Утицај музике на развој детета

Музика помаже деци да се развију, да схвате свет који их окружује, али и да искажу своја лична искуства. Пошто је музика интегрални део кулутуре, детету је лакше да уз њену помоћу разуме себе и свој однос са другима, као и да успостави везу између дома, школе и околине.

Музика се најчешће везује за уживање и задовољство. Међутим, њена едукативна улога је веома значајна, с обзиром да подстицајно делује на свеукупан развој детета. Најновија истраживања то потврђују и истичу њен свепрожимајући карактер. Научници су открили да су структуре, које чине музику, идентичне оним на основу којих функционише људски мозак. Даље студије су доказале да се човек рађа са урођеном музикалношћу и да музика утиче на наше мишљење и понашање. Највећу моћ музика показује у свом утицају на процес учења, развој мозга и организационих особина, као и на целокупни нервни систем. У исто време, музиком се исказује наша емоционална природа. У сваком случају, она има есенцијални значај за човеков живот, јер има ту моћ да другима представи ко смо ми, у ствари.

Музика помаже развоју говора

Музика помаже развоју говора. Веома је значајно схватити да је са увођењем музике у живот детета потребно почети што раније, како би оно научило да воли и цени класичну музику. Од тренутка када се беба зачне у стомаку, па све до средње школе - улога родитеља, ма колико они били музикални, састоји се у непрестаном представљању класичне музике својој деци, помоћу разноврсних активности које стимулишу њихово учење. Фетус је у стању да чује звукове већ у 20. недељи старости. Уколико му се редовно омогућава да слуша музику, имаће способност да раније и лакше развије сложеније језичке стуктуре. «Мамине песмице» или ритмични музички жаргон који мајка користи у комуникацији са бебом, помаже беби да развије говор.

Предшколска деца у «школицама» користе разне ритмичке инструменте, певају песмице, марширају уз музику... захваљујући чему се усавршава њихова координација покрета, осећај за ритам, меморија, као и способност слушања.

Када деца крену у школу, најважнији задатак који се пред њих поставља јесте да науче да читају. Коришћењем музике, овај посао ће бити учињен знатно лакшим. Учећи ритмичне песмице, користећи ритмичке инструменте и играјући музичке игрице - деца уче склопове које формирају звукови и ритам. Лакше препознају самогласнике и деле речи на слогове, што ће им касније бити од велике помоћи када буду учила да читају.

Лакше се учи математика

Помоћу музике је лакше учити математику! Када деца уче ритам, она у исто време уче дељење, разломке и пропорције. Ово су резултати најновијих истраживања спроведених на калифорнијском Универзитету Ирвин, која су се бавила седмогодишњом децом.

Неуромузикологија, или како музика делује на мозак, научна је дисциплина која се убрзано развија последњих година. Научници су дошли до открића да музика тренира мозак за више нивое размишљања. Према поменутом истраживању, музика такође подстиче развој временско-просторног резоновања, које се користи приликом учења виших форми математике и науке.

Развија се интелект

Музика утиче на мозак и на друге начине. Због својих комплексних структура које се понављају, она повезује и развија моторни систем мозга, развија чуло вида и слуха, снажи координацију, концентрацију и меморију. Истраживања су показала да студенти који слушају класичну музику док уче, лакше «упијају», задржавају и репродукују садржаје од оних који уче у тишини. Данашњи научници су у ситуацији да, као никада до сада, протумаче на који начин мозак функционише. Они знају да богато искуство ствара «богат мозак», као и да беба долази на свет припремљена за прихватање различитих стимулација. Ова чињеница избацује у први план улогу родитеља, који треба да свом детету омогући бројна, свакодневна и обогаћујућа искуства, која ће подстаћи  развој дететовог мозга.

Осим што је изузетан доживљај, музиком родитељи могу да подстакну интелектуални развој свог детета, увећају његов капацитет за учење и на диван начин обогате њихов живот.

Подстиче дружељубивост

Музика подстиче социјалне вештине код детета. Деца која се баве музиком, развијају виши ниво социјалне кохезије и лакше им је да разумеју себе и друге. Емоционални аспект музичке активности такође подстиче развој једне веома важне социјалне вештине као што је емпатија (саосећање са другима).

Већина учитеља ће вам рећи да музиком дете на лакши начин изражава своје унутрашње емоције, као и да уз њену помоћ лакше развија самопоуздање. Као један вид нејезичког изражавања, музика је у стању да пренесе комплексност емоција, и на тај начин - посебно стидљивом или плашљивом детету, коме је тешко да комуницира говором, помогне да се изрази.

Развој музикалности код детета

1. Пре рођења 

Плод је у 20. недељи након зачећа у стању да чује звуке.

Шта ви можете да урадите?

Певајте и свирајте својој нерођеној беби. 

2. Од рођења до 18 месеци

-Од зачећа па до 18. месеца беба се убрзано развија, а њена реакција на музику је од огромног значаја за њен свеукупни развој.

-Непосредно након рођења, бебе могу да чују високе тонове и да буду умирене ниским. Такође су у стању да лоцирају звук испред себе. Тргнуће се уколико чују изненадан, јак звук.

-Са четири недеље, више ће им одговарати високи тонови и почеће да реагују на ваш глас. Почеће да разликују да ли звук долази спреда или отпозади.

-У трећем месецу, активно одговарају на музику - тако што, на пример, почињу да се љуљају или се окрећу према извору звука и почињу да певају самогласнике, попут: «Аааа», «Ееее» и «Оооо».

-У двадесетој недељи, почињу да препознају гласове и одговарају другачије на оне који су им непознати.

-Када напуни 28 недеља, дете је у стању да се окреће према звуку који долази одозго и одоздо, као и да препознаје песмице.

-Са шест недеља, почињу да имитирају звукове, попут: «Бу!»,  «Ла!»

-Са девет месеци, реагују на познате песмице.

-Њихово певање може да прати познату мелодију.

-У узрасту од годину дана, бебе губе способност да чују високе звукове, али почињу да откривају музичке ритмове и да саме производе звукове - лупкајући предметима који су око њих.

-Неке бебе изговоре прве речи већ у осмом месецу. Многе почињу да причају у периоду око 18. месеца, док је неким бебама потребно и мало дуже времена. Уколико певате са вашом бебом, можете знатно да убрзате овај процес. 

Шта ви можете да урадите?

-Учините да музика постане део бебине свакодневице.

-Када беба прави звукове, одговорите јој на исти начин.

-Ухватите бебине ручице и пљескајте на ритам неке једноставне песмице.

-Певајте и плешите заједно.

-Бебе воле понављање. Певајте њену омиљену песмицу небројено пута.

3. Од 18 месеци до три године

-Са осамнаест месеци, ваше дете је у стању да одговара на музику на координисан начин.

-Језичке способности се даље развијају кроз песмице и имитирање.

-Покретима и одговарањем на музику, подстиче се развој меморије и координације руке-очи.

-Деца су научила да направе разлику између гласно и тихо, брзо и споро.

-Постају свесна ритмова у музици и различитих ритмова.

-Уче речи једноставних песмица и развијају координацију потребну за свирање једноставних инструмената као што су бубњеви или звончићи.

-Схватају како да сарађују са другом децом. 

Шта ви можете да урадите?

-Певајте заједно једноставне, ритмичне песмице. Песме о животињама и предметима могу помоћи деци да изграде вокабулар (речник)

-Комбинујте песму и покрете.

-Пронађите музику за различита расположења.

-Почните са употребом једноставних инструмената као што су бубњеви, звечке и звончићи. Затим пређите на ксилофон и дечји клавир или клавијатуру.

-Научите дете да слуша музику тако што ћете одвојити време када ћете заједно да слушате музику. 

4. Од три до пет година

-Дете постаје свесније ритма и висине гласа.

-Малишани почињу да уче сложеније песмице, с обзиром да им се вокабулар проширује, а вокалне могућности развијају.

-Могу да изводе софистицираније покрете уз музику.

- Уживају у плесу и истражују нове звукове и инструменте. 

 Шта ви можете да урадите?

-Пружите детету широк спектар музичких искустава: нека слуша уличне свираче, водите га на музичке догађаје, представе...

-Инсистирајте на понављању, јер деца обожавају да сваки пут изнова чују своју омиљену песмицу.

-Обезбедите им да имају самосталан приступ музичким инструментима и омиљеним ЦД-овима, како би могла сама да их одаберу. 

5. Од пет до седам година

-Дете развија и проширује своје гласовне могућности.

-Развија музичко памћење понављањем песмица и шаблона и почиње да схвата једноставне музичке концепције.

-Деца су у стању да свирају једноставне перкусионистичке инструменте (удараљке). Уколико им се пружи прилика, у стању су да изведу једноставне песмице на инструментима као што су клавијатуре или ксилофон.

-Код неке деце ће се развити пасија за популарну музику, мада се код неке то можда десило и раније.

-Ово је веома важно доба, када је потребно подстицати дете, с обзиром да у овом периоду многа деца, а нарочито дечаци - «престају» да певају и често се догађа да одбијају да наставе са свирањем музичког инструмента. 

Шта ви можете да урадите?

-Обезбедите детету једноставне перкусионистичке инструменте.

-Пробајте да заједно компонујете једноставне песмице.

-Упознајте малишана са музиком из различитих временских епоха и култура.

-Бавите се музиком користећи и компјутер. 

6. Од седам до једанаест година 

-У овом узрасту, дете већ почиње да свира и компонује са већом сигурношћу.

-Код многих малишана може да се јави жеља за свирањем неког инструмента.

-Упознају се са компјутерима и откривају технологију стварања музике.

-Развија се њихов музички укус.

-Уче да импровизују.

-Почињу да дискутују и вреднују музику.

Шта ви можете да урадите? 

-Мотивишите дете да учествује у хорском певању у школи.

-Охрабрите га да на музику реагује покретима, вербално је коментарише, или је комбинује са неком другом уметношћу.

-Коментаришите заједно његов рад и упутите га како да уради исправке.

-Упознајте га са првим појмовима везаним за нотне записе.

-Омогућите му да своју умешност покаже пред публиком. 

7. Од 11 до 14 година 

-Дете проживљава физичке промене које собом носи пубертет и адолесценција.

-Од 11. године, дечацима почиње да се мења глас, а девојчицама да се продубљује. Ово може да варира, па код неке деце може да се јави много касније.

-Деца могу почети са свирањем инструмента, или чак да почну са свирањем још једног.

-Почињу да развијају вокалне технике и вокално изражавање.

-Уче да размишљају много критичније и аналитичније о музици.

-Могу почети да размишљају о музичкој каријери.

-Почињу да развијају лични музички идентитет.

-Могу развити пасију за музичким изазовима.

Шта ви можете да урадите?

-Упознајте дете са различитим музичким стиловима, с обзиром да у овом периоду оно много боље разуме музичке структуре и процесе.

-Активно истражујте различите музичке жанрове, стилове и традиције.

-Охрабрите га да о музици размишља критички и аналитички.

-Омогућите му да ради индивидуално и у групама, како би постало свесно да постоје различити начини прављења музике. 

8. Од 14 до 16 година

-Дете може почети озбиљније да размишља о свом музичком образовању.

-Може озбиљно да разматра своју музичку каријеру.

-Уколико се то још није догодило, дечацима почиње да се мења глас, а девојцицама да се продубљује. Ово варира од детета до детета.

-Деца уче да артикулишу своје погледе на музику и да потврђују своју пасионираност.

-Јављају се одлуке о свирању одређеног инстумента, или почиње свирање другог инструмента.

Шта ви можете да урадите

-Трудите се да код детета изградите дугорочни интерес за музику.

-Размотрите са дететом његов интерес да настави музичко образовање.

-Пре него што донесете одлуку о неком озбиљнијем бављењу музиком, процените дететове способности када је у питању извођење, компоновање и вредновање музике. 

9. Шеснаест година 

-Ваше дете може озбиљно почети да размишља о студирању музике.

-Деца могу да направе прве кораке ка музичкој каријери.

Шта ви можете да урадите?

-Постоји много могућности уколико је ваше дете одлучило да се бави музиком. Спектар је широк: од свирања, до музичког новинарства. Прибавите детаљне информације и са дететом продискутујте о свим опцијама.