"Било једном давно..."

Недавно сам наишао на чланак на нету, који ми је отворио очи кад је у питању настанак и развој најпознатијих светских бајки попут Снежане и 7 патуљака, Црвенкапе, Пепељуге и многих других које ћу поменути у овој занимљивој теми. Занимљив је њихов развој кроз историју, како су се мењале, од наратора до наратора. Поједине имају по 5-6 верзија, од којих се не зна која је крвавија, попут најгорих хорор филмова. Али пре свега морамо разумети карактеристичност самог доба њиховог настанка.

Мали историјски осврт

Велика већина свих тих бајки је настала у средњем веку. У то време су се причале у бирцузима уз пића после напорног дана рада на њиви. Једноставно људима је било потребно нешто да се макар мало отргну од реалности, која је, признаћете у то време била далеко суровија и тежа него данас, јер, ипак ми уживамо благодети развијене технологије, медицине, социјалног и културног стања свести. Они нису имали телевизију, радио, интернет, електричну енергију уопште, па су причали приче. Те приче које су се у тим бирцузима причале су биле све, осим бајки. Те приче, нису биле за децу. Зато се нису причале код куће, деци, него само у старијем друштву. Тако је било у добу до 17. века.

Почетак неких од тих бајки вуку корене од двоје људи. Један је човек који је живео у 17. веку, Giambattista Basile. Он је одговоран за прве верзије Пепељуге и Златокосе. Поред њих било је још педесетак прича, које су наишле на позитиван одговор у народу.

 Други је Giovanni Francesco Straparola (1480-1557). Он је за свог живота објавио књигу са 75 прича, све у стилу Декамерона. Његова колекција је била на високом гласу, доживела је 16 едиција за 20 година, била је превођена на разне језике. Његове приче су биле широко позајмљиване од других аутора, и касније у 17. и 18. веку (Басиле је прерађивао нека његова дела). Заједничко им је да су сакупљали приче у народу и објавили их, попут нашег Вука Караџића.

Још једн важна личност је Charles Perrault (1628-1703). Он је био француски аутор који је први установио термин "бајке за децу" (fairy tales, енг.) Његове приче потичу од претходна два аутора. Направио је велику колекцију, коју је, поред колекције браће Грим, касније сам Волт Дизни користио и позајмио поједине како би их екранизовао. Ту колекцију је назвао Tales of the Mother Goose. Неке од познатих прича из те едиције су Пепељуга (преузета од Basile-a), Little Red Riding Hood (Црвенкапица), Puss in Boots (Мачак у чизмама).

Све до браће Грим све те приче су биле недовољно раширене, и многима још увек непознате. Браћа Грим (крај 18.- средина 19. века) су 1814. године објавили велику колекцију "Дечије и породичне приче" у два тома, заједно задржавши око 170 прича. Едиције су се мењале, седма је садржала 211 прича, биле су превођене. Прославио их је Волт Дизни, тако што је касније екранизовао неке од најбољих, али дотад су их већ сви чули и сва деца знала. Волт је прву  екранизовао Снежану и 7 патуљака, што му је преко ноћи донело светску славу. Потом низ других.

Примери оригиналних верзија појединих бајки

Поента претходног излагања је у томе што су бајке у почетку биле приче за одрасле, пре него за децу, јер су садржале елементе насиља, трилера, хорора, сексуалне инсинуације и остале неморалности. Велика имена попут браће Грим (мада се они нису нешто превише трудили да их улепшају, њихове су незгодне), Carlsa Peroa, и компанија Волта Дизнија, трудили су се да одстране све те сцене и препричају приче како би биле пригоћене за децу, а да не изостане битна поука. Неке приче су ме засениле, у свом изворном издању, својом морбидношћу.

Напомена: ништа од следећих текстова нисам измислио, ни копирао са других сајтова. Наводим ране, изворне верзије, непромењене које су се у народу преносиле.

Пепељуга

Једна од најзанимљивијх. Прва варијанта приче потиче из народа, Djanfranko Basil је први објавио. Има неколико верзија али су све у основи сличне и иде овако: Пепељуга (име је касније настало) је живела са оцем и мајком која умире, да би је заменила маћеха са своје две ћерке, које су љубоморне на лепоту Пепељуге и све би учиниле да јој напакосте. Срозавају је на само дно, терајући је да ради најгоре послове, непрестано је понижавајући. Према изворној верзији, Пепељуга сваки дан од муке одлази да плаче на мајчин гроб. Од њених суза израсте једно велико дрво урме (у неким верзијама брескве). Тако једног дана принц реши да приреди бал како би нашао жену. Сви су били на балу, па и њене сестре и маћеха. Пепељуга није могла да оде, па јој бесе жао. Отрчала је на мајчин гроб и почела да плаче. У то јој изађе дух њене мајке, из дрвета које је на сузама израсло (а не нека добра вила или сл.), и даде јој предивну хаљину и коња да узјаше да оде у замак (нема бундеве ни мишева). Она то уради и оде у замак, упозна принца и оду да причају у његов воћњак. Негде у пола ноћи, она се уплаши да је можда принц неће прихватити, посто је сва јадна и сиромашна и давећи се у том сопственом страху од саме себе, отрчи кући, оставивши ципелу (не спомиње се стакло). Следећи дан принц направи велики бал да пронађе тајанствену девојку, издавши декрет да све девојке у краљевству морају доћи. Све су и дошле осим Пепељуге, јер јој сестре нису дале. Пробао је ципелу на свима али није пасовала. Њене две зле сестре су такође пробале ципелу, али да би пасовала, морале су да себи одсеку прсте и део пете. Принцу на то укажу два голуба, и он примети крв у ципели. Отера их и упита, немогуће је, да ли су све девојке ту? Отац пепељуге се јави и рече да је остала кући, јер се стидела да дође посто је прљава и неуредна. Принц оде код ње, да да је оперу и преобуку и стави јој ципелу која је била ко саливена. Оженио је, а њеним сестрама су исти они голубови искљуцкали очи, после ћега су, слепе и сакате просиле по улицама. То је оригинал, који су браћа Грим објавили у првом издању, 1814. године. Да ли бисте то испричали свом детету? Духови, сечење прстију, сакаћење очију? Хмммм... Није чудо што је Дизни одабрао нормалну верзију Carls Peroa за адаптацију.

Ивица и Марица

У изворној верзији која се звала The Lost Children, од Х.К. Андерсена, злу баку из куће од ђумбировог хлеба (gingerbread) замењује демон. Доста радње претходи делу са демоном и слатком кућом. Живот им иде лоше, живели су богато, након чега им мајка умире, отац осиромаши, па их неколико пута терају из куће. Први пут их оставе у шуми да их поједу дивље звери, али се они врате. Неколико покушаја касније, Ивица у шуми баца камење, потом мрве хлеба које поједу птице. Тако и заврше у слаткој кући. Један дан, пошто их је довољно товио, демон реши да их поједе и направи "магаре" за сечење дрва. Хтео је да их преко њега пресамити и закоље да искрваре. Али деца га преваре тврдећи да не знају шта да раде. Демон им покаже, превије се преко магарета, а деца му ножем исеку грло па он искрвари на смрт. После их бели голуб одведе кући. Толико о томе.

Златокоса и три медведа

Ова прича је сва мистична. Окреће се око броја 3 који се сматрао моћним бројем, још пре светог Тројства. У почетку није ни била девојчица златне косе него нека обична баба, после је преправљена у жену, па у девојчицу сребрне косе, па потом златне косе. Она прва баба у првој мистичној верзији се изгубила у шуми и наишла на кућу са троја врата, ушла је у кућу и видела три столице за столом, три зделе са кашом и појела најмању, јер не једе баба много. Отишла да легне у собу са три кревета, легла у један (претпостављам најмањи). Потом наиђу три медведа, које нису у  првој верзији звали тата медвед, мама медвед и синчић меда, него велики, средњи и мали медвед. Спазе је у кревету и.... е ту се завршеци разликују. У првој верзији, медведи растргну бабу. У другој која је опет све у броју 3 жену улове медведи, удаве је, спале је и баце са највише терасе (3 поступка). Трећа верзија казује где девојка види медведе, скочи са терасе и сломи врат. Дуго је требало да се ова прича преуреди у онакву каквом је сви знамо.

Рамплстилскин

Још један бисер немачке браће Грим. Ова се прича разликује од осталих, зато што је прва верзија била фина, а касније су биле страшније. У првој верзији, Рамплстилскин плете сламу у злато за девојку којој прети смрт ако не исплати порез у злату. Плачући склопи договор са њим, приставши да му да своје прво дете. Кад се дете родило он је дошао по њега а она није хтела да му га да. Он јој реће, ако се сетиш мога имена, отићи ћу заувек и оставићу ти дете, а ако се не сетиш узећу га од тебе и никад га нећес видети. Она се сети да је чула приче из народа о њему и да се зове Рмплстилскин, то му каже и он оде вриштеци од беса, побегне и никад више не дође. У каснијој верзији, на крају, кад му девојка каже име он јако тресне ногом о под, она му пропадне, он се ухвати за друго стопало и поцепа се на пола, сва утоба му изби напоље. Нисам ништа ово измислио, таква је верзија. Касније је улепшана, да је пропао кроз под и погинуо/удавио се и сл.

Успавана лепотица

У овој причи девојка се убоде на иглу од преслице и заспи због пророчанства а не због клетве, и није пољубљена од стране принца који је буди него иде другачије. Наиме, принц је њу силовао, и направио јој децу. (нађите, прочитајте ако не верујете, заиста је тако) После девет месеци она роди двоје деце, док спава. Пробуди се тек кад јој једно дете у жељи за храном почне сисати прст на који се убола, и прекине пророчанство и она се пробуди и види да је силована и мајка двоје деце.

Снежана и 7 патуљака

Ова је прича изазвала највише негодовања, јер је у оригиналу садржала елементе педофилије, сеxуалне сцене, сцене насиља, елементе трилера и хорора. Наиме, девојчицу од 7 година (а не девојку) зла маћеха истера из куће. Пронађу је патуљци који и нису тако фини као што изгледа. Терају је да ринта за њих, да их пере, одржава, издржава, и кад они дођу из рудника да им пружа сеxуалне услуге. (постоји једна рана верзија у којој је патуљци групно силују). Педофилија! Они је нису схватали као одраслу јер је била њихове висине, (девојчица од 7 год). Зла маћеха јој је долазила и 3 пута покушавала да је убије, први пут, везавши је са дрво у шуми, мислећи да ће је дивље звери убити. Патуљци је избаве. Други пут јој да отровни чешаљ да да се очешља и умре, патуљци је опет спасу. Трећи пут јој да затровану јабуку да поједе, она се отрује. Патуљци је ставе у стаклени сандук и оставе га у шуми на најлепшем месту. Принц који је пролазио узме кофчег, натовари га на кочију и крене да га носи у свој замак (шта је намеравао да ради са њим питајте браћу Грим, њихова је прича). На путу, који је био сав од камена, труцкала се кочија и њој испадне јабука из грла (нема пољупца). Ожени је и живеше срећно, бла, бла... Овамо, у шуми, патуљци пронађу маћеху, заробе је и реше да је казне што им је убила Снежану. Излију јој металне сандале, усијају их у рерни, обују их маћехи и терају је да им игра док не спржи стопала и умре од крварења. Реците ми, да ли је ово бајка за децу? Браћа Грим су били мало чудни ликови зар не??

Црвенкапа

Постоје разне верзије ове приче. Мењала се кроз историју доста. Штошта је додавано и одузимано. Браћа Грим и Чарлс Перо су додали дрвосечу и срећни крај. У првој верзији, Црвенкапу је преварио вук када га је упитала за пут кући, јер се изгубила берући јагоде. Он је, наравно, наведе у погрешном смеру и на крају је поједе. То је верзија браће Грим. Значи нема дрвосече, нема баке. Само Црвенкапа, зли вук, трагичан крај и порука да не треба причати са странцима. Након тога је додата бака. У њој вук поједе Црвенкапу и баку и крај приче. У каснијој је додан дрвосеча који их спасе на свима познат начин. Лично мени је најзанимљивија једна од најранијих верзија која је обиловала сексом. Она је осмисљена у Италији, пре браће Грим у 16. веку. У тој верзији, вук поједе баку, обуче њену спаваћицу, легне у њен кревет, кад наиђе Црвенкапа. Она га пита, вуче, ала имаш велике очи! Он каже, да те боље видим! Она пита, како имаш снажне руке! Вук ће, да те снажније загрлим. Она: вуче, како имаш велики ...! Вук: ....! ... и ........ Хахахаха! Мајке ми, нисам ништа измислио, то је једна од верзија коју су сељаци у средњем веку причали међу собом да се забаве. Први је забележио Djambatista Basile (горепоменут), али је није објављивао.

Фрулаш из Хермелина

Овај лик је прави педофил. Људима из једног малог града који је био претрпан пацовима, помогао је, одвевши их песмом фруле из града. Заузврат је тражио много новца. Људи му, по завршетку посла нису платили, те им је истом фрулом завео децу и одвео у неку мрачну пећину где се иживљавао над њима. Ову прицу су зато браћа Грим избацили из својих наредних едиција.

 По другој верзији, децу је песмом из фруле завео и све их натерао да уђу у велику реку и подавио их.

Закључак

Бајке испрва нису биле бајке. Иако је Carls Pero преправљао све те приче за децу и донекле браћа Грим (у каснијим едицијама), доносећи им важне животне савете, учећи их да разликују добро и зло, испрва су служиле као приче које се причају уз ватру и пиће, за забаву животом намучене раје далеког средњег века. Занимљиво је знати и другу страну медаље, зар не? Неки други би само рекли, Ignorance is bliss!

Извори: википедија, блогови, прва едиција прича браће Грим из 1814. године(имам их).

Преузето са: http://forum.burek.com/

псеудиним: Zvezda u usponu