Тајна

Јана, невесела, пролази кроз дневну собу код мајке и оца. Отац и мајка када је виде, приђу јој весели.

МАЈКА: Моја дивна девојчица, како је било у школи?
ОТАЦ (строго): Да ли је учитељица рекла када долазимо по књижицу?

ЈАНА (збуни се): Овај, да, рекла је, у ствари, рекла је да ће сутра да нам тачно каже.

Отац је погледа строго преко наочара.

ОТАЦ: Сутра је рекла?

ЈАНА: Да сутра. Не, сутра је рекла да ће да нам каже када је подела књижица!

МАЈКА: Добро, сине, добро, иди сад распреми се па да видиш шта ти је мајка купила!

ОТАЦ: Купили смо ти зато што си добар ђак!

ЈАНА (радосно): Могу одмах да га видим.

ОТАЦ (строго): Прво се распреми!

МАЈКА: Нека је, ево, узми Јано!

Јана узима у руке поклон, и почиње да га одмотава, али на пола застане и спустивши главу стидљиво гледа у оца и мајку.

МАЈКА: Шта је било Јано? Кажи!

ОТАЦ: Не свиђа ти се поклон!

ЈАНА: Не, овај да, свиђа ми се, али...

ОТАЦ: Али?...

МАЈКА: Немој да ми плашиш дете! Кажи лепо Јано шта је било не плашећи се!

ЈАНА: Морам да вам нешто кажем!

МАЈКА: Шта, душо моја!

ЈАНА: Имам једну тајну!

ОТАЦ: Тајну?

ЈАНА: Рекла сам Тијани да ћу ћутати!

МАЈКА: О чему?

ОТАЦ: Кажи већ једном?

ЈАНА: Ја нисам добар ђак!

МАЈКА: Шта причаш то Јано!

ЈАНА: Нисам зато што пре две недеље нисам била у школи!

ОТАЦ: А где...?

МАЈКА: Ћути! Немој да је плашиш. Кажи слободно.

ЈАНА: Тијана и ја смо отишле са другог часа и нисмо биле у школи. Слагале смо учитељицу да нам није добро.

МАЈКА: И где сте отишле?

ЈАНА: Отишле смо код ње кући и играле се.

МАЈКА: То стварно није било лепо!

ЈАНА: Знам, али немојте да кажете Тијаниним родитељима. Молим вас! То је била наша тајна!

МАЈКА: Нећемо рећи, али то више не сме да се ради!

ЈАНА: Знам, и нећу више никад да побегнем из школе! Зато овај поклон није за мене! Ја нисам добар ђак!

Златко Грушановић