Лептирићу шаренићу

Дете:

Лептирићу, шаренићу,
ходи к’ мени амо!
Ево имам лепу ружу,
помириши само.

Лептир:

Ја бих дош’о, ал се бојим
какве игле клете;
стиснућеш ме, пробошћеш ме,
п’ онда, збогом свете!

Дете:

Нећу, лепко, нећу, лепко,
живота ми мога.
Само хоћу да избројим
кол’ко имаш нога.

Лептир:

Е, па то ти могу казат
и издаље малко:
Лептир има шест ножица,
- а сад збогом, ранко!

Јован Јовановић Змај