Три јелке

(Чује се музика – „Сањерење“- Шуман)

НАРАТОР: На брежуљку, стајале су три јелке. Највиша јелка била је снажна, лепа... Гордо је стајала и ширила своје гране... И јелка мања од ње, била је веома поносна, пуна великих жеља. А трећа, најмања, била је сићушна с танким стаблом – нејака.

Мала ЈЕЛКА: Ох, када бих само била тако висока и снажна као моја сестра највећа јелка (уздише )

НАРАТОР: Те године била је јака зима, свуда се простирао снежни покривач. Приближавала се Нова година.

Велика ЈЕЛКА: Ох, када би по мене дошао Деда Мраз да ме однесе за Нову годину, била бих најлепша сребрна јелка.
Средња ЈЕЛКА: Ох, како бих волела да Деда Мраз баш мене одабере и понесе у град, да ја будем новогодишња јелка.

НАРАТОР: У том тренутку доскакутала је промрзла птичица, која је имала сломљено крило и због тога није могла да лети.

ПТИЧИЦА: О, ти велика јело... Молим те, прими ме међу своје гране и заклони ме од зиме, да што пре оздравим.
Велика ЈЕЛКА: Не може! Не могу да те примим и да те заклоним својим гранама од зиме, јер се управо припремам да постанем новогодишња јелка.
ПТИЧИЦА: (жалосно цвркуће – средњој јели) Али мени је тако хладно... Шта ће бити са мном? Драга јело, хоћеш ли да ме примиш да се одморим међу твојим гранама?
Средња ЈЕЛКА: Ја, на жалост, не могу да те примим и заклоним својим гранама, јер ће вероватно баш сад да дође Деда Мраз по мене и да ме однесе у град за новогодишњу јелку.

НАРАТОР: Птичица одскакута до најмање јеле.

ПТИЧИЦА: Драга јело, приме ме међу своје гране, смрзле су ми се ноге. Не могу више да стојим на њима.Прими ме да се угрејем у крилу твојих грана.
Мала ЈЕЛКА: О, јадна птичице, како да те не примим... Дођи ближе, скочи на моју грану. Грлићу те и грејати колико год могу...

НАРАТОР: Тако је птичица нашла право место међу гранама мале јеле, која ју је грејала и штитила од оштре зиме и ветра. Ускоро је утонула у дубок сан.

Тиха музика – „Плес шећерне виле“- Чајковски + прапорци најављују Деда Мраза...

НАРАТОР: Приближавале су се санке Деда Мраза, а три јеле су стајале усхићено и нетремице гледале, код које ће се зауставити санке Деда Мраза, које су вукла два лепа јелена. Крај највеће јеле је прошао. Прошао је и крај средње јеле. Зауставио се испред најмање и сишао са санки.

ДЕДА МРАЗ: Ја сам Деда Мраз, тражим новогодишњу јелку да њоме обрадујем децу у граду.
Велика ЈЕЛКА: Понеси мене Деда Мразе !
Средња ЈЕЛКА: Понеси мене Деда Мразе !

НАРАТОР: А, најмања јела је ћутала... Тада јој се обратио Деда Мраз.

ДЕДА МРАЗ: А ти, мала јело, да ли би ти желела да идеш са мном у град?
Мала ЈЕЛКА: Како да не! Била бих пресрећна... Али не могу да пођем. Морам да останем овде и да чувам ову нејаку птичицу. Управо сам је малопре успавала.
ДЕДА МРАЗ: О, ти драга мала јело – ТИ си најлепша у овој шуми – и најбоља на целом свету. И зато ћу баш тебе да понесем у град.

НАРАТОР: Деда Мраз је пажљиво извадио малу јелу заједно са кореном и нежно је сместио у своје санке. Био је тако пажљив да се чак ни птичица није пробудила. Звонио је прапорцима и тако дао знак јеленима да крену ка граду, где их добра деца нестрпљиво очекују.