Ауторски драмски текст Луције Тасић из књиге “Испод неба деци треба”.
Написан је у стиху и може послужити за прављење дечије представе у трајању од 15- 20 минута. Ликови: (Наратор, Деда Мраз, Баба Мразица, Рудолф – ирвас црвеног носа.)
ПРВА СЦЕНА:
ПРИПОВЕДАЧ:
На далеком Северном полу,
где снег веје и ветар дува,
живи један белобради дека
и писма целе године чува.
То су писма из целог света
и у њима су разне жеље,
Деда их стрпљиво сваки дан чита
и деци спрема весеље.
Његове санке су летеће кочије,
у њих је упрегнуто осам ирваса,
свима је Рудолф најпознатији,
јер он је ирвас црвеног носа.
Рудолфов нос светли у ноћи
и осветљава Деди пут,
кроз снежну мећаву он се пробија,
да нико на свету не буде љут.
Деда живи са госпођом Мраз
и има фабрику играчака,
у њој раде у три смене,
чете вредних патуљака.
Открићемо сада тајну
коју ћете чути сви:
Деда Мраз је њему име
поклоне нам доноси.
ДРУГА СЦЕНА:
( Сцена је намештена као соба и у њој је пуно разних играчака и пакета.У соби је окићена јелка. За столом седе Деда Мраз и Баба Мразица.)
ДЕДА МРАЗ:
Много писама овде има
све их морам прочитати,
целу ноћ нећу починути,
ал’ сваку ћу жељу испунити.
(Деда Мраз држи писмо у руци и чита у себи. Затим се обраћа Баба Мразици.)
Баш је ово писмо занимљиво
слушај бако, па ми кажи нешто,
да ли ми се само тако чини,
ил’ је ово дете врло вешто.
(Сад Деда Мраз чита гласно.)
Драги Деда Мразе,
зовем се Никола
добар сам фудбалер,
иде ми и школа.
Што се школе тиче
у њој имам све,
а за фудбал тражим,
нове копачке.
Нека буду зелене,
са сребрним знаком,
а поносио би’ се
и капитенском траком.
Такве копачке има
Кристијано Роналдо,
а он је мој идол
носићу их радо.
Траку морам заслужити
али бићу вредан,
на свакој ћу утакмици
дати голова седам.
Молим тебе драги Деда
испуни ми жељу,
па ћу Нову годиницу
дочекати у весељу.
БАБА МРАЗИЦА:
То је један добар дечак
што се спортом бави,
копачке му зато носи
да игра на трави.
Да је више такве деце
све би другачије било,
зато жељу испуни му,
да му буде мило.
ДЕДА МРАЗ:
Зато бако ја постојим
да испуним жељу сваку
а ти одмах сада сашиј
капитенску траку!
БАБА МРАЗИЦА:
Нема зиме, сашићу је,
није мени тешко,
он ту траку заслужује
јер је добар дечко.
(Чује се куцање.)
БАБА МРАЗИЦА:
‘Ајде уђи ко си да си,
нисмо се надали госту
ми читамо многе жеље,
за годину нову, просту.
(Улази Рудолф.)
РУДОЛФ:
Добро вече, добри људи,
носим из даљине писмо,
хоћу и ја да помогнем,
да никоме дужни нисмо.
БАБА МРАЗИЦА:
Нису гости, Рудолф то је,
он је део породице,
и посао настављамо,
да нам време не измиче.
Уморан си Деда Мразе
али слушај ово,
сад је Рудолф донео,
једно писмо ново.
Добри Деда Мразе,
ја се зовем Лела
и писмо ти шаљем
из мог равног Срема.
Код нас је децембар,
има снега много,
кад би мени дао санке
пуно би ми ти помог’о.
У њих могу да упрегнем
два хаскија моја,
па ћу онда да се санкам
преко сремских поља.
У посету могу ићи
код баке и деке,
на санкама могу прећи
преко залеђене реке.
Неће они бити сами
за зимске празнике
и за Бадње вече
и за Божић имаће унуке.
У санке ћу да им спремим
и пића и хране,
неће старци да се брину
за празничне дане.
Окитићу јелку малу,
мојим украсима
нека она сва засија
у празничним ноћима.
То ће бити права срећа
и остаће слика,
најгоре је кад си сам
у време празника.
Хвала ти унапред Деда
и, знај, да те чека Лела,
једна добра девојчица
из сремскога села.
ДЕДА МРАЗ:
Ово дете баш је добро
и хумано јако,
зато санке нек’ спремају
сви патуљци бако!
БАБА МРАЗИЦА:
Хоће, хоће, не брини ти
предобри мој Деда,
само морам рећи нешто
у вези тог леда.
У санке јој стави писмо
и подвуци плавом,
да не иде преко леда,
да се не игра главом.
Нека иде наоколо
то је сигурније.
тако ће брже стићи
код своје родбине.
ДЕДА МРАЗ:
Опет си у праву бако
што размишљаш тако,
децу треба упутити,
а то није лако.
Потребно је ту стрпљења
и пуно љубави,
због послова и због журбе
понешто се заборави.
Нису криви родитељи
већ тај темпо луди,
ако нешто забораве
не треба да чуди.
БАБА МРАЗИЦА:
Писама је много
и нема избора,
читај Деда следеће,
радити се мора.
РУДОЛФ:
Ту сам да бих помогао
уморни сте јако,
желео бих ја да читам,
дајте писма бако.
(Бака пружа Рудолфу писмо, Рудолф чита.)
Поштовање, Деда Мразе!
Имаш лепо име.
Ја те молим, обрадуј ме,
барем ове зиме.
Ја сам Деда мали Тома,
имам свога брата,
њега драги деко воле
и мама и тата.
Мене овде к’о да нема
нико ме не воли,
стално стојим ја по страни
то ме страшно боли.
Брат мој живи као принц,
стално се шепури,
чим му нешто право није,
одмах се надури.
Имам његово одело мало
и играчку старог коња
због тога су прозвали ме,
мали Тома дроња.
Донеси у кућу правде
и пуно љубави,
а Тома твој никад неће
то да заборави.
БАБА МРАЗИЦА:
Ово дете баш је тужно
како да му помогнемо?
Све његове илузије
не смемо да разбијемо!
ДЕДА МРАЗ:
Да сам нека добра вила
ја бих њему љубав дао,
ал’ овако то не могу,
шта ћу бако, јао, јао?!
БАБА МРАЗИЦА:
Смисли нешто! Потруди се!
Ти му мораш љубав дати!
Онда ће се сваког дана,
мали Тома радовати.
ДЕДА МРАЗ:
Бако моја, баш сам глуп,
музика је права ствар,
добром Томи ја ћу дати
малу хармонику на дар.
Нека учи он да свира
и проводи време тако,
песма ће му душу лечит’
то ће барем бити лако.
У музици има среће
и пуно љубави,
поред ње ће мали Тома
све да заборави.
РУДОЛФ:
Ево једно лепо писмо,
писало га скромно дете,
мали Јоца он се зове
и препун је сете.
ДЕДА МРАЗ:
Па шта чекаш ти Рудолфе,
читај брже, не мучи ме,
не сме бити, сете, туге,
не сме бити ове зиме.
РУДОЛФ:
За тебе сам чуо Деда Мразе,
сваке године долазиш код кума.
Решио сам да ти се обратим,
кућа ми је близу главног друма.
Мој тата је један човек крути,
навикао само је да ради
и у тебе деко не верује,
да ти пишем он ми стално брани.
ДЕДА МРАЗ:
Има много чудних родитеља,
својој деци убијају наде,
нису свесни како то утиче
и да ништа добро тад не раде.
Читај даље верни мој Рудолфе,
шта год треба ми ћемо му дати,
нека буде задовољан Јоца,
нек’ покаже свом неверном тати.
РУДОЛФ:
Једног дана шетао сам с мамом,
поред куће једнога мог друга,
вукао сам камиончић жути,
и онда ме ухватила туга.
Мој друг мали, има камиончић,
са кабином и две приколице,
направљен је од неког метала,
на сунцу му блистају странице.
Е, такав бих камион волео,
па да идем у шетњу поносан,
да га виде сви моји другови
и да будем сваки дан радостан.
ДЕДА МРАЗ:
Патуљци су направили пуно,
камиона разних величина,
разних боја и разних модела,
малом Јоци, биће сад милина.
Даћемо му више, па нек’ бира,
нека узме све шта му се свиди,
да бар мало ужива то дете,
у поклону и у лепој игри.
БАБА МРАЗИЦА:
Још имамо једно писмо,
да видимо и те жеље,
а онда, упрежи ирвасе
и нека почне весеље.
ДЕДА МРАЗ:
Читај онда ти женице,
мене пуно посла чека,
сваком треба поклон дати,
за сваку бол наћи лека.
БАБА МРАЗИЦА:
Деда Мразе ја те молим
да прочиташ писмо ово,
да донесеш свима радост
и поклониш нешто ново.
Ја се деда Анђа зовем
и за себе ништа нећу,
носи поклон другој деци,
која не знају за срећу.
На свету је много таквих
који празник не празнују
чије су трпезе празне
и ничем’ се не радују.
Моја мама увек спрема
за празнике много хране,
па је даје коме треба
за наше благдане.
Она ме је научила
да је срећа када дајеш
када делиш са другима,
јер кроз добра дела трајеш.
ДЕДА МРАЗ:
Ове речи срце пише
и истина у њима је:
срећа није узимати
већ је срећа кад се даје.
Позваћемо све куваре,
сластичаре, све трговце,
све фармере и месаре,
повртаре и воћаре
да се они сви удруже
да спремимо много хране
и да нико не гладује
барем у празничне дане.
ПРИПОВЕДАЧ:
Пуно вредних помоћника
добри Деда Мраз наш има
и поклоне свима носи
иако је хладна зима.
Сви су сада задовољни
и пуна су срца,
на скоро свака врата
Деда Мраз наш куца.
На једну адресу,
поклон неће стићи
јер је дете неваљало,
не можеш му прићи.
То је један мали Гага
што не воли свога брата,
који свима командује
и затвара свима врата.
Он све око себе вређа,
к’о тиранин понаша се,
Деда Мразу наређује,
чак и њему подсмева се.
Поклон треба заслужити
чистим срцем и учењем,
поштовањем старијега,
добром вољом и стрпљењем.
Санке језде кроз мећаву,
Рудолф нама децо стиже,
припазите на владање,
добри дека све је ближе.
Текст из књиге “Испод неба деци треба”, аутор Луција Тасић
Написан је у стиху и може послужити за прављење дечије представе у трајању од 15- 20 минута. Ликови: (Наратор, Деда Мраз, Баба Мразица, Рудолф – ирвас црвеног носа.)
ПРВА СЦЕНА:
ПРИПОВЕДАЧ:
На далеком Северном полу,
где снег веје и ветар дува,
живи један белобради дека
и писма целе године чува.
То су писма из целог светаи у њима су разне жеље,
Деда их стрпљиво сваки дан чита
и деци спрема весеље.
Његове санке су летеће кочије,
у њих је упрегнуто осам ирваса,
свима је Рудолф најпознатији,
јер он је ирвас црвеног носа.
Рудолфов нос светли у ноћи
и осветљава Деди пут,
кроз снежну мећаву он се пробија,
да нико на свету не буде љут.
Деда живи са госпођом Мраз
и има фабрику играчака,
у њој раде у три смене,
чете вредних патуљака.
Открићемо сада тајну
коју ћете чути сви:
Деда Мраз је њему име
поклоне нам доноси.
ДРУГА СЦЕНА:
( Сцена је намештена као соба и у њој је пуно разних играчака и пакета.У соби је окићена јелка. За столом седе Деда Мраз и Баба Мразица.)
ДЕДА МРАЗ:
Много писама овде има
све их морам прочитати,
целу ноћ нећу починути,
ал’ сваку ћу жељу испунити.
(Деда Мраз држи писмо у руци и чита у себи. Затим се обраћа Баба Мразици.)
Баш је ово писмо занимљиво
слушај бако, па ми кажи нешто,
да ли ми се само тако чини,
ил’ је ово дете врло вешто.
(Сад Деда Мраз чита гласно.)
Драги Деда Мразе,
зовем се Никола
добар сам фудбалер,
иде ми и школа.
Што се школе тиче
у њој имам све,
а за фудбал тражим,
нове копачке.
Нека буду зелене,
са сребрним знаком,
а поносио би’ се
и капитенском траком.
Такве копачке има
Кристијано Роналдо,
а он је мој идол
носићу их радо.
Траку морам заслужити
али бићу вредан,
на свакој ћу утакмици
дати голова седам.
Молим тебе драги Деда
испуни ми жељу,
па ћу Нову годиницу
дочекати у весељу.
БАБА МРАЗИЦА:
То је један добар дечак
што се спортом бави,
копачке му зато носи
да игра на трави.
Да је више такве деце
све би другачије било,
зато жељу испуни му,
да му буде мило.
ДЕДА МРАЗ:
Зато бако ја постојим
да испуним жељу сваку
а ти одмах сада сашиј
капитенску траку!
БАБА МРАЗИЦА:
Нема зиме, сашићу је,
није мени тешко,
он ту траку заслужује
јер је добар дечко.
(Чује се куцање.)
БАБА МРАЗИЦА:
‘Ајде уђи ко си да си,
нисмо се надали госту
ми читамо многе жеље,
за годину нову, просту.
(Улази Рудолф.)
РУДОЛФ:
Добро вече, добри људи,
носим из даљине писмо,
хоћу и ја да помогнем,
да никоме дужни нисмо.
БАБА МРАЗИЦА:
Нису гости, Рудолф то је,
он је део породице,
и посао настављамо,
да нам време не измиче.
Уморан си Деда Мразе
али слушај ово,
сад је Рудолф донео,
једно писмо ново.
Добри Деда Мразе,
ја се зовем Лела
и писмо ти шаљем
из мог равног Срема.
Код нас је децембар,
има снега много,
кад би мени дао санке
пуно би ми ти помог’о.
У њих могу да упрегнем
два хаскија моја,
па ћу онда да се санкам
преко сремских поља.
У посету могу ићи
код баке и деке,
на санкама могу прећи
преко залеђене реке.
Неће они бити сами
за зимске празнике
и за Бадње вече
и за Божић имаће унуке.
У санке ћу да им спремим
и пића и хране,
неће старци да се брину
за празничне дане.
Окитићу јелку малу,
мојим украсима
нека она сва засија
у празничним ноћима.
То ће бити права срећа
и остаће слика,
најгоре је кад си сам
у време празника.
Хвала ти унапред Деда
и, знај, да те чека Лела,
једна добра девојчица
из сремскога села.
ДЕДА МРАЗ:
Ово дете баш је добро
и хумано јако,
зато санке нек’ спремају
сви патуљци бако!
БАБА МРАЗИЦА:
Хоће, хоће, не брини ти
предобри мој Деда,
само морам рећи нешто
у вези тог леда.
У санке јој стави писмо
и подвуци плавом,
да не иде преко леда,
да се не игра главом.
Нека иде наоколо
то је сигурније.
тако ће брже стићи
код своје родбине.
ДЕДА МРАЗ:
Опет си у праву бако
што размишљаш тако,
децу треба упутити,
а то није лако.
Потребно је ту стрпљења
и пуно љубави,
због послова и због журбе
понешто се заборави.
Нису криви родитељи
већ тај темпо луди,
ако нешто забораве
не треба да чуди.
БАБА МРАЗИЦА:
Писама је много
и нема избора,
читај Деда следеће,
радити се мора.
РУДОЛФ:
Ту сам да бих помогао
уморни сте јако,
желео бих ја да читам,
дајте писма бако.
(Бака пружа Рудолфу писмо, Рудолф чита.)
Поштовање, Деда Мразе!
Имаш лепо име.
Ја те молим, обрадуј ме,
барем ове зиме.
Ја сам Деда мали Тома,
имам свога брата,
њега драги деко воле
и мама и тата.
Мене овде к’о да нема
нико ме не воли,
стално стојим ја по страни
то ме страшно боли.
Брат мој живи као принц,
стално се шепури,
чим му нешто право није,
одмах се надури.
Имам његово одело мало
и играчку старог коња
због тога су прозвали ме,
мали Тома дроња.
Донеси у кућу правде
и пуно љубави,
а Тома твој никад неће
то да заборави.
БАБА МРАЗИЦА:
Ово дете баш је тужно
како да му помогнемо?
Све његове илузије
не смемо да разбијемо!
ДЕДА МРАЗ:
Да сам нека добра вила
ја бих њему љубав дао,
ал’ овако то не могу,
шта ћу бако, јао, јао?!
БАБА МРАЗИЦА:
Смисли нешто! Потруди се!
Ти му мораш љубав дати!
Онда ће се сваког дана,
мали Тома радовати.
ДЕДА МРАЗ:
Бако моја, баш сам глуп,
музика је права ствар,
добром Томи ја ћу дати
малу хармонику на дар.
Нека учи он да свира
и проводи време тако,
песма ће му душу лечит’
то ће барем бити лако.
У музици има среће
и пуно љубави,
поред ње ће мали Тома
све да заборави.
РУДОЛФ:
Ево једно лепо писмо,
писало га скромно дете,
мали Јоца он се зове
и препун је сете.
ДЕДА МРАЗ:
Па шта чекаш ти Рудолфе,
читај брже, не мучи ме,
не сме бити, сете, туге,
не сме бити ове зиме.
РУДОЛФ:
За тебе сам чуо Деда Мразе,
сваке године долазиш код кума.
Решио сам да ти се обратим,
кућа ми је близу главног друма.
Мој тата је један човек крути,
навикао само је да ради
и у тебе деко не верује,
да ти пишем он ми стално брани.
ДЕДА МРАЗ:
Има много чудних родитеља,
својој деци убијају наде,
нису свесни како то утиче
и да ништа добро тад не раде.
Читај даље верни мој Рудолфе,
шта год треба ми ћемо му дати,
нека буде задовољан Јоца,
нек’ покаже свом неверном тати.
РУДОЛФ:
Једног дана шетао сам с мамом,
поред куће једнога мог друга,
вукао сам камиончић жути,
и онда ме ухватила туга.
Мој друг мали, има камиончић,
са кабином и две приколице,
направљен је од неког метала,
на сунцу му блистају странице.
Е, такав бих камион волео,
па да идем у шетњу поносан,
да га виде сви моји другови
и да будем сваки дан радостан.
ДЕДА МРАЗ:
Патуљци су направили пуно,
камиона разних величина,
разних боја и разних модела,
малом Јоци, биће сад милина.
Даћемо му више, па нек’ бира,
нека узме све шта му се свиди,
да бар мало ужива то дете,
у поклону и у лепој игри.
БАБА МРАЗИЦА:
Још имамо једно писмо,
да видимо и те жеље,
а онда, упрежи ирвасе
и нека почне весеље.
ДЕДА МРАЗ:
Читај онда ти женице,
мене пуно посла чека,
сваком треба поклон дати,
за сваку бол наћи лека.
БАБА МРАЗИЦА:
Деда Мразе ја те молим
да прочиташ писмо ово,
да донесеш свима радост
и поклониш нешто ново.
Ја се деда Анђа зовем
и за себе ништа нећу,
носи поклон другој деци,
која не знају за срећу.
На свету је много таквих
који празник не празнују
чије су трпезе празне
и ничем’ се не радују.
Моја мама увек спрема
за празнике много хране,
па је даје коме треба
за наше благдане.
Она ме је научила
да је срећа када дајеш
када делиш са другима,
јер кроз добра дела трајеш.
ДЕДА МРАЗ:
Ове речи срце пише
и истина у њима је:
срећа није узимати
већ је срећа кад се даје.
Позваћемо све куваре,
сластичаре, све трговце,
све фармере и месаре,
повртаре и воћаре
да се они сви удруже
да спремимо много хране
и да нико не гладује
барем у празничне дане.
ПРИПОВЕДАЧ:
Пуно вредних помоћника
добри Деда Мраз наш има
и поклоне свима носи
иако је хладна зима.
Сви су сада задовољни
и пуна су срца,
на скоро свака врата
Деда Мраз наш куца.
На једну адресу,
поклон неће стићи
јер је дете неваљало,
не можеш му прићи.
То је један мали Гага
што не воли свога брата,
који свима командује
и затвара свима врата.
Он све око себе вређа,
к’о тиранин понаша се,
Деда Мразу наређује,
чак и њему подсмева се.
Поклон треба заслужити
чистим срцем и учењем,
поштовањем старијега,
добром вољом и стрпљењем.
Санке језде кроз мећаву,
Рудолф нама децо стиже,
припазите на владање,
добри дека све је ближе.
Текст из књиге “Испод неба деци треба”, аутор Луција Тасић
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам