Зека из јендека

Скочи зека из јендека,
па по снегу лако прти,
за њим скочи други, трећи,
а за трећим и четврти.
По ћилиму белом скачу
један другом на кркачу,
преметну се преко њушке,
ваљају се полеђушке.
гуркају се у том трку,
ћушкају се у том хуку,
- Ко их гледа, не мож’ знати,
играју л’ се, ил’ се туку.

Гледао их ловац стари,
пуцати му беше жао,
узе листак књиге беле,
па је зеке – нацртао.
Зека, зека из јендека,
данаске си срећан био!
Данас ти је – деце ради
стари ловац опростио.

Јован Јовановић Змај