Чудни су то пилићи

Чудни су то пилићи,
одмах првих дана
од мајке се разиђу
на десетак страна.

Не могу да остану
у дворишту своме,
свако тежи некуда
свету широкоме.

Траже нешто, кљуцају,
никад се не смире,
све се њима допада,
па свугде завире.

Као да их далеке
просторије зову,
свако би да открије
Америку нову.

Мајка им се намучи
и промукне, брале,
док прикупи у јато
те колумбе мале.

Јован Јовановић Змај