Вода

Вода је облак,
вода је снег,
вода је кад-кат
ледени брег.

Вода је пара,
вода је киша,
вода је незгода
за једног миша.

Вода је река,
вода је слап.
Вода је пљусак
 или кап.

Вода је море,
вода је бара.

Вода је готово
ко Земља стара.

Вода је из кабла,
вода је из чесме,
вода је и наслов
ове, наше, песме.

Мирослав Ковачевић

Принцип акваријума

Уколико рибицу која је живела у акваријуму пребацимо у море, она ће дуго времена само пливати горе - доле, у замишљеним оквирима претходног кавеза. Исто је са људима који попут коња са штитницима на очима живе свој мали и бедни живот, несвесни граница које су сами себи поставили.
Таман да стигну до остварења свог циља и коначне слободе, ударе у замишљену баријеру и врате се назад. И тако у круг, данима, месецима, годинама ...
Никада не застану и запитају се шта заправо управља њиховом судбином, они сами или научени обрасци понашања. Тек тако се препусте плими да их носи и врти у круг.
Ретки се само пробуде и одлуче да пруже руку изван решетки страха, прво бојажљиво, па све смелије и смелије. Мозак почиње да ради и штанцује нове идеје, изашао си из зачараног круга. Развијаш нове вештине и око тебе се шири светлост, која својом топлотом убија бациле преживеле из прошлог времена.

Коначно ти вертикала лица стоји нормално према хоризонтали земље. Успео си. Постајеш човек који мисли, а не човек који добија мишљење!

Песма за мамине очи

За све бесане ноћи
и за све брижне очи
које си од мене крила,
за све уздахе твоје,
за очи које се боје,
за мене, мајко мила,
за све пољупце твоје,
за руке твоје меке,
за речи топле благе;
које си шапутала,
за све, за све ти хвала,
за сву одшиту дугмад,
за све немирлуке моје,
за порубе које си шила,
за сваку твоју сузу
која није потекла,
за све што си ми дала,
за све што си ми рекла,
хвала ти, мајко мила.
 

Мира Алечковић