Родитељи коју децу подстичу да поједу све са тањира заправо потенцијално ризикују гојазност код своје деце.
Јесте ли и ви као мали морали да поједете сву храну са тањира и тек тада сте смели да устанете од стола? Неки родитељи такву праксу задржавају и данас, а она је повезана с порастом гојазности, сматрају стручњаци.
Родитељи и даље подстичите децу да поједу цео сервиран оброк, и ако су данашње порције пуно веће него што су то некада биле. Као резултат тога, деца све слабије могу одредити када им је доста. Ново истраживање укључило је податке око око 2,200 адолесцената и 3,500 родитеља. Резултати су показали како су очеви били склонији да подстичу децу да поједу све с тањира. Такође, притисак је био већи на дечацима у тинејџерским годинама него на девојчицама.
"Изненадило ме понашање неких родитеља, попут присиљавања деце да поједу цео оброк како се храна не би бацила", изјавила је аутор студије Кети Лот, са академије Минесота.
У 50-им годинама прошлог века конзумирање целог оброка значило је нешто друго него данас. Порције хране су постале веће с временом, а ако децу подстичете да се ослањају на количину хране која је још испред њих, неће препознати унутрашње сигнале који им говоре да су сити. Неки стручњаци верују како се опасност од дечје гојазности погоршава ако родитељи нису у могућности да процене да ли су њихова деца нормалне тежине или не. Велики број деце данас има проблема са килажом, а родитељи понекад не виде да су њихова деца здраве тежине, ако су у друштву дебље деце.
Ово истраживање објављено је у паралелно с истраживањем доктора Брајана Вансинка, које каже како је кључ избегавања преједања у мањим оброцима. Доктор Wансинк посматрао је понашање витких и дебљих особа на забавама са шведским столом. Приметио је како су витке особе биле седам пута склоније узимати мање тањире и прво би видели што је понуђено, а онда су бирали свој оброк.
Мршавији људи више посматрају које су намирнице доступне и на темељу тога бирају оброк, док дебље особе чешће узимају што год је при руци, закључак је његовог истраживања.
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам