Ево нам трајних зубића

Ово је нешто што родитељи јако често питају; Када ничу млечни зуби? Време ницања млечних зуба може бити прилично варијабилно, и зависи доста и од генетског фактора.

 

 

Први трајни зуби појављују се између пете и седме године, а најпре ничу први трајни кутњаци, тзв. шестице.

Људска врста има две врсте зуба, млечне и трајне. Млечне зубе замени ће трајни наследници, који се бојом, обликом и величином разликују од претходника. Млечни зуби су бели, а трајни жућкасти. Већи су и израженијих морфолошких обелжија, па тако трајни секутићи имају назубљене бридове попут тестерице, а трајни кутњаци израженије квржице и јамице од млечних кутњака. Млечни зуби међусобно су размакнути, док су трајни већи и шири, па се ти размаци губе. Потпуна трајна дентиција састоји се од 32 зуба. У свакој вилици се налазе четири секутића, два очњака, четири преткутњака и шест кутњака.

Први трајни зуби појављују се између 5. и 7. године. У обе вилице најпре ничу први трајни кутњаци, тзв. шестице. Они немају претходника у млечној дентицији. Често родитељи превиде да је изникао први трајни зуб, па због недовољне хигијене и неадекватне бриге он буде захваћен каријасом. И ако су сви зуби важни, можемо рећи да је то најважнији зуб у устима човека. Он одређује смештај свих осталих зуба у зубном низу зато висину између горње и доње вилице, стога трпи најјаче оптерећење приликом жвакања. Отприлике у исто време испадају доњи млечни секутићи и замењују их трајни. Како трајни наследник путује кроз кост према усној шупљини, тако подстиче ресорпцију коријена млијечног зуба, који се затим почне климати и на крају испада. Други трајни кутњак, “седмица”, ниче око дванаесте године. Често трећи кутњак, “осмица” или “умњак”, уопште не изникне јер не постоји његов заметак у вилици или је неповољно смештен унутар алвеоларне кости.

Када треба вадити млечне зубе

По правилу, када стални зуби почињу да расту, млечни зуби су спремни за вађење. Млечни зуби се често толико расклате да испадну сами, а некада је потребно да се механички изваде. Да би стални зуби неометано и правилно расли, потребно је да се млечни зуби изваде на време.

Пре вађења млечних зуба, неопходно је да поразговарате са дететом о томе. Објасните му да одлазак код зубара и вађење млечних зуба нису ништа страшно и да је то свако од нас то исто прошао. Стоматолог ће детету дати анестезију после које је вађење млечних зуба потпуно безболно.

Једини бол који дете може да осети је у тренутку када зубар ињекцијом убризга анестезију. Када анестезија почне да делује, стоматолог узима инструменте за вађење зуба. Вађење млечног зуба односно млечних зуба траје само пар минута. Ако се дете буде пристојно понашало, и ако се после вађења млечних зуба буде осећало добро, частите га неким поклоном, неком играчком или одласком у биоскоп.

Орална хигијена

Непосредно након ницања младих трајних зуба осетњивост на деловање киселина које изазивају каријес је веће јер им глеђ није у потпуности очврснула. Тада је нарочито важна добра орална хигијена! Јамице, усеци и бразде између квржица на гризној плочи кутњака и преткутњака стварају фисурни сустав који се разликује од особе до особе. Облик и дубина фисура утиечу на ризик од појаве каријаса. Особито дубоке и левкасте фисуре погодују настанку каријеса. Храна која заостане у њима не може се ишчеткати четкицом. У дубини фисура плак је заштићен од механичког чишћења, па се стварају идеални услови за размножавање бактерија и развој каријеса. Око 80% каријеса почиње управо у подручју фисура.

И у стоматологији вреди она стара народна пословица: “Боље спречити, него лечити!”

Осим оралне хигијене коју спроводимо код куће, постоје и превентивни захвати које спроводи стоматолог у ординацији.

Затврање фисура

Један од тих захвата је превентивно затварање фисура, којим се млади трајни зуби штите од каријаса. То је уједно један од најчешћих поступака у дечјој стоматологији. Потпуно је неинвазиван и безболан те је стога особито прихватљив. Затварање фисура врло је једноставно. Не захтева уклањање тврдога зубног ткива, тзв. бушење, или анестезију. Зуб се прво очисти ротирајућом четкицом и пастом како би се уклониле све наслаге с његове површине. Следи хемијска припрема површине цаклине помоћу посебне течности или гела, који имају благо киселкаст укус, попут лимуна. Након што киселина одстоји на зубу тридесетак секунди, зуб се добро испере водом и пажљиво просуши. На гризну плочу наноси се печатна смола, која се због своје конзистенције лако разлива и продире у дубоке јамице и бразде. Смола се на крају стврдњава плавим сетлом полимеризацијске лампе. Боја печата је слична боји зуба и естетски је прихватљива. Одмах након печаћења пацијент може да једе и пије.

Печаћењем фисура спречавамо настанак каријаса, па се печат израђује искључиво на здравим зубима, нарочито онима са дубоким фисурама. Обично се печате први и за друге трајне зубе као што су кутњаци, али могу се затварати или печатити и преткутњаци и млечни кутњаци ако за то постоји потреба. Да би се направила смеса за затварање зуба, морају бити задовољени одређени услови. Зуб који се затвара мора у потпуности изникнути, односно гризна плоча не сме бити прекривена слузницом и стоматолог мора осигурати суву радну површину, што значи да дете мора бити довољно кооперативно. Узраст у којој су оба услова задовољена варира од детета до детета, али обично ради код деце са шест или седам година. Печатни смеса обично траје неколико година, често и дуже. С временом се истроши због жвакања. Треба га редовно контролисати јер само неоштећен печат, целовитих рубова, поуздано штити од каријеса.

Написала: Деа Јурић Перковић, др. мед. дент., Сплит