Мали бата

Дочепо се мали брата,
очевога сата,
а сат је од злата,
па има и врата.

Ала је то лепо!

А на уво кад га метне,
тад се чује нека звека,
сат говори: Тика-така!
брата мисли, хоће млека.

Ала је то мудро!

Залио га слатким млеком
неколико пути,
брата мисли, сат се најо,
па сад зато ћути.

Ал’ се разумемо!

Сад су пуни обадвоје,
и сатић и брата,
обадвоје сада ћуте,
а кад дође тата,
— ал’ ће бити гужве!

Јован Јовановић Змај