Мама

Чије те руке најбоље греју,

чије се усне најлепше смеју?

Чије те сузе највише боле,

чије те очи највише воле?

Ко те лечи кад боли те глава,

ставља у кревет кад ти се спава,

чарапе крпи и ручак спрема,

чаролију прави и кад је нема.

Увек је ту када ти треба

хвали и мази, диже до неба,

светло пали када је тама,

та је особа, наравно мама.

Мама је сунце које те греје,

њено се лице љубављу смеје,

њена је рука водиља теби,

мама је једна, мењао је не би.