Излив беса

Дечји изливи беса су начин да се ослободе нагомилане фрустрације и понекад страха које не могу увек да објасне речима. Немају их сва деца и не испољавају се код свих на исти начин, али плач, вриштање па чак и ударање, шутирање или бацање ствари су заједнички и нимало неуобичајени. Јавни изливи беса могу бити понижавајући за родитеље и за децу школског узраста која се превише узбуде и изгубе контролу пред одраслима и вршњацима. 

Изливи беса у јавности: Јавни изливи беса су они који се дешавају ван куће и у присуству других (било познатих особа или странаца. Дешавају се јер деца не добијају пажњу за којом жуде, ван себе су, желе нешто што им се не може пружити и јер су много гладна или уморна па им ове потребе помрачују здраво расуђивање. Родитељи могу спречити јавне изливе беса ако детету поклањају довољно пажње, дозволе му да има контролу над малим одлукама, одврате им пажњу од ствари које су му недоступне и не дозволе да проводи много времена напољу без ужине и одмора.Дете се баца по тлу, неконтролисано виче, удара све око себе, а страхујете да ће и себе повредити... Изван себе сте јер не знате како да га умирити и због чега се ти изливи беса догађају?

Шта да учините када се из детета пролије бес? На несрећу, стручњаци саветују да сачекате да прођу сами од себе. Родитељи морају имати на уму да када наступи излив беса, дете је веома узбуђено те они треба да остану смирени и прибрани. Уколико је могуће, дете треба одвести на неко приватније место (чак иако то подразумева да се вратите из шопинг центра у кола или одете из ресторана у тоалет) где ће успети да се избори са својим осећањима без обзира колико непријатно изгледало пролазницима који гледају. Родитељи треба да открију разлог настанка излива беса јер може бити у питању бол или безбедност детета.

1. Заштитите своје дете

Дете које проживљава излив беса најлакше ћете га заштитити ако га нежно придржавате на поду. У противном, ако открије да се током напада беса повредило или починило штету, дете ће то схватити као доказ властите снаге те ће мислити да га ви нисте у стању заштитити. Ипак има деце која не подносе да их било ко држи док траје излив беса. Ако и ваше дете тако реагује, немојте га дирати него склоните све што би се могло разбити.

2. Останите смирени

Када сте суочени с мучним изливима беса, без обзира на узрок, запамтите следеће: останите смирени. Не компликујте проблем властитом фрустрацијом. Деца осете када се родитељи љуте. То само погоршава фрустрацију вашег детета, тако да се морате носити с још горим изливом беса. Уесто тога, дубоко удахните и покушајте бистро да размишљате.

3. Без ударања!

Ваше се дете ослања на вас и ви сте му узор. Ударање и пљескање не помаже! То детету шаље поруку да су примена силе и телесно кажњавање у реду. Умјесто тога, имајте довољно самоконтроле за обоје. Када ваше дете обузме излив беса, покушајте да размислите шта би му у том тренутку највише одговарало. Ударци код детета могу изазвати страх од родитеља. Ко заиста жели да га се властито дете плаши? Батине никада нису решиле проблеме, ни међу одраслима, ни у дечјем свету.

4. Откријте узрок беса

Најпре покушајте схватити шта се то догађа. Излеви беса требају да се различито решавају зависно о узроку. Покушајте да схватите одакле долазе. На пример, ако је дете управо доживело велико разочарање, тражиће вашу утеху.

5. Не препирите се и не свађајте се

Док излив беса траје, са дететом се не може разговарати. Суздржите се од викања. Могуће је да ће вас дететов врисак све више љутити, али ако и ви почнете да вичете, вероватно ћете напад само продужити.

6. Без казни и награда

За време излива беса немојте дете кажњавати ни награђивати. Циљ вам је да дете увиди како ова ситуација нема никаквих последица, ни добрих ни лоших. Ако је излив беса проузроковала забрану изласка у двориште, немојте се сада предомислити.

7. Не допустите детету да вас удара!

Ако дете почне да вас удари, немојте му то допустити. Ако наставља с ударањем, мирно га спустите покрај себе, останите му што ближе, али не допустите да вас повреди.

 8. Предахните

Ако је дете довољно одрасло да вас разуме, примените методу тиме-оута или предаха. Није циљ казнити дете, него га одвојити од ситуације или особе која га узнемирује и дати му прилику да се смири. Притом треба добро проценити која ситуација заслужује предах јер ако га често употребљавамо, он губи на учинку. Ако се ситуација догоди у продавници, на пример, мирно узмите дете у наручје и однесите у аутомобил или на неко друго мирније место. А ако приметите да ви губите живце, узмите предах, разбистрите главу, дубоко удахните и наставите даље.

9. Не остављајте дете само!

Довољно је што се носи с емоцијама које не може контролисати, не мора се још осећати и напуштено.

10. Трик је покушати ситуацију што пре привести крају

Детету треба помоћи да што пре преовлада осећај љутње и беса. Када једном превали осећај љутње, остаје само туга, а кад наступи туга детету треба утеха. Најбржи начин да савлада љутњу не постоји, али научници саветују родитељима да током вриштања и викања не чине ништа. То је тешко јер је тешко гледати дете које удара, гура, вришти, плаче, грца и не зна што би с негативним осећајима у себи, али треба једноставно причекати да све избаци из себе. Осећај љутње замка је на коју не треба насести. Не треба постављати питања, додатно распиривати бес или викати, претити, исмијавати и шалити се на рачун дететових осећаја, бити груб или пренежан... Све то може само продужити период беса. Деци је тешко у стањима љутње и беса да информације које га окружују прихвате, одговаре на питања или захтеве родитеља, односно не може се још и са тиме носити, па се тренуци беса продужују и интензивирају. Дете се осећа још више сатерано уза зид. Најбоље је детету прићи када се бес претвори у тугу, односно јецање и плакање. Дете ће тада заправо жудети за вашом утехом. Повремено ће имати проблема с прекидањем излива беса. У том случају помаже да кажете детету: “Помоћи ћу ти да се смириш.” Кад се потпуно смири, можете покушати и разговарати о свему што се догодило.

Када се излив беса деси у јавности, дете има проблема да се смири и врати друштвеним актвностима. Деца врло позитивно реагују на чврсте инструкције те је погодно да се детету одсечно, али смирено каже да сада треба да се смири. Када се смири, попричајте са њим о томе шта је изазвало бес, како се осећало у том тренутку и шта може учинити следећи пут ако се понови слична ситуација. Када се заврши разговор, тада га можете вратити на место где се десио излив беса.
Деца имају изливе беса јер још увек нису способна да мирно и рационално разговарају о својим осећањима. Неки изливи настају у жељи да се добије нешто – пажња, љубав или физичка ствар – али, ако им то омогућите то значи да награђујете такво понашање. Уместо тога, родитељи треба да сачекају да излив беса прође и након тога мирно поразговарају са дететом. Уколико се такав облик понашања пречесто јавља и представља опасност по само дете и особе у његовом окружењу, потребно је да се обратите педијатру за помоћ. 
Након излива беса Никако немојте наградити дете попуштањем након излива беса. То ће само показати вашем детету да је бес био делотворан. Уместо тога, вербално похвалите дете што је вратило контролу. Нека деца су посебно осетљива након излива беса, обично кад знају да нису била у праву. Тада је време да дете загрлите и уверите га да га волите без обзира на све.
 Када требате потражити помоћ лекара? Потражите савет лекара ако имате питања о оном шта радите и шта ваше дете ради. Ако ваше дете има чешће изливе беса или трају дуже и јачи су него што бисте очекивали. Ако сте незадовољни својим реакцијама или стално попуштате. Ако изливи беса код вас подстичу на пуно лоших осећања. Помоћ потражите и у случају да ваше дете редовно повређује себе или друге и деструктивно је, ако показује поремећаје расположења попут негативности и одбијања, ниског самопоштовања или претеране зависности. Педијатар може потражити и телесни проблем који каткад иде уз изливе беса, и ако је то прилично ретко. То укључује проблеме са слухом, видом, хроничним болестима, проблем у говору или проблеме са учењем. Изливи беса најчешће нису разлог за бригу и углавном се смирују сами од себе. Како се деца развијају, како се побољшава њихово схватање себе и света око себе, фрустрације се смањују. Мање фрустрације и више контроле значи мање излива беса.