Васпитачица је помагала једном малишану да навуче своје каубојске чизмице. Дечак је запомагао:
"Васпитачице, помозите!"
И тако су обоје вукли, гурали, али никако нису могли, да навуку те чизмице. А када им је то на крају успело, обоје су задихани сели на клупицу, дечко је погледао своје чизмице и рекао:
"Васпитачице, ми смо чизмице обули наопако!"
Васпитачица је погледала и установила да је малиша у праву. Смирено је устала, с мањим напором скинула чизмице и онда су опет вукли и гурали али овај пут исправно. Онда је дечко опет погледао своје чизмице и рекао:
"Ово нису моје чизмице!"
Васпитачица се угризла за језик да не би вриснула:
"И то ниси знао раније?"
И опет је вукла чизмице доле с ногу.
"То нису моје чизмице, то су чизмице мога брата и мама ми понекада даје да их носим!"
Васпитачица више није знала да ли да се смеје или да плаче и опет је помогла дечаку да их обује. И када му је након помогла да обуче и капутић, упитала га је:
"А где су ти рукавице?"
А малишан је одговорио:
"Ставио сам их у чизмице да их не изгубим!"
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам