Бројалица је кратка песма која се рецитује у једном тону. Покрет руком означава меру, а говор текст. Она је и мала ритмичка целина јер до изражаја долази ритам и мелодичност или шала. Могу бити врло веселе, а деца воле хумор, неочекиване ситуације, обрате и ведрину. Бројалицом деца у игри одређују ко ће ловити, жмирити, бацати лопту, ко ће започети игру, нешто смислити, показати и одговорити. Бројалица помаже у игри, неприметно управља игром. Јавља се у свим културама света, у свим крајевима наше земље. Неке се бројалице преносе из једног народа у други, из нараштаја у нараштај.
Живеле су у прошлости, али живе и данас у вртићима, школама, на рођенданима, у игри по двориштима... Бројалица је приступачна деци јер се лако памти, има ритам, мелодична је. Предшколској и млађој школској деци прихватљива је јер исказује елементарност, краткоћу и једноставност. Одликује се лакоћом изговора слогова, кратким слоговима често састављеним од једног самогласника и два сугласника.
Вриједност бројалице у васпитно-образовном раду с предшколском децом посебно се види у:
- говорном развоју,
- развоју спознајних способности,
- развоју говорне креативности,
- развоју покрета и ритма.
Бројалице су важне за развој говора, вербалну комуникацију. Подстичу на говорну активност, ослобађајући дечији говор, мотивишу децу да говоре слободно, богате дечји речник, помажу правилном изговору појединих гласова (ч, ћ, д, ђ, џ, р, ш), смањују говорне сметње, изграђују дикцију, нагласак, интонацију. Обогаћују дечју спознају, мотивишу децу на креативне говорне игре према властитом интересу.
У развоју спознајних способности нарочито помажу у памћењу јер текст бројалице треба упамтити. Развија се слушна перцепција, позитивне емоције, смисао за лепо, буди се интерес за ту врсту говорне комуникације и игре речима.
За децу је бројалица јак подстицај говорне креативности. Измишљају се нови текстови, надограђује се стари познати текст, измишља шаљиви текст, делимично или потпуно. У измишљању бројалица подстицај може бити непосредна стварност, конкретни предмети, апликације и слике, текст и сликовнице, лутке, инструменти, песме и друго. Свака средина у датом тренутку може инспирисати дете. На пример, бројалицу “Један, два, три, то ми реци ти” деца су допунила овако:
Један, два, три,
то ми донеси ти.
Један, два три,
то поспреми ти.
Један, два, три,
вани си ти!
Један, два, три,
кики, рики, ки.
Један, два, три,
што знам ја,
не знаш ти.
Један, два три,
сада ловиш ти.
Један, два, три,
играмо се сви,
четири, пет, шест,
игра се цијели свијет!
Један, два, три,
мој пријатељ
то си ти.
Један, два, три,
разбјежите се сви!
Мијау, мијау,
један, два, три,
из игре би могао,
изаћи ти!
Бројалице развијају ритам и покрет. Ритам се може демонстрирати покретом: прстима, шаком, рукама, ногама или телом. Изговор бројалице уз покрет може се допунити пљескањем, њихањем, махањем руку, поскакивањем, кретањем у једном смеру, у две колоне, испреплетено и слично. Могу се употребити разни инструменти: удараљке, звечке, бубњеви, триангли. Ритам се може изразити пуцкетањем прстима, тапшањем по рамену, коленима.
У бројалици код завршне речи може се чучнути, разбежати, поскочити, гегати, окретати или додиривати одређени предмет. Ритмом се развија кинестетички осећај, слух и моторика. Маштовит васпитач може бројалицу искористити за стварање расположења, као увод у одређену активност, у организованом раду или слободним активностима. Она може бити подстицај за ликовну активност, моделовање, музичко и сценско изражавање.
Бројалицу можемо научити брзо: индивидуално, групно или фронтално у свим годишњим добима и на свим местима, зависно од ситуације, садржаја, прилагодити и простору. Разне варијанте методичког поступка омогућују лако и једноставно усвајање бројалица.
Бројалице разликујемо према дужини, мелодичности, ритму, пригодности, расположењу и простору. Следи неколико примера познатих бројалица.
Уш’о меда у дућан, Енгеле, бенгеле, Играли се миши
није рек’о: “Добар дан!” баку ћи на прољетној киши.
Иди медо ван чићи, мићи, чомборићи, Одједном се мали
ниси рек’о: “Добар дан!” чика, чока, на три жбока, некуд разбјежали.
бија баја буф! Јер у игри – јао
нетко рече: “Мрњао“!
Деца измишљају бројалице. Деца воле да измишљају бројалице онда када већ знају одређени број бројалица. Често почињу с надоградњом неке познате, а онда стварају нове, своје бројалице у складу с временом у којем живе и околином у којој се налазе. Треба водити рачуна о индивидуалним разликама и могућностима деце. Постоје разлике у психофизичким и психомоторним способностима (координација покрета и говора, спретност, брзина), као и разлике у сензорним способностима (слушне, визуалне), менталним (памћење, мишљење, перцепција, говор, пажња) и у развоју емоција и мотивацији.
Неко ће бројалицу усвајати тешко, а неко с лакоћом. Има деце која ће ново знање одмах применити у игри, као и оне која ће то учинити много касније. Кад им се нека бројалица свиђа или кад нешто заволе, деца траже да им се то често понавља.
Један, два, три, Једна врана гакала, Склупчао се мали јеж
што знам ја, не знаш ти. и у пољу скакала, па сад мирно спава.
Један, два, три, уто дође црни кос, Боц боц иглицама,
мој пријатељ си ти. и одгризе врани нос. не дирај га ручицама,
боде боде јеж,
Мијау, мијау, мачка, Иш’о медо у шумицу, биће суза, беж.
цију, цију, миш. изгубио папучицу,
Мијау, мијау, какове је боје, Ен тен тини
цију, цију, то ми реци ти, сава рака тини
нестао је миш. ако знадеш бројити (до три) сава рака тика така
бија баја буф
Патка патку појела, Окош бокош, пита кокош триф траф труф.
па се није најела, Кол’ко, куме, теби треба јаја?
уто иде црни јеж, Окош бокош, скочи кокош Иде маца око тебе,
па јој вели: “БЕЖ!” пита Баја, кол’ко теби треба јаја? пази да те не огребе.
Чувај, мијо, реп,
Дин дан дон Један, два, три, четири, пет, да не будеш слеп.
пилот вози авион шест, седам, осам, девет, десет,
до пилота седим ја ко се није скрио,
иза мене друга два магарац је био.
овај путник иде ван.
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам