Чланак америчког новинара

"Има на Балкану једна земља, која граничи сама са собом. Гдје живе најљепше жене, а наталитет опада. Гдје незапослени највише раде, гдје на најплоднијој земљи живе људи који гладују. Гдје влакови касне по реду вожње. Гдје сви играју ногомет, а побјеђују у ватерполу, рукомету или тенису. Гдје сви журе на посао, а нико не стиже на вријеме. Гдје осмосатно радно
вријеме траје дванаест сати. Гдје је здравство бесплатно, а лијечење скупо. Гдје су новинари слободни да напишу што год им се нареди. Гдје је свјетска криза добила држављанство. Гдје су јавне набаве тајне, а државне тајне јавне. Гдје се ратови никад не завршавају. Гдје се повијест понавља сваки дан. Гдје су најбогатији они који никад нису радили. Гдје је страна валута узета за домаћу. Гдје људи светкују, а псују Бога. Гдје паметне због неразумијевања проглашавају луђацима, а луђаке способнима. Гдје неписмени пишу повијест. Гдје су закони незаконити, а анархија нормално стање. Гдје власт презире грађане као нежељене свједоке. Гдје се живи од будућности, јер на садашњост немају право. Гдје се свако свакоме смјешка, а нитко никоме не жели добро. Гдје судски поступци трају дуже од живота. Гдје су само поплаве начин наводњавања земљишта. Гдје призивају диктатора, а демокрацију сматрају порезом на будале. Гдје сматрају да ће земља више напредовати ако што више назадује. Гдје ниси нормалан, ако не полудиш. Гдје живиш само зато да би умро. Гдје је вријеме бесконачно, а глупост бесмртна..."