Света Сава

Српкињица једна мала

волела је много знати;

што год види она пита:

„Шта је ово, мила мати?“

Преврћући књигу неку,

спазила је слику малу

и на слици децу многу,

међу њима Светог Саву.

„Је ли, мати, ко је ово

са дечицом што се бави,

што му рука десна лебди

на дечијој малој глави? 

Реци, мајко, ко је, реци

ја ту слику врло волим,

не знам зашто, ал` бих често

да се пред њом Богу молим“.

„И моли се, ћерко мила,

та је слика света глава,

тај што децу благосиља,

то је, `ћери, Свети Сава.

Краљевић је српски био,

ал` му круна не би мила

у животу монашкоме,

душа му се посветила.

Одреко се света, блага,

сиромахе дух му тражи,

пролазио свуда он је,

да их теши, да их блажи.

Волео је српство своје

па му школе стога дао,

да га спасе од незнања