Лесковачка црвенкапа

Било једном једно девојче, малечко и убаво беше. Звали су гу Црвенкапа. Имала је неку црвену капу код Кинези што ву купили, јер бабу мрзело да ву плете капу. Мало ву попке плете сваку годину, још и с' капу ће се с'д заноси.

А и вуница поскупе много туј годину.

Црвенкапа је живела с' мајку и с' татка, у кућу поред голему шуму. Тачније у Чукљеник. На други крај је живела баба њена. У Тулово. Раздаљина таман тол'ка да ти отекну док стигнеш. Ноге да ти отекну.

Једног дана мајка је послала Црвенкапу да однесе подварак што је скувала за бабу и омесен ‘леб, јер баба не воли куповни, много ву жилави а већ пола зуби нема. Све јој то набута у крошњу и преко тој теглу љутеницу. Црвенкапа попизде. Ем ће се маје пешке, јер је недеља и комби нема, ем треба носи 100 кила једење. Размишља се Црвенкапа: "Куде сад да идем у пи*ду материну?" Него кое ће, баба гладна, а можда ву и да неки динар за у град.

Сабра она џопке и крену полако.

Мајка гу упозори да се не маје много, него право код бабу и назад. Посебно ву је рекла да не скреће од пут па да умаже у блатиште ципеле ко прошли пут. Једва ги је очистила. Црвенкапа све саслуша, ал' ву на друго уво изађе. И пође она. Док изађе из село и мало на там док иде поред њиве брзо јој прође пут. Плус и неки кучики селски гу појурише, па зач'с стиже до крај село. Тад поче се размишља кол'ко ће ву треба до бабу, па одлучи да га крати кроз шуму. На почетак шуму приједе ву се гројзе и обрсти на комшију мало од виноград. Док је то радила, ич није приметила да је иза једну букву гледа неки. Био је то вук. Раздра се он одједном "Кое радиш ту, а?" Црвенкапа се усра. Мислим фигуративно. Кад виде ко је, само потули шију. Мисли се ле, ле сад ако ми каже на мајку има све да ме искубе. Или на бабу, има ме одере са сукаљку кад дођем. Јер баба је волела са сукаљку да бије зато што је с' једне стране практично (нема руке да гу болив), а са друге стране ефикасно (не правиш се после много паметан).

Прилази вук, шири се нешто и онако пита као незаинтересован: Кое ра'иш бе девојчице? Дал' те исцима? Берем си гројзе, ћале ме испрати. Каже ће пропадне, много киша била, па ће се скапе ако га не оберемо и ја рек'о на бабу да понесем неки грозд да се зарадује, ништа благо не једе.

До'ро бе, не правдај ми се - рече вук. В'им да крадеш. Срам ли те је?

Црвенкапа оћута.

З'ебавам се, бе - насмеја се вук. Све му обери на овог мајмуна, гађао ме са др'млије прошлу недељу у лов кад беше. Срећа па промаши. Је*ем га малумног. И син му неје бољи. Знаш ли кое сам чуо? Пије дрогу.

Црвенкапа га зачуђено погледа.

Озбиљно - рече вук. Кое си зинула? Стварно. Него баба кое ради, како је?

Није нешто добро - одговори Црвенкапа. Грип гу сад овај у'ватио. И тој прими вакцину и све и поново. И пије лекови и што ти не.. нема, још се не мож оправи.

И ови доктори незналице - рече изнервирано вук. На везу дошли, платили место или преко странке се изнабутали. Страшно. Него, како ће уђеш у кућу, имаш ли кључ? -упита лукаво вук, заодећи као киша око Крагујевац.

Ма ћале ми уради два до сад, ја ги изгуби. Сад немам ниједан него трипут куцнем и баба зна да сам ја и отвори ми.

Ај це видимо - рече вук и по најкраћи пут крену до кућу. Ал' мало на там' упаде у неки јендек, једва се извади и онако утепан виде да ће га претекне Црвенкапа па метла до кућу, кад комшија, поред бабу што живи, кљусу поставио на крај шуму. Акну га кљуса преко цволике, излетеше му свитке на очи. Оћута он, да га не чују у село а у себи се мисли, је*ем ти ја овај пут што га изабра, је*ем ти и бабу и подварак и једење и овој детиште шунтаво што га срет'о. Кад је стиг'о до кућу вук покуца трипут на врата. Баба пита: "Куј је?"

Вук рече: "Из Дистрибуцију бабо. Ће плаћаш ли рачуни?"

Баба рече: "Нема ништа од тој."

"Значи да гу сечемо" - унесе се вук у улогу.

"Ако оћеш главу да изедеш, сечи" - одговори претећи бака.

Вук се уплаши па рече: "Шалим се бабо, из Водовод. Пукла цевка!"

Баба рече: "Кам' вода ако је пукла цевка? Оћете ли милицију да зовем, мангупаријо?"

Вук виде да ће наје*е па поче: "Ма поштар бабо, пензију ти носим. Седми део, друга четвртина јануарска пензија од пре'прошле године."

"А што не збориш одма, пушка те разнела" - узбуђено рече бака. Како отвори врата тако гу вук гутну. Без леб. Сасвем џопке. Узеде вук другу спаваћицу, капу, обуче се. Тури наочаре, па му се заврте у главу. "Кое сад ово?" мисли се вук. Ааааа... јаку дипотрију баба носи. Него ће издржи док се не довуче Црвенкапа. Не прође много, вук се таман загледао у неку серију на Пинк кад ете гу Црвенкапа. Чука трипут на врата.

Е да га је*ем - помисли се вук. "Ко је?" - упита он.

"Ја сам бе бабо, кое ме испитујеш" - рече нервозно Црвенкапа.

"Ајде улегни" - рече вук.

"Реко ти шесто пут да закључујеш врата" - одговара Црвенкапа. Чим уђе, Црвенкапа беше изненађена с' бабин изглед.

"Кое ти је бе бабо, што тако изгледаш? Кол'ке су ти рукеее.."

"Па да те загрлим бе в'шло малечка" - рече вук.

"А очи? Кое? Гледај ги? Дал' си варила нешто с' дедин апарат ноћ'с?"

"Море доктор ми даде неку диоптрију, расипа ме. Оволке ми очи, ич ми не одговара. Него сад те видим боље. Гле шта су те бубуљице избиле, ццццццц."

"До'ро бабо, заје*и, него што су ти тол'ки уши?"

"Да те чујем боље" - рече вук, "зато немој ми се дереш овде уз кревет."

"А зуби? Гледај ги кол'ки су? Ко на вуци."

"Да те изедем без ‘лебац" - рече вук. Рипну и гутну гу.

Црвенкапин комшија је у том моменту пролазио поред бабину кућу. Видео је да му је неко јео по лојзе па је мислио да је вук и тражио га је по целу шуму. У суботу се мајао по пијац и купио ново држаље за секиру, па гу понео. Кад зачу викање и као да се неко отима, он улете у кућу удари вука са секиру по тил и ај што му главу ицепи него га на пола пресече. Испадоше и баба и Црвенкапа из вукову мешину. Тако заврши вук каријеру, ицепи му комшија крштеницу, а онда он, баба и Црвенкапа заседоше да изедев мајкин подварак.

"Додај мало од љутеницу" - рече Црвенкапа...