понедељак, 22. април 2013.

Игра ритмичких имитација

Ево једног примера за игру на дуже време са децом. Циљ игре је да деца могу самостално да чују, препознају, запамте и репродукују ритмичку фигуру коју им задате, али да би до тога стигли, у зависности од узраста деце, може проћи и више месеци.
Седите у круг и игру започните са дељењем свог имена на слогове. Пребројте колико их има (Мар-ко – 2,  Сил-ва-на – 3, Ма-ри-ја-на – 4) и сваком доделите по један ударац. За почетак, нека то буде тапшање. Када сви понове ваше име уз тапшање, крените у круг и нека се свако дете представи на исти начин. Када и то завршите, покажите деци како још можете свирати ритам имена свирањем на неком ритмичком инструменту или свирањем телом (пуцкетање прстима, ударци о колена и стомак, ударци ногама о под…). Направите малу кореографију за свако име и понудите деци предлог како би то могло да звучи. Свако дете нека покаже поново своје име на овакав начин.
Следећи ниво, на који прелазите тек када деца добро усаврше претходни је да одаберете бројалицу, разбрајалицу или кратку песму коју ћете, заједно са децом поделити на слогове и онда, уз тапшање, проћи од почетка до краја. Када и то савладају, можете прећи на следећи ниво, када ћете неки од слогова, најбоље први у стиху, заменити неким важнијим, јачим ударцем. Ово се може урадити и тако што се остали ударци замене слабијим (пуцкетање прстима) а први остане тапшање. Тако ћете дати значај првом слогу у стиху, а већ следећи задатак је да то урадите са свим речима у рећеници. Дакле, ако узмете песмицу Иде маца око тебе, поделићете је прво на слогове: И-де ма-ца о-ко те-бе, па-зи да те не ог-ре-бе…. Први слогови: И, ма, о, те, па… могу добити ударац длана о длан, а други (де, ца,ко, бе…) могу бити ударци о колена. Тросложне и четворосложне речи дају посебни обрт у оваквим играма јер захтевају више удараца, од којих сваки може бити различит (ог-ре-бе: пљесак, пуцкетање, колена).
Следећа фаза, када је претходна сасвим добро увежбана и већина деце је ради без проблема је да сами задајете једноставне ритмичке фигуре које ћете пропратити једноставним текстом. Трудите се да увек користите исте речи за исте нотне вредности. Ево једноставног примера: половина ту, четвртина та, две осмине ти-ти, четири шеснаестине тика-така. За почетак, препоручујем комбинацију две суседне нотне вредности, значи четвртине само са половинама или само са осминама, осмине само са четвртинама или шеснаестинама, да би направили разлику између краћих и дужих нота. Ви можете користити и неке друге слогове, али препоручујем ове који су стандардни и преузети из Кодаљевог система учења солфеђа.
Када деца у потпуности савладају разлику између кратких и дугих нота, можете полако да избацујете текст и пустите их да слушају само ударце. У почетку ће им бити лакше да свирате телом, јер ће памтити и „кореографију” а касније пређите на инструмент. Можете пустити да свако дете зада своју ритмичку фигуру коју остали понављају.
Сада сте дошли до циља и децу научили како да слушају, како да памте и да репродукују оно што чују. Нека деца су, можда, била спремна да одмах стигну до последње фазе, али већина вероватно није. Због њих је оваква поступна метода веома драгоцена, не само што се тиче музичког образовања већ и касније помоћи у читању и писању.

Нема коментара:

Постави коментар

Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам