Корњача и зец

Ликови: Птица, Корњача и зец Петар

ПРВА СЦЕНА

(Сцена је шумица. Чује се лагана музика и ефекти- цвркут птица. . Зец иде кроз шумицу и певуши.)

ЗЕЦ: Ја сам зека Пера,
брз сам као стрела,
моје ноге баш су брзе,
и зато ме многи мрзе.

(Корњача прича из прикрајка онако тихо, за себе.)

КОРЊАЧА: Е што мрзим хвалише,
ленштине, нерадише…
Има само оно,
што му је природа дала
и не уме да јој каже хвала,
него шумом сам се хвали
и не види како је
нескроман и мали.

ЗЕЦ: (Наставља да певуши.)
Моје уши велике
чују звуке свакакве
ухватит’ ме не може нико,
увек бежим за оволико.
(Шири руке и покаује. Даље гласно говори.)
И мој куси репић,
има праву чар,
не смета ми при трчању,
то је Божји дар.
Њушкица ми брзо ради
купусом се само слади,
а тек што је шаргарепа,
изванредна, храна лепа,
зато имам, оштар вид,
ни мало ме није стид,
видим шта се у шуми дешава
и шта спора Корњача решава.

КОРЊАЧА: Е, сад је стварно доста!
Не трпим понашања проста!
Па, шта мислиш бркати,
могли би се тркати?!

ЗЕЦ: (Смеје се гласно.)
Да ли си ти Корњачо, свесна,
или ти је кожа тесна?
Ти би са мном да се тркаш?!
Рекао би’ да појмове бркаш.

КОРЊАЧА: Свесна јесам, итекако,
схватићеш то врло лако,
на стазу те позивам
и на трку изазивам!

ЗЕЦ: (Смеје се гласно.)
Пипнућу ти мало чело
да видим да ли је врело.
Температуру можда имаш,
па ме зато изазиваш.

КОРЊАЧА: Немам високу температуру,
ал’ слатко би’ те испрашила по туру,
зато што се хвалишеш само.
Полази на стазу тамо!

ЗЕЦ: Корњачо спора, смешна си јако,
тебе ћу ја победити лако,
трчаћу на нози једној,
левој, задњој, дугачкој и вредној.
Бржа ми је од твоје четири!
(Пркоси Корњачи и скакуће по сцени.)
Нервозна си, ко те узнемири?

КОРЊАЧА: Смирена сам и немој да бринеш,
гледај само да до циља стигнеш.

ЗЕЦ: Ластавица није као ја,
па ни муња што са неба с’ја…
Него, немој ти да се срамотиш,
иди кући мало да одмориш.

КОРЊАЧА: За одмор се ти не брини, Зеко,
могу стићи ја врло далеко.

ЗЕЦ: Испунићу ти жељу тврдоглавице,
само на крају, да видим твоје лице.
Плакаћеш Корњачо, лићеш сузе,
кад победу Зека ти узме.

КОРЊАЧА: Добро, добро, не причај само,
него полази, да се потркамо.

ЗЕЦ : Пошто сам хитар
и много бистар,
крени ти само,
ја ћу у хлад мало.
Стићи ће Зека, у два, три скока
само да види тужна два ока.

ДРУГА СЦЕНА

ПТИЦА: И тако је Зека дрво пронашао
па испод њега, опружи се мало,
гледао је, како мили Корњача
и слатки сан га надјача.
Сањао је Пера лепе снове,
како поље купуса га зове,
главице око њега играју,
а он лежи у купусном рају.
Зечица му прави друштво лепа,
задовољна она њему тепа:
”Ти си лепи зека Петар
и бржи си него ветар.”
За то време Корњача је ишла,
врло споро, ал’ је циљу пришла.
Сунце жарко њу је окупало
лије вода са Корњаче само,
жедна беше и много уморна,
ал’ је срећна, како је упорна.
Зека се прену из сна
па појури брзо као стрела
али кад је стигао до циља,
Корњача је прва тамо била.

КОРЊАЧА: Хајде сада, брзи зеко
понови ми шта си рек’о!
Ко је бржи од нас двоје,
ко испуни жеље своје?

ЗЕЦ: Случајно се то десило,
мало сам се опустио.
Ја сам бржи, то сви знају,
и првак сам у целом крају.

ПТИЦА: Да ниси тако самоуверен,
претрчао би овај терен.
Упорност је боља особина
него хвалисање и твоја брзина.
Упорни ће увек да успеју,
и да буду, прваци у свему.
Тако је и код људи који се не труде
они сваку трку изгубе.
Скромност, рад и искоришћена прилика
направиће од сваког победника.
Децо, запамтите да упорност вреди,
пред њом сваки таленат избледи!

Из књиге  “Лутка из ђачког кутка” Луције Тасић