Маца Папучарка (Маца Папучарица)

Драмски метод у пракси, прича Еле Пероци адаптирана у акциону драматизацију. Драмски метод у пракси Суаде Хоџић, васпитачице и списатељице из Новог Пазара.

Васпитач у улози наратора

У једном малом селу су малене кућице и у свакој има деце са шареним кошуљицама, са црвеним и плавим папучама на ногама. У том селу влада прави ред. Све куће су беле, сви кровови су црвени а прозори окићени цвећем. Све је у најбољем реду, само су деца неуредна. Навечер пре спавања нико од њих не оставља своје папуче на једно место. А онда када се пробуде, траже их под столом, иза столице, на степеницама и након дугог тражења нађу једну папучу у кухињи, другу у соби.

Једног јутра, када су већ у свим кућама, у малом селу, маме спремале доручак и деца се будила, један дечак је узалуд тражио своје папуче: 

Мама, где су моје папуче? – питао је.

Ако их ниси сложио синоћ, однела их је маца. – одговорила је мама.
Мама, где су моје папуче? – питала је девојчица у суседној кући.
Ако их ниси синоћ сложила, однела их је маца.- и њој је исто одговорила мама.
У трећој кући, пробудио се још један дечак и питао своју маму: Мама, где су моје папуче?
Маца  их је однела, јер их никад не сложиш пре спавања. – одговорила је још једна мама.
И у четвртој кући се исто дешавало и у петој и све тако редом. Ниједно дете није пронашло своје папуче, јер их је однела Маца, како су им маме говориле.

Игра улога – Одредимо три маме, два сина и једну кћер. Дечји сценарио:

Први син – Мама, где су моје папуче?
Мама – Ако их ниси сложио синоћ, однела их је Маца.
Девојчица – Мама, где су моје папуче?
Мама – Ако их ниси синоћ сложила, однела их је Маца.
Други син – Мама, где су моје папуче?
Мама – Маца их је однела, јер их никад не сложиш пре спавања.

Прича се наставља.
Цело село је мирисало на топлу белу кафу а деца су била гладна. Боса су поседала за сто, доручковала, а затим је једно дете стало на кућни праг и дозивало другара из суседне куће да дође код њега да се играју. Другар је рекао да би радо дошао, али да му је Маца однела папуче и да не може бос да излази из куће. И друга деца су се стала дозивати, али нико није могао бос изаћи из куће. Сви су говорили, (позовем децу да понове реченицу):

Маца ми је однела папуче! Скакутали су с ноге на ногу, јер им је било хладно. (опонашање)

Убрзо је сунце засијало и они су боси, у шареним кошуљицама изашли вани. Питали су се: куда ли је Маца однела наше папуче?
У том маленом селу, с белим кућама и црвеним крововима у којима је владао ред и једино су деца била неуредна, куце, маце и мишићи су живели у пријатељству. И више од тога, помагали су се између себе. Сви су знали да је Маца папучарка најбоља кројачица папуча у целом крају и куце су разносиле папуче на разне адресе. Маце су јој помагале око добре рекламе а мишићи су својим ситним зубићима грицкали рупице за дугмад на папучама. Деца су се досетила да питају куце, маце и мишиће да им покажу пут до Мацине куће.

Игра улога -  Поделим децу у групу куца, маца и мишића. Одиграмо сцену:

Куце – Ав, ав, ав, ево стижу папуче за вас.(опонашање)
Маце – Мњау, мњау, ко папуче носи, не цури му низ носић. (опонашање)
Мишићи – Гриц, гриц, грицкамо и рупице стрицкамо.(опонашање)
Деца – Молимо вас, покажете нам пут до Мацине куће!
(Одлазе да траже Мацину кућу.)

Прича се наставља.
Боси су ишли, ишли, преко брда, преко гора, преко бара и дола (одиграти сцену) и дошли до једне шуме. Ту су куце, маце и мишићи застали и показали деци где се налази Мацина кућица. Они су се вратили а деца су газила боса по шумској стази, слушајући песму птица и јављање многих животиња. Помало их је било страх, али су ипак храбро корачали. (затражим да ми фацијалном експресијом покажу страх, као и храброст)

Замишљено путовање – Замишљамо да пролазимо шумом. Слушамо цвркут птица и јављање многих животиња. (вука, сове, медведа)

Прича се наставља.
Усред шуме нашли су малу белу кућицу са црвеним кровом и прозорима пуних ружа. На вратима је писало: МАЦА ПАПУЧАРКА. Маца је чула децу, отворила им врата и упитала их шта желе.
Игра улога -  Одиграмо сцену:

дете - Маце Папучарке 

деца

Маца: Добродошли другари, шта желите?
Деца: Желимо своје папуче.
Маца: Изволите! Само уђите и узмите их. (одиграти сцену)

Прича се наставља.

Мацина кућица је била веома уредна и чиста. На полицама су стајале њихове плаве и црвене папуче. Деца нису могла да их препознају. Папучице су биле очишћене и закрпљене и на свима је Маца пришила по једно срце. Сви су се дали у проналазак својих папуча. Само је најмлађи међу њима почео да плаче јер није могао да пронађе своје папуче. Маца га је помиловала и рекла му да не плаче и да ће му сашити нове плаве папучице. То су чула и остала деца и почела су молити Мацу да и њима сашије нове папучице.

Деца: И мени! И мени! И мени! (одиграти)
Маца се осмијехнула и рекла: И вама ћу сашити нове папучице.

Испратила је децу и дуго им махала гледајући како журе у шареним кошуљицама, у плавим и црвеним папучама. А онда је почела да шије и шије све док није свима сашила папуче по жељи. Мишићи су дотрчали и почели да грицкају и отварају рупице за дугмад на папучама. Када је Маца папучарица била готова, позвала је остале маце да рекламирају модне папуче а затим су куце кренуле да их разносе по свим кућама. Са кућних прагова чули су се гласови укућана који су дозивали: И мени један пар папуча! И мени! И мени! Тако је у свакој кући у малом селу, сваки члан породице имао топле папуче и није морао да брине да ће се прехладити и да ће му цурити из носа.

А ми остајемо да се питамо: да ли су деца од тог времена постала уреднија и да ли су свако вече пред спавање слагала своје папучице? (интерактивни контакт)
Надајмо се да јесу. Маца се надалеко прочула по својим славним и модерним папучама. И дан-данас их шије. Можда ћете ускоро и ви, драга децо добити нове папучице од Маце папучарице. До тада, немојте се шалите и остављати своје папучице разбацане. Само они који уредно сложе своје ствари пред спавање, могу једног јутра под јастуком наћи нове папучице. Поклон од Маце папучарице.
У малом селу, са бијелим кућицама и црвеним крововима, сва деца у шареним кошуљицама, заједно са Мацом Папучарком, куцама, мацама и мишићима прослављају Дан чисточе. Тога дана их Маца подсећа да је ЧИСТОЋА ПОЛА ЗДРАВЉА и да треба стално чистити своје срце, тело и околину да би увек били здрави и весели. Затим се цело мало село ухвати за руке, играју, пљескају,  певају и веселе се. Чистог срца пуног добрих жеља, као и чистог тела у свечаним оделима,  њихово весеље траје све до првог мрака. (слушамо инструментал и играмо)

КРАЈ

Смишљамо (пре)поруке Маце папучарице на Дан чистоће:

Прије и после јела треба руке прати, немој да те на то опомиње мати;
Редовно купање и туширање;
Прање зуба ујутру и пред спавање:
Кад би зубе хтели прати након сваког јела, сваки зубић блистао би ко пахуља бела;
Држи своју одећу и обућу увек сложену;
Уредан буди и своју собу сам сређуј;
Нека прича ко шта хоће твоја соба је огледало твоје чистоће.
(Дечјим самоизражавањем проширујемо листу сличних порука.)

Додатак: Како се може запрљати срце?
Када се у њему јаве –  љубомора, завист, непријатељство и ружне мисли према другима.    (Разговор о значењу ових појмова.)
                 Како се чува чистоћа срца?
Када у њему гајимо –  љубав, пријатељство, лепе мисли и жељу да помогнемо једни другима. (Разговор о томе.)