Проблем правилног држања оловке, Шта сада? Наставци, играчке, троугласте оловке, савети и трикови лекара специјалиста... Када родитељ постави питање: "Како помоћи детету да правилно држи оловку, да пише или црта?" треба знати следеће:Новорођенче се рађа с урођеним рефлексима, несвесном жељом да се креће, хода и говори... Сви ми долазимо на свет опремљени рефлексима који се јављају и/или развијају у временским размацима, па и са различитим комбинацијама истих, а који се након тога стапају. Природни спајање неког рефлекса је стално и учестало понављање те радње/покрета којег тај рефлекс ствара. Ти рефлекси су познати под називом примитивни и постурални рефлекси. Осим што нам омогућавају преживљавање и развој способности прехрањивања за раст и развој, рефлекси нам олакшавају учење како да се крећемо на начин да нас потстичу да се мигољимо, подижемо и окрећемо главу, преокрећемо, седимо, њишемо па пузимо, тетурамо, ходамо, трчимо, скачемо. Ако се рефлекси не појаве у одређеном временском периоду или нису довољно развијени, неуролошки и телесно развој може бити спречен, а резултат тога може бити благи до тешки поремећај, тј. рефлекси су 'задржани'. Рефлекси раде као екипа; ако један од њих не „учествује у игри", то може утицати на целу екипу. Супротно томе, када сваки играч обавља свој задатак, читава екипа је на добитку.
Фина моторика руку је као предуслов за правилно држање оловке а потом и за писање. Морам рећи, да је све више деце која неправилно држи оловку било због неразвијених рефлекса (нпр. главом лежи на руку када пише) било због незреле моторике прескакањем врло важне фазе развоја мозга током прве године живота – пузања. Током пузања, ослањањем тежине тела на шаку, у мозгу се активирају центри за контролу покрета који касније омогућавају правилно држање оловке и писање прецизних линија. Ходалице су велики непријатељ развоју фине моторике шаке, јер се не успостављају нити координишу око са руком (веза око – рука), нити су мишићи шаке довољно јаки да вуку оловку по папиру. Дакле, прво треба припремити шаку активирањем основних рецептора (масаже делова тела за фину моторику, држати своју тежину висећи на притки, игре фине моторике прстију...). Затим, следећа фаза, биле би вежбе фине моторике да се почне по мало да тренирати тако што ћете нпр. низати огрлице (перлица има у разним величинама и дезенима), провлачити конац кроз иглу, месити тесто (или пластелин, глину, глинамол) итд., а тек онда понудити детету оловку у руку. Иначе, када је моторички и неуролошки дете спремно за хватање оловке, више није потребно никакво наговарање. А да ли је спремно видећете по начину држања, тај начин се зове „пинцет“ хватање.
Неки ученици имају користи од коришћења "утега" на оловци, тј. Тегова за оловке. Додатна тежина побољшава осећај за хватање оловке у руци, што је често проблем кад деце са ПАС сличним и тешкоћама. Надаље тежа оловка може успорити дете да не пише пребрзо, а на крају додатна тежина повлачи оловку на право место и помаже јој да седне у шаци тј. наслони се на лук између палца и кажипрста.Помоћна средства за овакве проблеме, за оловке, можемо и сами направити, а препоручују их и доктори специјалисти. Постоје трикови и како сместити оловку на право местo
Пуно једноставнија варијанта је да се откине комадић папирнате марамице, да је дете ухвати између малог прста и домалог, а да са остала три прста ухвати оловку, и као чудом док год је марамица у руци, оловку ће држати правилно са три прста.
Исти ефекат се може постићи само са другим предметом у руци
Још мало трикова
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам