Тата и телефон

Лица: приповедач, тата, Јоца

Приповедач: Јоцин тата има два телефона. Један у предузећу, а други код куће. Једном је зазвонио телефон у предузећу – звао га је телефон од куће...

Јоца: Татааа... Мама је отишла у град, а Миша плаче!...
Тата: Па, добро Јоцо... Шта ја ту могу...? Дај му звечку и чекај маму.

Приповедач: Слушалице су шкљоцнуле... Опет је зазвонио телефон у предузећу – опет га је звао телефон од куће...

Јоца: Тата... А, где је звечка?
Тата: Звечка је у колицима!
Јоца: Али, није у колицима...
Тата: Онда је негде пала... Потражи је...

Приповедач: Слушалице су шкљоцнуле... Опет је зазвонио телефон предузећу – опет га је звао телефон од куће...

Јоца: Тата... Миша неће звечку!
Тата: Како неће...?!! Па, дај му нешто....

Приповедач: Слушалице су шкљоцнуле љутито... ! Телефони су сада ћутали... Један је био љут, а други љут и увређен... Онда је зазвонио телефон код куће... Звао га је телефон из предузећа...

Тата: Јоцо.... Зашто се не јављаш?! Шта је са вама?! Да ли Миша плаче?
Јоца: Плаче...
Тата: А, шта ти радиш?
Јоца: И ја ПЛАЧЕМ ....! (буаааа)