Када се нос копа...

Копање носа није само ружна, већ и за здравље штетна навика.

Али та навика није везана само уз децу. Претпоставља се да око 90 посто одраслих чине исто, једино што пазе да их нико не види. Проблем код копања носа јест тај да деца каткад ишчупају носне длачице које им помажу у филтрирању прљавштине из ваздуха који удишу и тиме ослабљују прву обрамбену линију тела против болести. Копкањем носа може доћи и до крварења или надраживања носне слузнице а онда и инфекције. Крварење углавном долази од копкања и исушености слузнице, па дете осећа надраженост и сврб у носу и опет копка.

Побрините се за влагу у простору и доступност марамица. Најбољи начин да се заустави надраженост у носу јест да се побринете да ваздух у стану не буде сув. Набавите овлаживач ваздуха или на неколико места у стану поставите посуде с водом. Учите дете да се за сваку радњу везану за унутрашњост носа користи марамицом и имајте папирнате марамице увек у близини. Каткад је довољно само то како би се дете решило иритације у носу.

Здраве навике најбоље се развијају у детињству па припазите да и својим примером мотивишете дете на коришћење марамице. То је и хигијенски и друштвено прихватљивије.

Ваше преслатко дете има једну нимало слатку навику - стално су му прстићи у носу, а затим редовно ископани садржај завршава у уста? Што урадити?

Сва деца копају нос. Многа деца одрасту и наставе то да раде и као одрасли. Ни то није тако страшно кад то чинимо у приватности и тиме се повремено ослободимо немилог садржаја, али наши малишани обично направе још и корак даље. Поједу ископани садржај из носа!

Непристојно је и нехигијенски. Два су проблема с копањем носа. За почетак није пристојно и многима се окреће желудац кад угледају да дете стрпа ископано благо у уста. Други проблем је хигијенски. Нос је прва обрамбена линија која длачицама и секретом спречава улазак бактерија и других нечистоћа у наше тело. Бактерије и нечистоће би требало заједно са секретом издувати у марамицу чиме штитимо тело пред болестима. Међутим, када дете то поједе дете поједе и споменуте бактерије и нечистоће.

Јесте ли знали?

Чак је 91% одраслих испитаника једне анкете признало да копа нос. Дакле, то не чине само деца. Али ипак, ни то није тако страшно јер у принципу желудачна киселина уништи бактерије, но највећи проблем копкања јест чињеница да дете прстићима може повредити слузницу носа и тако раскрварити нос и отворити врата бактеријама којих има мноштво управо на прстићима и под ноктима. Ако ископане бактерије уз помоћ прљавих пристића заврши у очима или у ушима, бактерије могу и ту изазвати здравствене проблеме.

Како спречити дете да копа нос?

• Редовно издувајте носић посебно ако је пун секрета. 
• По потреби га чистите физиолошком раствором. Побрините се да у стану није сув ваздух јер он може изазвати сушење слузнице и сврабеж па затим и копкање носа. Носић мажите неком машћу. 
• Каткад су алергије разлог сврбежа односно копкања па покушајте открити о којој врсти алергије се ради. 
• У случају повреде слузнице и крварења, нагните дете према напред и стисните нос. Немојте нагињати главу уназад јер гутање угрушка може изазвати повраћање. 
• Објасните детету како је дошло до крварења и да не сме више то да чини јер је то штетно за његово здравље.
• Објасните дјетету да копање носа није пристојно, да би га друга дјеца и одрасли могли исмијавати и да то не би смјело радити у јавности.
• Дајте детету марамицу коју треба увек да има у џепу и научите га како да само брише нос.
• Научите дете да смири своју нервозу. Дајте му лоптицу у руку коју може притискати или се са њом може играти или неку другу играчку.
• Постоји посебна горка течност која се наноси на ноктиће као лак за нокте која вам можда и код овог проблема може бити од помоћи. Течност потражите у апотекама па намажите детету ноктиће. Кад крене да копа по носу и затим пожели да стави ископани садржај из носа у уста, укус ће му бити одбојан и горак.
• Ако све то не помогне и ако копање носа није прерасло у опсесивно копкање, тада можете након свих покушаних савета проблем једноставно почети игнорисати и надати се да ће он само од себе нестати. Обично он сам од себе и прође.

Копање носа, које се стално понавља, сврстава се у исти скуп радњи које су повезане с нервозом, као што је грицкање ноктију, тикови или сисање палца. Тиме дете отпушта стрес и смирује се. Интензивно копање носа дуже време, више од један сат на дан, захтева пажњу доктора оториноларинголога и дечјег психолога који ће потражити узроке таковог понашања и спречити теже повреде носне слузнице.