Активно или пасивно слушање музике није исто. У чему је разлика, питате се? У томе да ли док слушате музику радите још нешто – возите ауто, причате са децом на задњем седишту и размишљате како да избегнете саобраћајну гужву, или сте потпуно усресређени само и искључиво на то што слушате. Каква је разлика? Огромна!
Као што је то за Вас огромна разлика, тако је и деци. Стога, ево на шта музички педагози мисле када кажу да деца треба активно да слушају музику.
Као прво, нико неће моћи активно да слуша ако за то нема одређене услове: ако желите да посветите неко време овој активности, онда све остале зауставите. Бар на почетку. Дакле, деца би требало да буду потпуно посвећена искључиво овој активности минимум десетак минута. Пре него што почнете, направите мали увод причајући о томе шта ћете слушати. Дакле, није неопходно да причате о композитору, о епохама или музичком облику, важно је да у што више живих слика најавите оно што ће малишани имати прилику да слушају. За сада, још увек, намерно не кажем да чују.
Не заборавите никако да деца која још нису кренула у школу, свет виде у сликама. Тако га и доживљавају. Тако им свет који им треба приближити, треба и дочарати. Онда када одаберете музику коју желите да слушате, први од корака требало би да Вам буде да знате извођачки састав – да ли је у питању симфонијски оркестар, па ће се ту смењивати различите групе инструмената, или је у питању гудачки квартет? Можда је флаута у пратњи клавира или хор са малим оркестром? Следеће питање је има ли композиција текст који можете унапред објаснити деци? Можда нумера нема текст али има пропратни садржај који ће бити од велике користи деци да замисле одређене слике у својим главицама. Даље, какав је комад по облику? Има ли делова који се понављају, на који треба обратити деци пажњу? Дакле, овакве ствари ће Вама одузети времена да се припремите, али ће Вам се све вратити са наградом.
Дакле, када сте сами преслушали неколико пута одабрану композицију, активно је слушајући и примећујући нешто што до тада никада нисте, спремни сте за слушање са децом. Све важне ствари које сте приметили, најавите им. Нека знају шта треба да очекују. Не брините да ће им тако све бити сервирано, напротив, они воле када су на познатој територији, када могу да препознају ствари. И овако неће бити у стању све да примете, зато ће се добро осећати што су нешто препознали. Већ у првом слушању можете им сугерисати одређене ствари – облик, ритмичке обрасце, увођење нових инструмената, ономатопеју… Ако сте одабрали краћу композицију ( не дужу од 4-5 минута ), имаћете њихову пажњу таман толико да после једне краће паузе у којој сте мало причали о утисцима, сада поново чујете исти комад. Пустите их да Вам покажу колико ствари су запазили, а Ви их наводите на још неке детаље.
Ако сте унапред одабрали добру композицију, онда ова активност може и да се кроз неколико дана и вишеструког слушања, надогради. Најједноставније а и најпожељније је да деца свирају, по могућности на Орфовом инструментаријуму, али и на инструментима које сте заједно правили. Поделите их у групице у којој свако има своју групу инструмената (звечке, кастањете, тријангли…) и нека свако свира своју деоницу. Наравно, не свирају сви у исто време, у томе и јесте чар активног слушања што сада већ сасвим добро познају композицију и сами препознају ко када свира. Ваша помоћ као диригента је неопходна, а они ће свирање у оваквом саставу схватити као својеврстан изазов. У случају да немате инструменте, имате своје тело које може да производи таман толико различитих звукова колико је потребно.
Када децу на време научите да активно слушају, она ће ово применити и на остале аспекте учења. Сетите се само колико је правилно слушање важно за читање и писање. Једно је сигурно, што више слушате, више ћете чути. А што више чујете, више ћете ценити музику!
Као што је то за Вас огромна разлика, тако је и деци. Стога, ево на шта музички педагози мисле када кажу да деца треба активно да слушају музику.
Као прво, нико неће моћи активно да слуша ако за то нема одређене услове: ако желите да посветите неко време овој активности, онда све остале зауставите. Бар на почетку. Дакле, деца би требало да буду потпуно посвећена искључиво овој активности минимум десетак минута. Пре него што почнете, направите мали увод причајући о томе шта ћете слушати. Дакле, није неопходно да причате о композитору, о епохама или музичком облику, важно је да у што више живих слика најавите оно што ће малишани имати прилику да слушају. За сада, још увек, намерно не кажем да чују.
Не заборавите никако да деца која још нису кренула у школу, свет виде у сликама. Тако га и доживљавају. Тако им свет који им треба приближити, треба и дочарати. Онда када одаберете музику коју желите да слушате, први од корака требало би да Вам буде да знате извођачки састав – да ли је у питању симфонијски оркестар, па ће се ту смењивати различите групе инструмената, или је у питању гудачки квартет? Можда је флаута у пратњи клавира или хор са малим оркестром? Следеће питање је има ли композиција текст који можете унапред објаснити деци? Можда нумера нема текст али има пропратни садржај који ће бити од велике користи деци да замисле одређене слике у својим главицама. Даље, какав је комад по облику? Има ли делова који се понављају, на који треба обратити деци пажњу? Дакле, овакве ствари ће Вама одузети времена да се припремите, али ће Вам се све вратити са наградом.
Дакле, када сте сами преслушали неколико пута одабрану композицију, активно је слушајући и примећујући нешто што до тада никада нисте, спремни сте за слушање са децом. Све важне ствари које сте приметили, најавите им. Нека знају шта треба да очекују. Не брините да ће им тако све бити сервирано, напротив, они воле када су на познатој територији, када могу да препознају ствари. И овако неће бити у стању све да примете, зато ће се добро осећати што су нешто препознали. Већ у првом слушању можете им сугерисати одређене ствари – облик, ритмичке обрасце, увођење нових инструмената, ономатопеју… Ако сте одабрали краћу композицију ( не дужу од 4-5 минута ), имаћете њихову пажњу таман толико да после једне краће паузе у којој сте мало причали о утисцима, сада поново чујете исти комад. Пустите их да Вам покажу колико ствари су запазили, а Ви их наводите на још неке детаље.
Ако сте унапред одабрали добру композицију, онда ова активност може и да се кроз неколико дана и вишеструког слушања, надогради. Најједноставније а и најпожељније је да деца свирају, по могућности на Орфовом инструментаријуму, али и на инструментима које сте заједно правили. Поделите их у групице у којој свако има своју групу инструмената (звечке, кастањете, тријангли…) и нека свако свира своју деоницу. Наравно, не свирају сви у исто време, у томе и јесте чар активног слушања што сада већ сасвим добро познају композицију и сами препознају ко када свира. Ваша помоћ као диригента је неопходна, а они ће свирање у оваквом саставу схватити као својеврстан изазов. У случају да немате инструменте, имате своје тело које може да производи таман толико различитих звукова колико је потребно.
Када децу на време научите да активно слушају, она ће ово применити и на остале аспекте учења. Сетите се само колико је правилно слушање важно за читање и писање. Једно је сигурно, што више слушате, више ћете чути. А што више чујете, више ћете ценити музику!
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам