УЧИТЕЉИЦА: Децо, ставите руке на клупе... Сви...Петровићу, Љубице, Небојша...ДРАГАН: Молим, учитељице...
УЧИТЕЉИЦА: Кажи, Драгане.
ДРАГАН: Молим, учитељице, а зашто треба да ставимо руке на клупе?
УЧИТЕЉИЦА: Хоћу да погледам да ли су чисте, да ли сте исекли нокте...
ДРАГАН: А да ли да покажемо обе руке или...
УЧИТЕЉИЦА: Шта - или?... Колико ти имаш руку?
ДРАГАН: Две.
УЧИТЕЉИЦА: Па што онда питаш?
ДРАГАН: Питам зато што ја имам само једну школску руку...
УЧИТЕЉИЦА: Само једну?
ДРАГАН: Јесте. Том школском руком ја пишем, цртам, окрећем листове...
УЧИТЕЉИЦА: А она друга?
ДРАГАН: Она друга је моја приватна рука... За кликере, за блато и уопште – за моје
лично играње.
Душан Радовић
Нема коментара:
Постави коментар
Предложите, критикујте, сваки коментај је важан...Хвала вам