Свети Сава и Свети Никола

Једном су путовали Свети Саво и Свети Никола па омркну у неком селу и замоле у једнога згодна човјека за конак. Богаташ им не шћедне дати, а Свети Саво узме златан пехар и даде га богаташу. Онда пођу даље да моле за конак у другога. Други који је био сиромах пусти их, те Свети Саво и Свети Никола ноће у њега. Кад ујутру устали да иду, дозове Свети Саво сиромаха и његово дијете, па рекне оцу: "Или то дијете баци у воду, или убиј ". Сиромах се зачуди шта му то светац каже, па не шћедне одмах послушати, јер му бијаше жао свога јединца. Свети Саво онда рече: "Ја ћу ти га сад бацити у воду, ако нећеш ти". "Баци", рекне сиромах, а Свети Саво дијете за руку, па у воду! Зачуди се и сиромах и Свети Никола, па викнуше: "Шта то уради?" А Свети Саво одговори: "Мој драги, кад ће те ово дијете под старост и палити и жарити, и красти и робити, бити, па те и убити боље је да оно сад умре". Сиромах, кад то чу, смири се и ућута. Послије тога Свети Саво и Свети. Никола оду даље. Путем упита Свети Никола Светог Саву: "Ја што ти даде ономе богаташу златан пехар, кад нас није примио на конак?" Свети Саво му одговори: "Он ће се напити из онога пехара па ће се отровати".