Веверица и пчела

Нека пчела је била много жедна. Слете на поток да се напије воде. Стаде на један камен и поче: срк, срк, срк! Али,

беше се много нагнула, па се оклизну и паде у воду.

-Јао, јао помозите! -звала је пчелица.

Опази то једна веверица на дрвету па одломи гранчицу и пружи је пчелици:

Хеј, пчелице, држи се! - повика веверица.

Пчелица полако, полако попе се на грнчицу и осуши крила. Затим се лепо захвали и одлете.

Други пут је неки ловац пролазио кроз шуму. Угледао је веверицу на дрвету и нанишанио пушком да је убије. Веверица се уплашила.

Али је то видела она пчела која је ту скупљала мед на једном цвету. Брзо је слетела ловцу на руку, па на нос: зуу, зуу!

-Јој! - уплаши се ловац да га пчела не уједе и баци пушку. А веверица хоп, хоп, хоп и побеже.

Тако су веверица и пчела постале пријатељице.