Лисица и ждрал

(На паравану травица, шумско цвеће. На хоризонталном декору иза паравана шумско дрвеће, облаци, сунце. На дрвећу птичице, веверица… Прву сцену најављује весела музика. Лија, Ждрал и Птица су гињол лутке.)

ПРВА СЦЕНА

(На сцену излази Птица.)

ПТИЦА: У једној лепој, зеленој шуми,
решила Лија да се са Ждралом скуми.
Ручак је био уз многе званице
и гости су им изрекли здравице.
Кумица Лија, љубазна, мила,
позвала Ждрала на јела фина.
(Птица се повлачи са сцене, а излазе Лија и Ждрал.)

ЛИЈА: Дођи кумићу, дођи Ждралићу
на вечерицу код куме драге,
скуваћу топлу и лепу кашу,
па ће кумови лепо да се сладе.

ЖДРАЛ: Долазим кумо, драга моја,
баш ми годи љубазност твоја,
биће ми драго, да се дружимо
и лепу реч једно другом пружимо.

ДРУГА СЦЕНА

(Сцена је Лијина кућа. Појављује се Птица.)

ПТИЦА: Дошао кумић, понео цвеће,
а кума Лија упалила свеће,
сипала кашу у два тањира
и пустила музику да свира.
(Птица се повлачи. Пустити неку лагану музику.)

ЛИЈА: Једи кумићу, једи голубићу
сама сам кашу скувала,
једи драги, једи птићу
то сам теби сачувала.

ПТИЦА: Једе Лија све се слади,
а куму крче црева од глади.
Туп- туп, луп- луп кљуном по тањиру,
па гледа у куму Лију.
Кума Лија све појела
задовољна, Ждрала гледа.

ЛИЈА: Извини куме, немам ништа више за част,
ал’ појела сам кашу у сласт.

(Птица се појављује поново.)

ПТИЦА: Оста гладан кумић Ждрал
и захвали Лији сад:

ЖДРАЛ: Хвала драга, кумо моја,
лепа беше каша твоја.
Добро си се ти најела,
нек ти прија каша врела!

ТРЕЋА СЦЕНА

(Сцена је Ждралова кућица.)

ПТИЦА: Скувао је кумић чорбу,
ставио меса пуну торбу.
Замириса цела шума,
Лија се обрадова још са друма.
Мисли Лија, биће части,
поче јој апетит расти.
Ждрал је ручак поставио,
гошћи место оставио,
изнео је бокала два,
у њих стала, чорба сва.
Мирише кућа од чорбе сад
а Лија лиже врх бокала, кад,
домаћин Ждрал увуче кљун
и поједе бокал пун.

ЖДРАЛ: Не љути се, кумо моја,
лепа беше чорба твоја!
Тањира у кући немам,
зато у бокалу спремам.
Немам више ништа за част,
појео сам чорбу у сласт.
(Одлазе са сцене Лија и Ждрал.)

ЧЕТВРТА СЦЕНА

(Излази Птица.)

ПТИЦА: Оде кума стомака празна,
ал’ то јој је била казна.
Што узајмиш то се врати.
Ово мора да се памти:
Пријатељство се негује.
Пријатељу се свако радује.

Из књиге  “Лутка из ђачког кутка” Луције Тасић