Свети
Саво путујући као просјак од села до села дође у једно село, а људи га опазише,
те дјецу подговорише да натућкају вашке на њ говорећи им: "Ето једнога
просјака! Натућкајте вашке, и овако нам просјаци додијаше!" То чује Свети
Саво, те не хтједе у њих ни да иде, већ окрену другијем путем и оде у друго
оближње село. У том селу свако му одмах даде, што је кадар био. Онда светац
стане тијем сељацима причати, како су немилостиви људи у оном селу; те ће на
поласку рећи: "Бог благословио ваше кошеве, у којијем вам је жито, а они
не имали шта самљети!" И заиста, послије тога у онијех који су му дали
бијаху пуни кошеви; а они што су били подговарали дјецу да натућкају вашке, не
имађаху шта самљети.
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам