају много критичније и аналитичније о музици.
-Могу почети да размишљају о музичкој каријери.
-Почињу да развијају лични музички идентитет.
-Могу развити пасију за музичким изазовима.
Шта ви можете да урадите?
-Упознајте дете са различитим музичким стиловима, с обзиром да у овом периоду оно много боље разуме музичке структуре и процесе.
-Активно истражујте различите музичке жанрове, стилове и традиције.
-Охрабрите га да о музици размишља критички и аналитички.
-Омогућите му да ради индивидуално и у групама, како би постало свесно да постоје различити начини прављења музике.
8. Од 14 до 16 година
-Дете може почети озбиљније да размишља о свом музичком образовању.
-Може озбиљно да разматра своју музичку каријеру.
-Уколико се то још није догодило, дечацима почиње да се мења глас, а девојцицама да се продубљује. Ово варира од детета до детета.
-Деца уче да артикулишу своје погледе на музику и да потврђују своју пасионираност.
-Јављају се одлуке о свирању одређеног инстумента, или почиње свирање другог инструмента.
Шта ви можете да урадите
-Трудите се да код детета изградите дугорочни интерес за музику.
-Размотрите са дететом његов интерес да настави музичко образовање.
-Пре него што донесете одлуку о неком озбиљнијем бављењу музиком, процените дететове способности када је у питању извођење, компоновање и вредновање музике.
9. Шеснаест година
-Ваше дете може озбиљно почети да размишља о студирању музике.
-Деца могу да направе прве кораке ка музичкој каријери.
Шта ви можете да урадите?
-Постоји много могућности уколико је ваше дете одлучило да се бави музиком. Спектар је широк: од свирања, до музичког новинарства. Прибавите детаљне информације и са дететом продискутујте о свим опцијама.
Први "велики" савет за будуће плесаче
Да ли бисте хтели да и ваша деца науче да играју, али не знате одакле да почнете? Ови кораци би требало да вам помогну на плесном подијуму са децом. (Запамтите: Овај чланак ће вам бити сасвим довољан водич за почетак, али није намењен за специфичну врсте плеса).
Упутство
Упутство
- Слушајте ритам. Код музике уз коју људи необавезно играју, можете да научите ритам ако узастопно бројите до 4 ( један, два, три, четири, један два, три, четири…). Како можете Ви тако исто могу и деца да науче (не са именима бројева већ неком врстом замене за 4тактни ритам) Нека раде ово гласно. Понекад је ритам веома спор, понекад веома брз, али елементи песме се обично понављају или мењају сваки пут кад поново почнете да бројите. Вежбајте за почетак са дететом слушање музике на радију или музике уз коју ће дете вероватно заиграти.
- Померајте главу уз ритам. Ако је ритам спорији, можете да померате главу тако да је ваша брада на доле при сваком такту. Ако је ритам бржи, ваша брада ће бити доле на два такта и горе на друга два. Урадите ово лагано, ово није млатарање главом. Идеја је да се ваше тело почне физички померати уз ритам. Како ваши покрети постану комплекснији, можда ћете “изгубити” ритам и ако се то деси увек треба да се вратите на овај корак.
- Преносите тежину са једне на другу ногу. Можете да наставите да померате главу ако помаже, али немојте да престанете још са бројањем. Пребаците сву своју тежину на једну ногу (можете да подигнете другу мало изнад земље како би били сигурни да је сва тежина на другој нози). При сваком такту, по могућности првом или трећем, пребаците своју тежину на другу ногу. Можете такође да тежину пребацујете при сваком такту, и ако почнете спорије то ће помоћи да вам буде лакше и пријатније пре него почнете ђускати брзо. Нека ваше ноге буду опуштене и колена благо савијена, требало би само мало да поскокнете при пребацивању тежине и суптилно да поскокнете (у месту) при бројању када не пребацујете своју тежину са једне на другу ногу.
- Покрећите стопала. Кад једном кренете да померате тело у ритму, вежбајте померање стопала. Пре него пребаците тежину на стопало, померите га благо само неколико цм од места где је стајало. Када ђускате са неким другим, треба да сте пажљивији и крећите се на начин који одговара вашем партнеру како га не бисте згазили; али за сада, правите само ситне покрете. Нека музика свира, наставите да бројите, наставите да се покрећете мало сваки пут кад пребаците тежину (при сваком другом такту). Када померате стопало, нека буде близу тла. Касније можете да га подигнете, када се скроз ослободите.
- Мрдање куковима. Када се пребацује тежина са стопала на стопало, мрда се куковима (и телом) полагано у смеру стопала. Ако се пребаци тежина на друго десно стопало, на пример, померају се кукови у десно. Овако је могуће окретање, увијање телом, полако, како би било могуће дотати још који покрет.
- Лелујање рукама. Ово људима даје до знања да се добро забављате. Ако детету непријатно, пнека држи руке уз себе, или нека висе уз тело. Нек шаке буду отворене или врло благо стиснуте, али никад чврсто (осим ако не опонаша робота). Може да подигне руке у ваздух током 8. или 12. такта, онда их исправи равно испред себе током 8. или 12. такта, па под углом од 90 степени на свакој страни (као кад трчите) следећих 8 до 12 тактова. Нека настави да мења положаје руку. Ако игра са неким, може да стави руке на њихова рамена, струк или кукове.
- Нека музика понесе. Пустите да дете опусти и да се природно њише уз ритам. Желите да изгледа опуштено и смирено, а не укочено. Како се буде опуштало и уживало уз музику, можда ће му се ноге померати мало више, а онда и глава мало јаче, чак и ће и несвесно пљескати рукама. И понекад, изгубиће ритам (посебно ако песма успори) оставите га нека се опусти уз музику.
- Вежбајте играње са дететом кад год имате прилику. Изградите дечије самопоуздање ђускањем у кухињи, соби – где год се осећа пријатно и где је то могуће играјте. Не само да ће вам ово помоћи да побољшате кондицију
Савети
- Може много да вам помогне ако учите дете да плеше уз омиљену музику, посебно ако је ту песму запамтило и већ пева. Дете ће знати кад да очекује промене у песми и кад да мења покрете у складу са песмом, а и више ће се забављати уз песме које зна.
- Када дете игра, запамтите да је циљ да се забави као и свако друго дете. Не треба да бринете шта ће људи рећи када виде како дете игра.Важно је забавити се.
- Учити по моделу! Гледајте сцене из филмова, ТВ програма или музичких спотова и обратите пажњу на оно што се дешава. Постоји доста стандардних покрета које деца могу да изведу и стално се виђају. Обратите пажњу на њих и нека их деца науче.
Пријавите се на:
Постови (Atom)