Магарац, во и сељак

Био једном један богати сељак који је разумео језик животиња. У једној од његових штала живели су во и магарац. Сваке вечери враћао се во после тешког рада на њиви и налазио магарца, како удобно изваљен на меком свежем сену, грицка шаргарепу.
"Ала си ти срећан" гунђао је во, "никад ти сељак не седи на леђима. Ти баш водиш лак живот, док ја морам цео дан да радим. "Тад сељак чу одговор магарца волу: "Претварај се да си болестан. Немој устати чак ни ако те ударају. Тако се можеш неколико дана одморити."
Кад је следећег дана радник јавио газди да је во болестан сељак му рече: "Упрегни онда магарца да вуче плуг. "Два дана магарац је морао да ради посао вола и горко је жалио због свих паметних идеја. Во је опет био јако захвалан и боловао је све док му магарац једног дана не рече: "Имам лошу вест за тебе. Чуо сам сељака како говори да ће те заклати, ако се скоро не опоравиш!" Во му захвали на упозорењу и следећег јутра стајао је опет весео у штали и слатко јео. А када је, добро расположен отишао да ради, магарцу је лакнуло.