Медвед и девојчица

Ликови: Дечак (приповедач), Меда , девојчица Маша,
( Мама и тата се појављују само као лутке, а немају никакав текст да говоре.)

ПРВА СЦЕНА

(На паравану је трава, цвеће и пуно јагодица. Иза је шумско , дрвеће. Појављује се Дечак-приповедач.)

ДЕЧАК: Драго мајско, сунце
шири зраке своје,
измамило јагодице,
што у шуми стоје.
Веселе девојчице,
пошле су из села,
понеле су корпице
и некол’ќо здела.
Набрале су оне
јагоде црвене
и кренуле кући
јер су биле снене.
Само једна девојчица
што се звала Маша,
отишла је предалеко,
па се није снашла.
Лутала је Маша,
звала упомоћ,
ушла је у једну кућу
да проведе ноћ.
То је кућа шумског Меде,
тај шта нађе, све поједе.
Дође страшни Меда
у своју кућицу,
кад тамо…нађе девојчицу.

ДРУГА СЦЕНА

(Сцена је Медина кућица.)

МЕДА: Баш си лепа, девојчице,
како ти је име?!
Благо мени имам друштво
преко целе зиме!

МАША: Ја сам Маша, девојчица,
из оближњег села,
немој мене повредити
јагоде сам јела.
Покажи ми пут до куће
ти велики Медо,
плаче моја мама сада
где је њено чедо.

МЕДА: Нисам блесав, девојчице,
да те кући пустим.
Нећу више бити сам,
међ’ дрвећем густим.
Нећу више спавати
дуги зимски сан,
ти ћеш ручак кувати
мени сваки дан.
Кад птичице одлете
певаћеш ми ти,
песмом ћеш ме, Машо,
јутром будити.

МАША: Добро Медо, велики,
ал’ те једно молим:
Јави мами и тати
јер их много волим.
Да не брину они сад
за њихово дете,
док ти одеш у село
ја ћу да пометем.

МЕДА: Паметна си, девојчице,
с тобом нема шале.
Нисам знао да су такве
девојчице мале.

МАША: Ал’ те молим, драги Медо,
још за једну ствар:
Понеси им јагодица
корпицу на дар.
Нек’ имају родитељи
да се мало сладе,
они, Медо, у селу,
јако пуно раде.

МЕДА: Биће тако, мала Машо,
како кажеш ти,
а кад дођем, скувај кашу
да једемо ми.

ТРЕЋА СЦЕНА

ДЕЧАК: Мала Маша мудра беше
па седе у котарицу,
покрила се она крпом
и ставила јагодицу.
Меда није био љут
па крену на пут.
(Окачити Меди корпицу на руку. Меда шета по сцени, путује у село.)

МЕДА: ( Проговара онако за себе.)
Сешћу мало на травицу
и појешћу јагодицу.

МАША: (Проговара љутито из корпе, не појављује се.)
Да се ниси усудио!
Одмах да си наставио
ти до села пут!
Јагодице нису твоје,
Медо, лоповлук то је!

( Меда се осврће око себе. Уплашен је и збуњен, одакле долази глас. Наставља пут.)

ДЕЧАК: Уплаши се Меда тад
па упрти корпу сад,
стигао до села
подигнута чела.
( Поставити као сцену слику села.)
Спустио је корпицу
пред Машину кућицу.
(Скида Меда корпицу са руке.)
Залајаше љути пси
(Чује се лавеж паса.)
јурнуше на Меду сви.
Трчи Меда по друму
и побеже у шуму.
(Меда трчи и нестаје са сцене.)
Мама, тата, скочише
(На сцени се појављују мама и тата.)
и комшије дозваше,
подигоше крпицу,
отворише корпицу.
У корпици једно дете,
мала Маша, од главе до пете!

(Маша искаче из корпице . Дечак стоји са стране и посматра.)

ЧЕТВРТА СЦЕНА

(На сцени су мама, тата, Маша и Дечак.)

МАША: Драга мама и мој тата,
враћам вам се из шумице.
Нећу више ја лутати
без своје породице.
Опростите ви сад мени
што сам бриге ја задала.
Бићу добра, слушаћу вас,
разумите да сам мала.

ДЕЧАК: Родитељи разумеше,
загрлише дете своје,
али и ви, децо, знајте:
Без питања не лутајте!

Из књиге  “Лутка из ђачког кутка” Луције Тасић