Мама медведица и њени мечићи

Из књиге “Лутка из ђачког кутка” Луције Тасић
Награда за најбољи сценарио на Регионалној смотри луткарства основних школа (ФЛУОШ 2009. године у Дивцима – Ваљево) у организацији Удружења војвођанских учитеља.
(По мотивима мађарске народне приче)

Ликови: Први приповедач, други приповедач, Мара (мама медведица), Меда (млађе мече), Чеда (старије мече), тета Лија

ПРВА СЦЕНА

(Сцена је шумица. На сцени се појављују приповедачи.)

ПРВИ ПРИПОВЕДАЧ: Преко девет мора дубоких,
преко девет равница широких,
преко девет река бистрих,
преко девет села ниских,
преко девет шума и литица,
живела је, мама медведица,
са два синчића-медведића.

ДРУГИ ПРИПОВЕДАЧ: У свету медведа, важи закон један:
кад деца порасту, од куће одлазе
да се види ко је кол’ко вредан.
Мама медведица, љубити их стала,
па је своју децу лепо с’ветовала:

ДРУГА СЦЕНА

(Сцена је кућица у којој живе мечићи са мамом Кућица има три прозора и мама и мечићи су на прозорима.)

МАРА: Синови моји, мамине мазе,
дошло је време, да деца одлазе.
Време је, да се растанемо
и у здрављу опет састанемо.
Ви сте браћа, имајте на уму
и реците свакоме на друму!
Слажите се и волите,
један другом помозите
(Сви излазе изван куће, мама и мечићи се љубе.)

ТРЕЋА СЦЕНА

(Само је склоњена кућица, а параван и шумица остају исти.)

ПРВИ ПРИПОВЕДАЧ: Мечићи кренули у свет бели
и пешачили дан цели,
појели храну што је мама дала,
а онда оба заплакала.
(Чује се гласан плач мечића.)
Млађе мече, старијем рече:
(Приповедач се повлачи са сцене.)

МЕДА: (Проговара плачним гласом.)
Драги бато, моје злато,
ја сам ти јадан много гладан.

ЧЕДА: И ја сам бато, ал’ ништа зато.
На шумској стази,
куд се пролази, комад нам сира
крава Сивка оставила.
Јешћу прво ја, пошто сам старији,
а све што остане, биће теби, мили.

МЕДА: Е, не може тако, бато!
Мама је увек, прво давала мени,
пошто сам млађи, слабији и слађи.
Мораш и ти радити тако,
а можда ти није лако,
да порастем до јесени, да ојачам,
да се женим.

ЧЕДА: Е, није ми право тако!
Старији сам, гладнији сам,
па се стрпи мало бато
биће и за тебе, злато!

ЧЕТВРТА СЦЕНА

(Појављује се лутка – други приповедач.)

ДРУГИ ПРИПОВЕДАЧ: Из прикрајка шуме густе,
надвиле се уши пусте
(Излази тета Лија на сцену.)
тета Лија све слушала
па мечиће искушала.

ТЕТА ЛИЈА: Драги моји медведићи,
умиљати, мали ‘тићи,
ја сам фина тета Лија
ваша свађа ми не прија.
Дајте мени, ја то желим,
сирић слатки да поделим.

(Појављује се лутка први приповедач.)

ПРВИ ПРИПОВЕДАЧ: Узе Лија сир, удари у дрво
и доби два парчета прво:
једно дебље за старије мече,
друго тање, за мече мање.

МЕДА: Драга наша тета Лијо,
нећу јести парче мање!
Подели на равне части,
да не морам траву пасти.

ТЕТА ЛИЈА: Врло радо,мили моји,
поделићу јер смо своји,
изгрицкаћу натенане
и с једне и с друге стране.

ПРВИ ПРИПОВЕДАЧ: Мечићи су глупи били
сир су Лији уступили.
Грицкала је Лија сир
и делила њима мир,
на крају им пружи мрвицу,
ситну, к’о храна за грлицу.

ТЕТА ЛИЈА: Са вама је врло лако,
зовите ме, увек тако,
да вам ручак делим.
Љуби вас тета Лија
децо моја најмилија!

(Тета Лија се гласно смеје и напушта сцену.)

ДРУГИ ПРИПОВЕДАЧ: Заплакало млађе мече
(Чује се гласан плач.)
а старије тихо рече:

ЧЕДА: Драги бато, ништа зато,
остали смо можда гладни
ал’ добили задатак радни:
У нашем животу, тражимо лепоту!
Лакомост се не исплати
јер све ти се одмах врати.

Текст  из књиге “Лутка из ђачког кутка”, аутор Луција Тасић