Припрема деце за школу

Уписи у школу су завршили. "Регрутирани" су нови првачићи које у септембру очекују школска звона. Полазак у школу биће велика промена како у њиховом животу, тако и у животу њихових родитеља и породице.

Прве праве обавезе и правила које носи школа означавају крај "безбрижног" раздобља детињства. И док се једни веселе поласку у школу јер преузимајући обавезе постају "велики", има и оних који је се плаше или би се радије још играли. Уколико сте ви поносан "власник" првака, разним активностима можете припремити свог школарца на све оно што га очекује у његовој новој пустоловини.

За савладавање читања посебно је важно да су код детета развијене све "предчиталачке вештине" које не подразумевају познавање слова него добро развијене говорне вештине (добар изговор свих гласова), богат речник за узраст, граматично изражавање, разумевање структуре реченице која се састоји од речи, а речи од гласова, гласовну осетљивост, уочавање риме. Све потребно за успешно савладавање читања почели сте развијати код свог детета још давно када сте први пута узели сликовницу у руке, прочитали му причу, научили га песмицу.

Деца се од најраније доби припремају за школу. Развијају интелектуалне функције кроз игру "успут" јер уче из свега што чине и што ви радите с њима. Да би додатно припремили своје дете за лакше усвајање читања, читајте му приче које ће оно препричати. Док читате пратите текст прстом како би дете разумело да читате с лева на десно и да слова прате речи које изговарате. Играјте игре у којима ћете освестити гласовну синтезу и анализу: набрајајте што више речи које почињу на задани глас, па које завршавају на задани глас, нека дете разликује кратке од дугих речи, препознаје краће речи када их раставите на гласове (т а т а, с т о, к о њ, и сл.), повезује поједини глас с његовим симболом (словом), те нека само раставља краће речи на слогове и гласове.

За савладавање писања предуслов је добро развијена фина моторика руке. Припрема за писање такођер је започела давно: лоптањем, пењањем, љуљањем, играма у песку, слагањем коцкица... Све су те активности припремиле моторику руку за "најфинији" рад. Код деце се најчешће природно јави интерес за оловку, цртање, бојање. Омогућите му "радни кутак" где ће моћи цртати, бојати, резати и лепити. Тада обратите пажњу на правилно хватање оловке, на неактивну руку која треба придржава папир, потстакните  га на прецртавање заданих облика, спајање тачкица и бојање унутар заданих оквира. То су врло важне активности које ће развити фину моторику шаке за касније обликовање слова.

Најсвеобухватније су припреме за савладавање математике јер је математика "свуда око нас", а да тога нисмо нити свесни. Да би дете разумело математику мора имати добро усвојене просторне односе (у, на, покрај, испод, изнад, испред, између, горе, доле...), уочавати односе међу предметима (већи, мањи, једнак, тежи, лакши, виши, нижи...), разликовати предмете према својствима (разликовање боја, тврд-мекан, топао - хладан, сув – мокар... ), упоређивати предмета и груписати их према заданом критеријуму (према боји, облику, величини...), препознавати количине (пуно, мало) и на крају механички бројати (до десет), пребројавати те повезивати количине с бројем.

Да би развили вештине потребне за разумевање и савладавање математике користите разне прилике свакодневног живота: сортирајте играчке кад поспремате собу, пребројавајте их, сортирајте рубље (исте чарапе), групишите прибор за јело, упоређујте велике и мале ципеле, предмете у кући по висини и ширини. Искористите шетњу за разговор о томе што је близу, а што далеко, што је велико а што мало, што је високо а што ниско. Укључите свог предшколца у разне породичне  активности. Осим што ће му то омогућити да усвоји разне спознаје, дете ће на тај начин развити и самопоуздање.

Разговарајте с дететом о свим променама које га очекују. Реците му да имате пуно поверења у њега и његове способности и да сте уз њега ако му треба помоћ.

Похвалите дете, покажите понос, охрабрите његову знатижељу, изразите узбуђење и весеље због поласка у школу.

Овим текстом савјетујем како потстицати пажњу и самосталност пре поласка у школу и  како омогућити да први дан школе буде "дан из снова“.

Осим добре припремљености за усвајање академских знања (читања, писања, математике) за успешно школовање важну улогу имају пажња и самосталност детета. Пажњу ћете развијати спонтано, бавећи се дететом и усмјеравајући његове активности на циљане задатке.

У почетку развоја пажња је ненамерна и везана је уз интерес према садржају, али с временом прелази у ненамерну пажњу, а то је циљано усмеравање пажње на одређени садржај. Данас деца често имају проблема с пажњом што је резултат модерног начина живота где је готово све на "притисак дугмета“. Стога, учите дете стрпљивости, уведите мир и структуру у његов живот, играјте друштвене игре, читајте приче, контролишите време за цртиће и компјутерске игрице.

Самосталност ћете развијати верујући свом детету да може и зна. Самостално дете је самопоуздано, сретно и успешно. Оно развија емоционалну и социјалну зрелост јер је свесно својих могућности и зна да може независно од помоћи других. Родитељи имају најважнију улогу у развоју самосталности код свог детета. Самостално дете не значи дете које је препуштено само себи, већ напротив. То је дете које преузима обавезе и одговорности примерене својом узрасту. То је дете које одраста уз стрпљење, веру и поруку својих родитеља да може: само јести (без обзира на неред), само се обући (колико год то трајало), само се окупати (независно од "поплаве" у купатилу)...

Подстицање самосталности у почетку значи и пуно нереда и "потрошеног" слободног времена, али то је сјајна "инвестиција" за будућност. Самостална деца много се лакше сналазе у школи. А од "школарца" се пуно тога очекује: треба се одвојити од родитеља и провести дан у школи, водити рачуна о својим стварима, задацима и задужењима, самостално обављати хигијенске потребе, самостално јести, доносити одлуке, поштивати ауторитет и одређена правила функционирања у групи.

Ако дете има навику да обављате све уместо њега, не можете очекивати да ће први дан школе ставити торбу на рамена и одједном бити неко други. Деца која су полазила вртић већ су свладала страх од одвајања, научила функционисати у групи и развила социјалне вештине. За децу која нису ишла у вртић нуди се могућност похађања "мале школе“ која се организује у предшколским установама а која има задатак припремити децу за полазак у школу.